Vika, kao savremena religija osnovana ’40.-ih godina u Ve-likoj Britaniji, za jedan od svojih centralnih motiva ima drevnu ideju Hijeros Gamosa,odnosno Hijerogamije (grč- ki: ἱερὸς γάμος, ἱερογαμία — »Sveti Brak«). Hijeros Gamos ritual, koji je od strane Vikana prozvan Veliki Veštičiji Ritual. Obred je seksualne Magije koji podrazumeva seksualno sjedinjavanje sveštenice i sveštenika, koji predstavljaju božanstva. Sveti brak je jedna od najintrigantnijih i najkontroverznijih tema u istoriji Magije i to je pojam koji pre svega označava teogamiju, odnos- no božansku svadbu. Svetkovina potiče iz kamenog doba. Kod Sumera i Vavilonaca je jednom godišnje postojao obred u ko- jem je izabrana sveštenica izvodila (nekada i javno) polni odnos sa vladarem, koji je u ovom slučaju predstavljao Boga. Kraljevi Sumera su tako svoj kraljevski legitimitet potvrđivali učestvovanjem u obrednim seksualnim aktivnostima u hramovima boginje plodnosti Inane svakog desetog dana novogodišnje svetkovine Akitu. Raniji prototip priče govori nam o tome da je visoka sveštenica birala jednog mladića koji je predstavljao pastira Dumuzija i sa njim vršila seksualni obred. Dokazi na koji se način ceremonija uistinu izvodila još uvek nisu potvrđe- ni, ali činjenica je da ovaj obred i dalje kroz istoriju nastavlja da živi u mnogim paganskim kulturama.Seksualni obredi su se smatrali jedinim mostom koji čoveka vodi od zemlje do neba. U grčkoj mitologiji, klasičan primer Svetog Braka je venčanje Zevsa i Here, koji su imali polni odnos na planini Idi za vreme koga su bili obavijeni zlatnim oblakom preko koga je zemlja bila oplođenja, dok je u starom Rimu ovaj čin proslavljan sa više svetkovina (Saturnalije, Bahanalije, Luperkalije, i tako dal- je) iz kojih je nastao savremeni praznik Dan Svetog Valentina.

Njegova slava je tolika da je Den Braun koristio tu temu u »Da Vinčijevom Kodu« definišući Hijeros Gamos kao »tre- nutak kada neko u stanju vrhunca i praznine uma može da vidi Božansko«. Hieros Gamos u tom smislu nije imao nika- kve veze sa erotikom, već je to bio duhovni čin i to je bio način kroz koji su muškarac i žena spoznavali Boga. Nekada je vlad- alo uverenje da je muškarac duhovno nepotpun sve dok te- lesno ne spozna sveti ženski princip. Jedini način kojim je on mogao postati duhovno potpun i samim tim da dostigne gno- zu/spoznaju božanskog jeste fizičko sjedinjenje sa ženom. Njime bi »muškarac dostigao klimaktični trenutak kada bi mu um postao potpuno prazan i kada bi mogao da vidi Boga«.

Veliki Ritual(SvetiBrak)je u centru vikanskog rituala i teologije, i za razliku od patrijarhalnog Svetog Braka u kojem je Bog mladoženja a duša mlada-to je egaltirani erotski  mistični put otvoren za oba pola, različitih seksualnih interesa, mada se najčešće ispoljava kao heteroseksualni.

Put kojim Hijeros Gamos došao u engleski okultni milje i na kraju u Viku je počeo sa pisanjima Vilijama Hamiltona o obožavanju falusa i proučavanjima orfičkih misterija Ričarda Pejna Knajta što je dovelo do značajnog širen- ja ideja o ezoteričnom falicizmu. Drugi put je bio preko nemačkog Ordo Templi Orijentisa (O. T. O.) pod uticajem indijske tantre i preko američkog seksualnog maga koji se zvao Beverli Rendolf, koji je došao u Englesku preko istak- nutog okultiste Alistera Kroulija i njegove inicijacije 1912. godine u O. T. O. Uticaj O. T. O.-a je utkan u temelje rituala religije Vika. Džerald Gardner je počeo sa sastavljanjem prvih rituala ali su oni pod uticajem njegovih saradnika
(pre svih Dorine Valijente) kasnije menjani.

Vika je nova religija koja se veoma brzo širi, ali nije usmerena na harizmatičnog vođu, tako da se njeni ritu- ali, praksa i teologija razvijaju iz zajednice i iskustva koje imaju njeni sledbenici a ne individualna nadahnuća nekog proroka.

Sveštenica – uz pomoć sveštenika koga sama – bira i vodi rituale. Kao otelotvorenje Boginje u ritualu, svešten- ica predstavlja osnovni princip iako je muški princip nor- malno uključen u ritual. Ritual – koji isključivo ima sek- sualni aspekt za podlogu – izvodi se potpuno bez odeće u okviru male grupe slavljenika oba pola poznate pod imen- om Koven.Veliki Ritual se ne izvodi na svakom okupljanju Kovena. On se može posmatrati kao heterotipno utočiste, ritualni prostor koji je u stvari izvan prostora definisanog kulturom i civlizacijskim normama, svojevrsno magijsko utočište izvan uspostavljenih merila vremena i kulture. Ritualna nagost učesnika, osim nakita i oznaka ranga u Kovenu, sa upotrebom seksa u tom „prostoru izvan prostora“ su isključiva obeležja transgresivnosti, što Vika u svojoj osnovi i jeste.

Brojni detalji rituala su masonski ili proizilaze iz klasičnih dela Tradicije Zapadne Ceremonijalne Magi- je, mada su kreativno prilagođeni okolnosti religije Vika. Samo uspostavljanje ritualnog kruga je delom prilagođe- no iz srednjovekovnog grimorijuma »Ključ Kralja Solo mona«,koji je bio popularan tekst među okultistima u En-gleskoj.Krug je označen prečnikom od 2.7 metara u prečni- ku sa dva spoljna kruga oko njega odvojena od prvog do 15 i 30 centimetara. Imena božanstava su napisani u dva prstena koja okružuju unutrašnji krug. Nakon pročišćenja kruga solju i vodom, pale se sveće sa blagoslovom na sva- koj od strana sveta.Sveštenica izvodi Manji Terajući Ritual Pentagrama koji je izveden iz materijala Reda Zlatne Zore, nakon čega sveštenik priziva duhove svih strana sveta da
učestvuju u obredu.

Deo Velikog Rituala je Spuštanje Meseca, što je ritual
ekstatičnog posednuća i ulaska u trans. Svrha toga a je da pomogne sveštenici da otelotvori duh boginje Vike, čiji je jedan od najvažnijih simbola Mesec. Simbol pen- tagrama se iscrtava na njenom telu, tako što je sveštenik dodiruje falusnim vrhom štapa dok izgovara priziv. Tačke koje se dodiruju su vrat, levi kuk, desna dojka, leva doj- ka, desni kuk i vrat, a sam priziv sadrži citat iz Kroulijeve Gnostičke Mise: »Zato Te prizivamo semenom i korenom, deblom i pupoljkom, listom i cvetom i plodom«.
Zatim joj sveštenik ljubi noge, kolena, vaginu, grudi i usne dok recituje blagoslov: »Blagoslovene bile noge koje su te dovele na ove puteve; kolena, za klečanje na svetom oltaru; materica, bez koje nas ne bi bilo; grudi, oblikovane u lepoti i snazi; usne, koje će izreći Sveta Imena«.

Ove prizivne radnje i reči imaju za cilj da potvrde sve- tost ženskog tela, a posebno tela sveštenice koja bi trebalo da postane otelotvorenje Boginje. Blagosiljanje genitali- ja i grudi, kao i dodirivanje falusnim štapom, naglašava značaj seksualnosti i požude, ali telo je sveto zbog toga što je telo, a ne zbog požude koju izaziva.Sveto je jer je pogodno da bude nosilac Boginje koja je sili- na Prirode, plodnosti i seksualnosti koja iz toga proizilazi.
Ritualna nagost podseća Vikane da su oni telo.Telo nije razdvojeno od duha i siline Prirode koje se prizivaju u sveštenicu i nisu ništa manje „duhovni“ od rituala nekih drugih „uzvišenih“ religija. Erotiziranost je sveta sila koja se provlači kroz mnoge detalje ovog rituala. Bitan deo ovog rituala je vezan za trans i sposobnost da se proriče. Uvođenje nagosti i seksualnosti u ritual je sa stanovišta društva drskost i provokacija, što je vodilo do promene odnosa prema tome i redefinisanja njegovog odnosa u svesti učesnika.Nelagodnost od nagosti,koja se može javi- ti u početku, oslobađa energiju koja vodi ka integrisanijoj i snažnijoj magijskoj ličnosti i moćnijem i uspešnijem iz- vođenju rituala.

Ritualna nagost podseća Vikane da su oni telo.Telo nije razdvojeno od duha i siline Prirode koje se prizivaju u sveštenicu i nisu ništa manje „duhovni“ od rituala nekih drugih „uzvišenih“ religija. Erotiziranost je sveta sila koja se provlači kroz mnoge detalje ovog rituala. Bitan deo ovog rituala je vezan za trans i sposobnost da se proriče. Uvođenje nagosti i seksualnosti u ritual je sa stanovišta društva drskost i provokacija, što je vodilo do promene odnosa prema tome i redefinisanja njegovog odnosa u svesti učesnika.Nelagodnost od nagosti,koja se može javi- ti u početku, oslobađa energiju koja vodi ka integrisanijoj i snažnijoj magijskoj ličnosti i moćnijem i uspešnijem iz- vođenju rituala.

Veliki Obred u stvarnosti je rezervisan za izvođen je u Kovenu i to najčešće tokom uvođenja (Inicijacije) u treći stepen. Ritualna nagost, upotreba poljubaca tokom Spuštanja Meseca, oblik rituala mnoge druge ideje iz pr- vog Gardnerovog Kovena ostali su bitan deo izvođenja u mnogim savremenim Kovenima, iako je sam Gardner savetovao da inicijanti Vike ne bi trebalo samo da kopiraju postojeće rituale, već da ih menjaju i time im dodaju elemente u skladu sa svojim iskustvima i sposobnostima.
Ovaj Obred je simboličan, baš kao i svi rituali, ali tu se ne radi samo o tehničkim delovima izvođenja od kojih se sastoji, već je suština više u odnosu na bazične postavke koje su u osnovi nastupa. Njegov cilj je postizanje tren- scedentalog iskustva koje je izvan polariteta polova. Tela sveštenice i sveštenika postaju tela Boginje i njenog Boga i oni u tom trenutku prestaju da budu sluge Bogova. To je trenutak preplitanja telesnog i božankog, „fizičkog imetafizičkog“.

Seksualni čin postaje sveti čin na isti način kao i što kod rimokatolika sveti čin predstavlja lomljenje hleba i ispijanje vina što čini doktrinu transubstitucije. Razlika je u tome što hleb i vino nisu svesna bića koja doživljavaju transformaciju i ne bivaju premešteni u drugu dimenziju vremena koja nastaje kao posledica misterijske transfor- macije. To je i razlog zašto je ovaj ritual tipičan samo za  eći stepen Inicijacije, jer se očekuje da Inicijanti budu duhovno zreli i da ga upotrebe da u sebe unesu snagu Bo- gova bez straha i predrasuda.Cilj spajanja muškog i ženskog tela jeste da se u trenutku orgazma u ekstazi poništi polaritet polova i da Inicijant u sebi izazove rađanje men- talno i duhovno androgene osobe.

Veliki Veštičiji Ritual je centralni izraz duhovnosti Vike. Kako sam ritual podrazumeva, treći stepen Inicijacije i kao takav zahteva veliki stepen duhovne pripremljenosti, vreme i poverenje između učesnika, broj ljudi koji učest- vuju u njemu je mali. Takođe i sama činjenica da Vika sve više postaje „širokopojasna“ i kako je sve manje okultista, ova praksa je u stvarnosti veoma smanjena. Brzi rast bro- ja pripadnika ove religije kao i sve veći broj ljudi koji koji dolaze, a da nisu pravilno pripremljeni, takođe utiče na broj učesnika u Velikom Veštičijem Ritualu.
Kaže se da učesnici u Velikom Ritualu mogu biti samo »muškarac i žena između kojih seksualni snošaj je već običajen i deo je njihove postojeće veze«, tj. suprug i su- pruga ili već aktuelni ljubavnici.U poslednjih nekoliko de- setina godina u samoj zajednici Vike se postavilo pitanje da li je uzdizanje heteroseksualnosti i monogamije, koju je Veliki Ritual u Viki podrazumevao, na nivo teološke bezuslovnosti, u suprotnosti sa snažnim normativom o slobodi seksualnog izbora u Viki. To je, takođe, prilično neusklađeno sa ponašanjem samih Božanstava koja su sve samo ne monogamna i samo u nekim slučajevima i heteroseksualna. Ali Vika učenje o polarnosti polova je u osnovi zapadno hermetično učenje o prenosu energije između muškaraca i žena, tako da britansko Tradicional- no Veštičarenje i dalje insistira da žena inicira muškarca i obrnuto. Mada postoje težnje LGBT osoba da to menja- ju, Vika je još uvek heterocentrična. To ne znači i homofobična, već da podrazumeva naglasak na agrikulturnim ciklusima i plodnosti, za šta je potrebna simbolika žene i muškarcaDa li se energija prenosi na muškarca koji je heteri ili je iz LGBT populacije,pri tome,smatraju mnoge savremen Veštice nebitno je,a Veliki ritual je isto toliko moćan kada se izvodi simbolično koliko i stvarno.

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde