Ozark područje obuhvata planinske predele centralne Amerike koji se prostiru na delovima Arkanzasa, Misurija i Oklahome. U pitanju je verovatno jedno od najizolovanijih područja Amerike u kojem se stanvništvo nije puno mešalo sa stanovnicima drugih delova Amerike, koji ih često smatraju zaostalim brdjanima, i gde se govori poseban dijalekt koji je čak sličan engleskom iz Šekspirovog vremena. Tokom svog kratkog boravka u Americi,1947-48,Gerald Gardner je živeo kod svog brata u Memfisu i postoje indicije da je posetio ovo područje koje je bilo u blizini,ali pravih dokaza o tome nema.
To je i područje u kojem je veoma izražena upotreba magije i veštičarenja. Većina magije koja se tamo izvodi je po svojoj prirodi u okviru hriščanske religije i jedina knjiga koja se u njoj koristi je Biblija. Veštičarenje koje se izvodi u tom području je veoma tajno i o njemu se malo zna.
Vens Rendolf (1892-1980) je bio folklorist koji je veći deo života proveo u Ozark području i napisao veći broj knjiga o tamošnjim verovanjima i magiji. Magija se u tom području prenosi isključivo od strane ženske osobe na muškarca i obrnuto. Po njemu, žena koja će postati veštica za vreme mladog meseca u ponoć odlazi na mesto gde se sahranjuju članovi njene porodice gde se formalno odriče hrišćanske vere i nudi svoje telo i dušu Djavolu u magijskom krugu.Rendolf navodi
„Kada žena odluči postati veštica, prema legendi , ona posećuje porodičnu grobnicu u ponoć, u mraku meseca. Počevši od verbalnog odricanja od hrišćanske religije, ona se kune da sebe i dušu daje đavolu. Ona uklanja svaki deo odeće, koji stavlja da visi na nadgrobnu ploču nevernika i odmah daje dušu i telo đavolovom predstavniku, čoveku koji ju upušta u „tajnu“ seksualnim činom . Kada je seksualni čin završen, obe strane ponavljaju neke strašne reči kojima okupljaju đavole i duhove zlih mrtvih i završavaju recitiranjem molitve Oče naš unatrag. Ovu ceremoniju moraju da svedoče najmanje dva inicirana, takođe gola, i moraju se ponoviti tri uzastopne noći. Nakon prvog i drugog zaveta kandidat je još uvek slobodan da promeni svoj um, ali treći zalog je konačan. Odsada žena je veštica i mora služiti svom novom gospodaru kroz svu večnost.“ prevod iz knjuge “ Ozark Superstitions“,kasnije publikovana pod nazivom „Osark magic & folklore“ -Vance Randolp .str 267
Slično tome, ako bi neko želeo da se odbrani od veštice napravili bi lutku od delova njene odeće i ako imaju sa dlakama njene kose i ispunili je smesom u kojoj su neke stvari koje povezuju sa njom, tipa njeni nokti i sl. Nekad bi u lutku pucali srebrenim mecima, a nekad bi je zakucali za odredjeno drveće. Verovalo se da će veštica da ima rane koje su nanete lutki.
Ako bi veštica pronašla lutku mogla bi da izbegne kontra magiju, zato su lutke kroz srce zakucavali za severnu stranu crnog hrasta, na nekom mestu koje nije lako dostupno i gde se teško mogu pronaći.
Slično tome, ako bi neko želeo da se odbrani od veštice napravili bi lutku od delova njene odeće i ako imaju sa dlakama njene kose i ispunili je smesom u kojoj su neke stvari koje povezuju sa njom, tipa njeni nokti i sl. Nekad bi u lutku pucali srebrenim mecima, a nekad bi je zakucali za odredjeno drveće. Verovalo se da će veštica da ima rane koje su nanete lutki.
Ako bi veštica pronašla lutku mogla bi da izbegne kontra magiju, zato su lutke kroz srce zakucavali za severnu stranu crnog hrasta, na nekom mestu koje nije lako dostupno i gde se teško mogu pronaći.
Vens Rendolf je tokom svog istraživanja intervjuisao dvadeset četiri osobe ,za koje se smatralo da su veštice.Od toga su samo tri priznale da i jesu veštice i da su prodale dušu đavolu.Zanimljivo je da ih susedi nisu smatrali ludima,več pravim vešticama.Ostalih dvadeset jedna ispitana žena je tvrdila da su njhove moće usmerene protiv zla i da je njihova glavna delatnost uklanjanje kletvi i prokletstava natprirodnim moćma.
