Posmatrajući čitav skup običaja vezanih za Badnji dan i Božić ,teoretičari ,kao i istraživači  antropologije srpskih rituala,slažu se, da su svi oni posvećeni kultu predaka i ritualima prelaska iz htonskog ka svetlom.

Za badnjak se seče cerovo drvo.Gotovo svi izvori o običajima za Badnji dan govore o seči Badnjaka ,odnosno cerovog drveta sa istočne strane.Onaj što ce badnjak da seče, najpre se prekrsti prema istoku i onda sekirom udari drvo s istočne strane, zatim sa zapadne pa sa južne i naposletku sa severne strane“ (Les. M, 341 i d.). ). „Badnjak seče uvek sam domaćin samo s istočne strane, ali pazi da ga ne preseče od jednom već najmanje od tri puta“ (Kom, 70). U većini krajeva istočne Srbije „gleda se na svaki način da badnjak ne padne na zemlju ,već da ga na ramenu zadrži pri padu“

Sima Trojanović u celini ,pak, objašnjava: „Onaj koji seče badnjak, navlači rukavice i pokazuje već time neku vrstu poštovanja prema drvetu. Drugo, obraća mu se kao potpuno živu stvoru: ‘Dobro jutro i čestiti ti Božić’. Treće, obilazi oko badnjaka ‘za suncem’, a gleda da vrh na istok padne, či- me se badnjak dovodi u neku vezu sa suncem“ (Božić, 10). „Seče se s istočne strane“ (PŽP, 140-141).

Badnjak uvek seče sam domaćin.Ukoliko na putu za sečenje badnjaka prelazi preko tuđeg zabrana ne valja da se okrene ni govori.Ovaj obred je sličan obredima iz grčkorimskih ritual na raskrsnicama, koji je hristijanizovan i u svojoj biti govori o pretnji zlih sila, inicijantu od kojih se na ovaj način,ćutanjem i neokretanjem čuva od istih.Sam ritual prelaska opisuje  P. Ž. Petrović koji kaže: „badnjak su nosili levom rukom, i […] on predstavlja nekršteno dete'“ (Petrovip, 1928: 143). Dakle, leva ruka, prema mitološkom ključu pripada tzv. htonskom, odnosno đavolovom svetu. Tek uveče se badnjak, isečen na tri dela u dvorištu, unosi desnom rukom i stavlja na vatru. „Kad padne mrak, domaćin iziđe napolje, uzme badnjak na desno rame i gologlav ga unese u ku- ću“ (Milosavljević, 1913: 71),čime počinje prčazak iz htonskog ka svetlom odnosno krštenje badnjaka.

U krajevima Homolja i Bora bio je običaj da se za sečenje badnjaka mesi pogača od beskvasnog testa“povojnica“  koja je poznata i u grcko rimskim ritualima komplementacije sa podzemljem.Nakon toga badnjak se umotava u belu kosulju i nosi kući.U toku Badnje veceri svi ukucani bi trebalo da pojedu po parce ove pogace i ona ne ostaje za sutrasnji Bozic.

Večera posvećena pretcima simboliše i  vid kontakta sa njima kao i htonskim svetom.Osim večere na podu,u nekim krajevima poznat  je i ritual istovremenog izuvanja svih ukućana kojima oni simbolično postaju bliži svetu predaka.Tog dana je prema navodima Čajkanovića i Petrovića takođe bilo zabranjeno dodirivati gvozđe ,odnosno verige koje su se nalazile iznad kućnog ognjista ,u kome osim praga obitavaju duše predaka.Smatra se da na ovaj nacin ,pred veceru namenjenu precima ne bi trebalo uznemiravati svet mrtvih kako su oni vec pozvani na gozbu i trebalo bi da se osećaju prijatno.

Da je na Badnji dan Badnjak  izvršio prelaz od htonskog ka svetom ili“ kršten“ govori podatak da su u mnogim krajevima,ujutro na Božic domaćice od glave pregorelog Badnjaka cepkale delove drveta velicine 5 do 10 cm i pravile krst koji su vezivale crvenim koncem.Te krstiće su kasnije stavljale na ambar,štalu i ostale bitne delove imovine ,s tim što se prvi takav krstić stavljao ispod praga kao zaštita.

Takođe, delovi nagorelog badnjaka koji su pripadali dnu drveta se razbijaju i rasipaju po uglovima kuće ,torovima,ambarim,čime se vraćaju htonskom svetu ,kako bi se obezbedila plodnost ali i zaštita predaka.Prema navodima Petrovića ovo su htonski ostaci žrtvenog rituala u“ ritualu prelaza “koji sam po svojoj formi predstavlja simbolizam prelaska bica u “višu solarnu“egzistenciju.

Vračanje i gatanje ,svojtveno ovim ritualima za Badnji dan ,takođe, imaju vezu sa htonskim svetom i činjenicom da su i Srbi ,ako Grci i Rimljani takođe verovali da sva predviđanja budućnosti dolaze upravo od predaka,odnosno umrlih.Čajkanović navodi da su Badnji dan i Božić kao praznik buđenja ,jačanja prirode vrlo pogodni za nove početke,povećanje plodnosti,prognozu i gledanje u budućnost.S obzirom da Badnji dan predstavlja prelazak sa htonskog na svetli deo i da čitav kontigent ritula čini da se čovek tog dana približi precima koji poznaju budućnost,mnoga gatanja kod Srba dolaze iz tog verovanja i cinjenice da preci svoje prognoze objavljuju najčešće kroz totemske životnije. Vuk,pas,petao,čija ponašanja i krici predskazuju događaja u sledećoj godini.Tako postoji verovanje ako ujutro domaćinu na pragu zakukuriče petao onda će godina biti berićetna,ako se oglasi kokoška,moguća je smrt u kući i takva se kokoš odmah kolje ,pri čemu se ukućanima daje komad njenog srca,čime se obezbeđuje da do smrti u kući neće doći.

Takođe, u pojedinim mestima u Boljevcu gledalo se kada se stavi prvi zlogaj u vreme večere za Badnje veče ,da li se vidi svoja senka.Ako se ne vidi,taj koji je noje video umrće sledeće godine.Takođe ponegde,domaćin kada upali večernju lampu za Badnje veče hitro pogleda da li vidi senke svih svojih ukućana.Ako ne vidi nekog ,taj če umreti te godine.Ljuske luka napunjene solju su takođe bile jedan od načina predskazanja stanja prirode i plodnosti za svaki mesec naredne godine.

Pojedini elementi navedeni iz „Antropologija srpskih rituala“Sreten Petrović

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde