Skolastička slikovna magija (skr. SIM) je vrsta magije koja se znatno fokusira na kreaciju talismana. Talismani su materijalni predmeti u koje se nebeski duh ritualno ubacuje, s ciljem postizanja čudotvornih rezultata. Pikatriks, prema izvornom arapskom nazivu, također, poznat i kao Gajat El-Hakim, najveći je i najdetaljniji primer magijskih spisa pomenute prakse. Budući da je Pikatriks zbirka magijskog i ezoteričkog nauka, za glavninu te zbirke se može reći da s jedne strane navodi recepte za pravljenje astroloških talismana, a s druge za njih vezane materijale i teoriju koji služe ovoj svrsi.

Pikatriks nikad nije osmišljen da obuhvati ni svo znanje koje je potrebno čitaču da pravi talismane ili evocira duhove, niti mnogobrojne tajne koje ovaj grimorijum pruža. Od učenika ove prakse se očekivalo da bude obučen po sistemu napredne astrologije, aktuelnom u to doba, ali s elekcionom astrologijom (biranjem pogodnih ili nepogodnih trenutaka za obavljanje aktivnosti, kreiranje ili mijenjanje predmeta) kao prioritetom. Talismani su, u prostom smislu, jedan od načina korištenja astrološke elekcije. Umetanjem duha određene finese u materiju, u pogodan trenutak, talisman će odašiljati dobru sreću ili moć, čak i tokom prosečnih ili prilično nepovoljnih razdoblja.

Od učenika se ,također, zahtevalo da bude prilično vešt u naukama te ere, koja su u velikoj meri ovisila od Aristotelovih i Plinijevih radova, te izučavanja alhemičara. Iako se astrološke asocijacije metala, dragog kamenja i ostalih materijala obično razlikuju od onih koje su tadašnji alkemičari koristili, one se prilično poklapaju, pa je u slučaju nedostupnosti uputa iz izvornih astroloških i magijskih tekstova učenik pribegavao alhemijskim učenjima kao zameni.

Mnogi od ovih zamenskih tekstova su izgubljeni, ili nisu dostupni u prevedenom obliku. Ono što savremeni praktičari rade je to da se služe sukladnim, kasnijim (te samim time dostupnijim) tekstovima. Triologija „Tri knjige okultne filozofije“ (Three Books of Occult Philosophy) Kornelijusa Agripe odličan je izvor informacija pomenutog karaktera, kao što je po potrebi za travarstvo i botanička enciklopedija Nikolasa Kulpepera.

U pogledu spektra primene talismana, Pikatriks je na više mesta dvosmislen. Postoje indikacije da je drvene talismane moguće izraditi, ali Pikatriks ne daje ni jedan detalj vezan za to. Pigmenti se u više navrata asociraju sa zvezdanim konfiguracijama, ali opet nema puno o tome kako su bili korišteni, budući da se verovalo da hartija i pergament ne mogu apsorbovati moć veoma dobro.

Ono što je dato su upute za izlivanje talismana od metala i bojanih voskova, te graviranje dragog kamenja. Kad bi se u odabrano vreme odgovarajuća slika ili sigil urezali ili izlili na takav predmet, duh jedne od sedam planetarnih ili mnogobrojnih egzotičnih zvezdanih hijerarhija bi osnažio talisman i dao mu neverovatne moći. Inkantacije i goreći insens su potpomagali tom procesu i ojačavali kreaciju talismana, dok su se pogodne trave na neki način prilepljivale ili stavljale pored njega za povećanje ili usmerenje moći prema određenom cilju.

U poslednjih nekoliko vekova koncept korespondencije je zasenuo koncept afiniteta, tako da povratak ka starom načinu razmišljanja modernim praktičarima može biti problematičan. Alkemičari su imali „jedan na jedan“ koncept korespondencije (uzajamne povezanosti) sedam tradicionalnih planeta i metala; olovo je odgovaralo Saturnu, kalaj Jupiteru, gvožđe Marsu, zlato Suncu, bakar Veneri, živa Merkuru i srebro Mesecu. Čak i kasnije u istoriji, pojedinačne boje su se također dovodile u svezu s planetima; crna sa Saturnom, plava ili ljubičasta s Jupiterom i slično, što je nepoznanica u starijoj i kompleksnijoj astrološkoj tradiciji.