Vens Rendolf je u junu 1939. objavio nekoliko fotografija koje ilustruju Ozark magiju. Na jednoj od njih je perje iz jastuka umrle osobe koje se zgrudvalo u neku vrstu venca. Ozark stanovnštvo to smatra za „nebesku krunu“ i po njima je to znak da je osoba bila jako dobra i da će istu takvu krunu nositi uskoro na nebesima. Ali ako bi takvo zgrudvano perje našli u jastuku još živih osoba smatralo se da je to znak napada veštica i da predskazuje smrt.
Slično tome, tehnika kojom oni „koji znaju djavolji jezik“ mogu da naude nekome jeste korištenje „veštičijih metaka“. U pitanju su grudve od dlake, ljudske crne ili konjske, koje se oblikuju pomoću voska u oblik kugle. Mogu se koristiti da direktno nekog pogode, veruje se da kad ih veštice bace mogu da lete klometrima do mete, ili da se sakriju u nečiji džep ili konjsku zapregu. Koriste se kako za ljude, tak i za stoku, a njihov efekat je da neko odmah postaje malaksao, bolestan, ili čak i umre. Ali ako takva magijska kugla ne pogodi žrtvu, smatra se da se ona vraća i naudi samoj veštici.
Na ostalim slikama objavljenim u tom broju Life magazina je devojka koja je okačila kokošiju kost iznad vrata kako bi zavela prvog muškarca koji udje kroz njena vrata, odnosno, što je nama zanimljivije upotreba magijskih lutaka. Na jednoj je slika Ozark veštice koja u lutku od zemlje i voska koju je imenovala imenom svog neprijatelja zabija eksere kako bi mu se osvetila. Druga, pak, prikazuje vradžbinu kojom ljubomorna supruga želi da razdvoji svog supruga od ljubavnice. Na slici se vidi biblija, na koju je položena lobanja, i ispred toga dve lutke položene na stomak koje predstavljaju preljubnički par. Po četiri eksera zabijena u žensku lutku da se zaključiti da je supruga bila veoma besna na konkurentkinju.
Činjenica je da je Ozark magija dobrim delom preneta iz Engleske, odnosno iz ostalih delova Evrope odakle su došli naseljenici. Ali je činjenica da je upotreba lutki, iako je Ozark zajednica bila prilično izolovana i van uticaja filmova i literature, mogla ući u Ozark magijsku praksu i iz Američke popularne kulture, recimo iz filmova pošto je već početkom tridesetih u filmu White Zombie popularisana uloga lutki, odnosno sledeće godine i u knjizi Back Baghdad: The Arabian Nights Adventures of a Marine Captain in Haiti.
Vens Rendolf je smatrao da je Ozark magija, zbog njihove izolovanosti, autentična, a koliki su i kakvi bili uticaji sa strane teško se može reći
Jedan od načina odbrane od veštica bio je da se na komad papira napiše ime veštice i da se onda taj papir iseče u ženskom obliku, tj napravi dvodimenzionalna papirna lutka, Svaki dan bi se cepkao deo te papirne veštice dok ona ne bi potpuno bila isitnjena i tad se verovalo da je i veštica mrtva.Slično tome, ako bi neko želeo da se odbrani od veštice napravili bi lutku od delova njene odeće i ako imaju sa dlakama njene kose i ispunili je smesom u kojoj su neke stvari koje povezuju sa njom, tipa njeni nokti i sl. Nekad bi u lutku pucali srebrenim mecima, a nekad bi je zakucali za odredjeno drveće. Verovalo se da će veštica da ima rane koje su nanete lutki.
Ako bi veštica pronašla lutku mogla bi da izbegne kontra magiju, zato su lutke kroz srce zakucavali za severnu stranu crnog hrasta, na nekom mestu koje nije lako dostupno i gde se teško mogu pronaći.
O tome da je Ozark magija dobrim delom preneta iz Engleske govori nam ritula koji se izvodi prvog Maja,na praznik Beltane,kada se divinicjom ,pomoću čaše vode i jajeta ili magičnog ogledala može videti lik budućeg supružnika.
