Da li će duše grešnika zaista goreti u Paklu?

Koncept Pakla je deo ljudske istorije najmanje 4.000 godina.Počev još od mesopotamijske kulture i mnoge druge, imale su neku vrstu Pakla. Mesopotamijske je jedna od najranijih,ali ona u svom pogledu na zagrobni svet ima različitosti u sumerskoj,akadskoj ,vavilonskoj i asirskoj kulturi.Sveukupno gledajući to je bila Nether regija,kosmička suprotnost nebu i senovita slika živih na zemlji.Metafizički jako udaljena od živog sveta,ali fizički se nalazila odmah ispod zemlje.Sa današnje hriščanske misli o konceptu Pakla,mora se naglasiti da to nije bilo mesto kazne ,već sveto mesto za mrtve duhove koji su nakon smrti dobili odgovarajuče mesto kao i obrednu negu.Posmrtni duh etemmu zavisio je od obrednih odnosa prema njemu od strane živih,jer ukoliko ne bi postojale ponude u hrani i piću,njegov duh bi bio sveden na prosjački nivo.

Kasnije hrišćansko tumačenje Pakla je izgrađeno na hebrejskom idejama, koji je vremenom postalo, mesto kazne za zle.Međutim,u Starom zavetu, postoji samo jedna reč koja ukazuje na reč blizu Pakla ,a to je Šeol (Sheol).

Hebrejska rec „Šeol“ (Sheol) je najverovatnije  izvedena od korena „iskopati rupu“, i viđena je kao mesto mrtvih.Šeol ima mnogo značenja u Pismu: grob, podzemni svet, stanje mrtvih,mesto za koje se pretpostavljalo se da je ispod površine zemlje.

GEHENA  (Gehenna)

Takođe,u Starom Zavetu, reč koja predstavlja sinonim  za Pakao je „Ge-hinnom“ što znači „Dolina Hinom“ (Valley of Hinnom). Gehena je  bilo mesto na jugozapadnom delu Jerusalema, jednom nazvano „Topheth“ što je izvedenica od aramejske reči koja znači „mesto vatre“,odnosno mesto gde je neki paganski kralj praktikovao ljudske žrtve u vatri .

Sama reč  „Gehenna“ je pronađena u Novom Zavetu 12 puta, i svaki puta ju je izgovorio Isus. U Novom Zavetu, „Gehenna“ je korištena kao STANJE , a nikad kao mesto.

Može se videti da rani hrišćani nisu pisali opširno o Paklu, i reklo bi se da ga u svom značenju ne uzimaju tako bukvalno kao danas. Ali ,kada je počelo dokumentovano pisanje , Pakao je opisan kao mesto plamena i okrutne toplote.Mesto gde su živeli Satana i grešnici koji trpe kazne prilagođene specifičnim gresima zbog kojih su kuvani u kazanima ili bodeni vilama.Upravo ta slika Pakla zahvaljujući ovoj viševekovnoj interpretaciji ,postala je deo kolektivnog nesvesnog.

SVA RELIGIJSKA ISKUSTVA SU DEO KOLEKTIVNOG NESVESNOG

Prema Karlu Gustav Jungu,začetniku moderne psihologije o kome smo pisali OVDE  Pakao predstavlja, među svim kulturama, uznemirujući aspekt kolektivnog nesvesnog.Trebalo bi  napomenuti da je kolektivno nesvesno univerzalno, i svako ljudsko biće je  sa ovim psihičkim arhetipom sloja  obdareno od njegovog / njenog rođenja. Sloj  koji se,neophodno je naglasiti ,ne može steći po obrazovanju ili drugim svesnim naporom jer je urođen.

To znači da duboko u našoj ljudskoj  podsvesti iste simbole, tumačimo sa sličnim značenjem u različitim kulturama i nepovezanim vremenskim periodima.Simboli, tako nisu samo znakovi kojima su ljudi nesvesno pridružili njihovo značenje. Smisao znakova i simbola utemeljen je na stvarnost i iz koje su proizišli.Kolektivno nesvesno, ova univerzalna biblioteka ljudskog znanja, je veoma transcendentalna mudrost koja nas vodi.

Jung je naveo da SVA  religiozna iskustva u biti povezan sa iskustvom arhetipova kolektivnog nesvesnog. Tako, svi bogovi i demoni, pa čak i njihove lokacije, kao sto je Pakao,predstavljaju deo psihičkog iskustva na putu koji vodi do realizacije naše psihičke celovitosti.

Dakle,Pakao opisan u u hrišćanskoj formi,postojao ili ne ,u 2000 godina dugom energetskom naboju postaje deo naše kolektivne svesti,arhetip.Međutim, osim Pakla u formi kolektivnog nesvesnog Jung prepoznaje i formu ličnog Pakla,mesta gde nasa Senka boravi.

SENKA KAO MESTO LIČNIH DEMONA I LIČNOG PAKLA

Senka predstavlja našu tamnu stranu ,našeg mračnog brata koji je antipod našoj Personi.Izjednačena je sa Frojdovim idom i nekada se zna poistovetiti sa našim celokupnim nesvesnim iako se sa tim mnogi ne bi složili..

Senka je nalik skladištu u koje čovek otprema sve nepoželjne delove svoje vlastite ličnosti,sve ono sto poriče,ne prihvata i čega se stidi. Ego je, naime, sklon stvaranju „doterane“, idealizirane slike sebe.

Jungova psihološki konstrukt Senke odgovara, i opet razlikuje, od ideje Đavola ili sotone u teologiji. Rođen kao sin paroha ,a opet kao lekar i psihijatar,Jung je koristio vise racionalne i manje ezoterične termine kao što su “ senke “ i “ nesvesno “ umesto tradicionalnih verskih jezika i imena Boga, đavola, ili demona.Jung smatra da samo iznad nivoa kolektivnog Pakla lezi lični pakao koji  je mesto ličnih demona.

S vremena na vreme, većina nas oseća potrebu da luta u ovom Paklu.Paklu u kojem se skladište svi nasi osecaji stida,krivice.. Svi smo mi krivci , samim tim osećamo potrebu za mučenjem ,a tako i potrebu za Paklom.Svako od nas ima svoju vlastitu Senku,objašnjava Jung..“Što je ona manje prisutna u našem svesnom životu,to je tamnija i gušća“.Zbog njene iracionalne prirode često je nismo u stanju realno sagledati ,nego svoje vlastite nedostatke pripisujemo drugima.Jung  je govorio o potrebi dobrovoljnog suprostavljanja tamnim subjektima koji borave u ovom ponoru što je integrisao kroz svoj koncept individualizacije.

ČISTILIŠTA LJUDSKE DUŠE
.

Ipak,sve svetske religije govore o odlasku  sa ovog sveta.Pre stupanja u nebeske sfere ,po mnogim verovanjima je trenutak kada ljudska duša mora proći čistilišta ili carinarnice, gde joj se vagaju gresi ovozemaljskog života.To je mesto gde se odlučuje ,barem prema religijskim doktrinama,da li će grešnici otići u Pakao ili Raj.Neke karakteristike duše koja ona nosi sa sobom ,kao sto su pohlepa,ljubomora,zavist nisu odlike sa kojim se duša može vinuti u oblasti nebeskih sfera.