U SIM-u postoje dugi popisi metala i minerala (ne spominjući biljke i životinjske sastojke) povezanih sa svakom planetarnom hijerarhijom. Štaviše, mnogi materijali se pojavljuju na dva ili više popisa zbog različitih razloga. Svaka planetarna hijerarhija ima višestruke boje. Naposletku, ne postoji pojedinačan materijal sa svakog popisa kojeg su najviše ili najmanje povezivali s određenim planetom.  Svaki materijal ima kvalitete koje na neki način imaju sličnosti s funkcijom jedne ili više planetarnih hijerarhija, a to može uključivati boju, težinu, privlačnost, medicinsku upotrebu, okus, poveznice s folklorom, čvrstoću, transparentnost i mnoge druge. Početnicima SIM-a je ova kompleksnost često otežavajuća.

 

Primer ovih kompleksnih asocijacija je metal zlato sa svojom žućkastom nijansom, čiji sjaj nakon poliranja asocira na Sunce. Nemogućnost  zlata da potamni se povezuje s harmonijom i matematičkim asocijacijama Sunca s četiri godišnja doba. Zlatno je odličan materijal za Sunčeve talismane. Međutim, zlato je veoma težak materijal (gotovo težak kao olovo), pa se upravo zbog toga asocira sa Saturnom, koji pripada planetarnoj hijerarhiji povezanoj s težinom, gravitacijom i objektima koji teže silaznom putanjom prema zemlji. Saturnovi talismani se perfektno mogu napraviti od zlata. U nekim aspektima zlato je superiornije od olova, budući da je kruće, te je manje verovatno da će se izobličiti tokom nošenja.  Zlato je veoma privlačno i traženo, te stoga mu se pripisuje povezanost s Venerom, pa je prikladno i za Venerine talismane. Pored toga, zlato je i skupo i samim time ga vezuju uz Jupitera, vladara bogatstva. Također je prikladno i za Jupiterove talismane. Jedini planeti koji ne funkcionišu sa zlatom su Mars, Merkur i moguće Mesec.

 

Više podudarnosti se pojavljuje kod jednog od najkorištenijih dragulja, lapis lazulija. Ovaj mekani, jarko plavi dragi kamen, obično prošaran zlatnim gvozdenim piritnim inkluzijama, relativno je povoljan i zbog toga poprilično popularan među savremenim praktičarima SIM-a. Značajno je pomenuti da je Marsilio Fičino (renesansni genije koji je, pored svega ostalog, praktikovao SIM) primetio da su talismani sačinjeni od mekših materijala imali kraći vek trajanja, ali su itekako brzo izazivali magijske utecaje. Pikatriks primenjuje pomalo drukčiju argumentaciju, s istim zaključkom. Međutim, lapis lazuli s piritnim inkluzijama se u dva vida stavlja u svezu sa Saturnom: zlatni izgled pirita asocira na metalik zlatnu boju i njegove poveznice sa Saturnom, a zbog istorijske zabune između lapis lazulija i safira, ova oba draga kamena zovu „plavi dragulj“ na različitim  jezicima (latinski i sanskrt), te je safir zbog svoje tamne boje i izuzetne čvrstoće direktnije povezan sa Saturnom. Saturn vlada tamno pigmentiranim materijama i čvrstinom. Lapis Lazuli s piritnim inkluzijama također ima afinitet prema Suncu zbog zlatne nijanse pega pirita. Lapis se povezuje s Venerom zbog njegove oceansko-plave boje i grčkog mita o Afroditi koja izranja iz morske pene. Mesec nedvojbeno ima najsnažnije spone s lapis lazulijem upravo zbog njegove povezanosti s okeanom, te zavisnosti plima o lunarnim ciklusima. Štaviše, prema draguljarskom zanatu, lapis lazuli ima kao svojstvo smanjenje melankolije i tuge. To se svojstvo (nevezano za ostala) putem preobrazbe dragog kamena lapis lazulija u Saturnov, Sunčev, Venerin ili Mesečev talisman umnožava i pojačava.

 

Slede dva, pomalo ekstremna primera neuspeha „jedan na jedan“ sistema korespodencije u skolastičkoj slikovnoj magiji. U mnogo slučajeva dragi kamen ili neki drugi materijal će odgovarati samo jednoj ili dve nebeske hijerarhije. Stoga, ovo predočavam da bih dao do znanja da materijali poput dragog kamenja, metala i biljki nisu zasebni predstavnici nebeske hijerarhije svakoga kraljevstva materije, nego su jedna od grupacija materijala koje određena astrološka hijararhija duhova smatra privlačnijima, zanimljivijima, korisnijima, ili originalnijima. Sav svet je pod vlašću jedne ili više planetarnih hijerarhija, što je jako kompleksna priča. Ukoliko vam pojam „duhovi“ ne odgovara, pomenuto se može objasniti na drugačiji način: baš kao što različita elektromagnetna zračenja (u zavisnosti od tipa) mogu do određenog stepena prodreti kroz metale, tkivo i kamen, zrake astralnog svetla (koje su same po sebi duhovi) mogu u različitoj meri ozračiti sve supstance. Samo oni materijali koje određena vrsta astralne moći može u potpunosti ozračiti su pogodni da postanu komore moći tj. talismani.

Postoji mnoštvo dodatnih faktora za razmatranje pri odabiru dragog kamenja u svrhu pravljenja određenog tipa talismana. Neki su metafizičke, a neki praktične prirode.

Pikatriks savjetuje da pojedinac može primenjivati sistem „četiri humora“ (vruć, hladan, vlažan, suh) ili temperamenta (sangvinik, kolerik, melankolik, flegmatik) da bi privukao ili odbio životinje i ljude određenog tipa, čije se slike urezuju na drago kamenje. Dragi kamen za kojeg se smatra da je vreo i suh, s talismanskom slikom neke opake životinje poput lava, privući će i ukrotiti tu životinju. Dragi kamen koji je po svojoj prirodi hladan i vlažan, sa istom slikom i zvezdanom konfiguracijom će u suprotnom smislu odbijati lavove. Ista metoda se može primeniti na određenu kategoriju ljudi koji se mogu naći na talismanu, primerice kralj ili ratnik. Nažalost, popisi elementalnih asocijacija dragog kamenja iz ere Pikatriksa po prilici nisu dostupni u prevedenom obliku, pa je stoga mozganje neophodno.

Za drago kamenje se veruje da je plod Zemlje, te da je ono prirodan fenomen. Sa gledišta naučnika iz naznačenog perioda, biljke su po obilježjima na središnjoj tački između životinja (i jedni i drugi rastu) i minerala (i jedni i drugi su statični). Jedan od pokazatelja odnosa između životinja i minerala je to da su minerali donekle deo živuće Zemlje i po prirodi primerice srodniji živućem hrastu nego lešini. To objašnjava zašto su oni dragulji koji su u svakom pogledu neprirodni loši kao talismani. Umetni dijamanti i rubini, ozračeni i obojeni dragulji, te ponekad čak i zagrejani minerali ne apsorbuju esenciju duhovnih bića u dovoljnoj meri da bi se mogli preinačiti u talismane. Ponekad i kad deluju, takvi dragulji proizvode neželjene efekte. Sintetičko drago kamenje je poput svilenog cveća ili voštanog voća; ono može izgledati kao pravo, ali je obično neadekvatna zamena.

 

Boja dragog kamenja je kompleksno pitanje. Dragulji određenih boja su suštinski povezani s određenim planetarnim hijerarhijama. Primerice, gotovo se svaki beli dragulj može koristiti za Jupitera. Međutim, to je primer veoma površne asocijacije, iz koje će obično proizaći slabiji talisman. Dragulji koji zbog svojih jedinstvenih svojstava imaju veoma karakteristične asocijacije s planetama prednjače u nekom aspektu, primerice boji, što je daleko češća pojava. Mnogi dragulji koji su snažno povezani s nekim planetom imaju prilično neverovatne boje.

Još jedna pojava vezana za boju se ogleda u tome što su par sledećih dragulja (prema minerološkoj klasifikaciji) zapravo jedan te isti mineral i razlikuju se samo po boji.  U ovom slučaju, razlike u boji dragulja (pre nego hemijska ili kristalna struktura) osnova su njihovog raspoznavanja.  Jedan primer je oniks, koji je generalno crn ili smeđ dragi kamen s belim prugama. Oniks se može koristiti za Saturnove i Mesečeve talismane, te fiksnu zvezdu Korvus. Sardoniks je dragi kamen crvene ili narandžaste boje, s belim ili žutim prugama. Osim po boji, ova dva dragulja se ni po čem drugom ne razlikuju. Međutim, sardoniks se koristi za talismane fiksne zvezde Antares, te nipošto za Mesečeve ili Saturnove. Antares je crvenkasta zvezda, čija pojava upravo podseća na izgled sardoniksa, što predstavlja izuzetak od pomenutog pravila. Mnogo poznatiji par poput ovoga su dragulji safir i rubin; oba su mineral korund. Prvi je crne ili tamno plave, a drugi crvene boje. Njihove metafizičke asocijacije se u potpunosti razlikuju. Evidentni paradoksi se ponekad dešavaju. Smaragd je prikladan za Jupiterove i Markurove talismane. Inače, Jupiter i Merkur su u svakom smislu dva skroz suprotna planeta. Za pojedinca nije dovoljno samo poznavati koji se materijali vežu za jedan planet ili više njih, nego i shvatiti zbog čega, kad je god to moguće.

Zadnja, najvažnija, te veoma korisna opaska vezana za draguljne talismane koju želim razraditi u ovom članku je njihov sam oblik. Potreban vam je dragi kamen s velikom ravnom površinom—dovoljno prostran da se na njega može urezati sigil, ili još bolje, iscrtati slika pomoću dijamantne olovke. Smaragdni i markizni rezani dragulji mogu dati onoliko prostora koliko je dovoljno za mali sigil, ali ne više od toga. Fino brušeni dragulji, poluloptastog ili jajolikog oblika, bolja su opcija. Imaju ujednačen oblik, pružaju dovoljno površine i odgovaraju okvirovima prstenja. Također su prenosivi, te se čak mogu skriti u džep ili novčanik.

Aristotel je verovao da su kozmos, baš kao i makrokozmos sferični, što se odražava u svim duhovnim bićima u obliku mikrokozmosa; svi duhovi (bez obzira na izgled) su oblika sfere. Sve ono šta je iole približno obliku sfere (uključujući krugove, polulopte i jajolike forme) je naročito dobro kao komora za duhovno biće kao što je talismanski entitet. Stoga, premda u manjoj meri praktičan za nositi sa sobom, optimalan talisman je mineralna sfera bilo koje podnošljive veličine.

U skolastičkoj slikovnoj magiji, faktori koji se moraju uzeti u obzir pri odabiru i pripremi dragog kamenja i ostalih materijalnih objekata za njihovu preobrazbu u talismane mogu u početku biti obeshrabrujući. Potrebno je mnogo usavršavanja znanja, no autori Pikatriksa, te Agripa i ostali adepti SIM-a su težili da opišu optimalno napravljene talismane, s ciljem smanjenja neželjenih dejstava i povećanja njihove moći, koja uistinu može biti ogromna. Međutim, prosečan eksperimentator (ili znalac ovog sistema koji je u stisci s vremenom) može koristiti jeftine materijale, pa i pomalo neprikladan tajming da bi kreirao talismane koji omogućavaju zadovoljavajuće i instantne rezultate. SIM predstavlja elitni magijski sistem, ali njegove osnove su dostupne svima koji imaju volju i upornost da transcedentiraju.

Izvor.

Gemstones and Metals in Picatrix and SIM

Fejsbuk Komentari

1 KOMENTAR

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde