Molitva je ljudska slamka spasa. Ljudi se oduvek mole za malo svetlosti u životu. Nigde, međutim, nema svetlosti kao one koju nosimo u sebi. Molitva je jedna od univerzalija ljudskog društva. Nema peroda ljudskog društva koji u nekoj varijanti nije molitvi davao primat u procesu duhovnog samorazvoja.
Molitva je znatno složenija tema od stereotipne predstave koju o njoj mahom imamo. Molitva podrazumeva da osoba višoj sili, uglavnom onostranom entitetu ali to ne mora biti slučaj, usrdno i pod velikim emocionlnim i psihičkim nabojem upućuje molbe za pomoc, oprost ili neku drugu trenutnu hitnu potrebu. Molitva je praksa utkana duboko u tkivo globalne kulture. Molitva je složena kulturološka konstrukcija ljudske psihologije, metafizike i, naravno, najpre vere i duhovnosti. Molitvu proučavaju kako prirodne nauke, tako i psihologija. Zašto je molitva magijski toliko važna praksa?
Šta je molitva?
Molitva je, u tehničkom smislu, kanalisanje namere. Molitva nije prigovor, zahtev, uput, već odluka. A suština magijske prakse je koncentrisanje namere. Ostanite sa nama i u nekom od narednih članaka tretiraćemo i tu jako bitnu temu. A sad, nazad na molitvu.
Naime, zvuk je prvi medijum kojim su se kanalisale emocije pre formiranja govornog jezika. Teorija zvuka je matematička dok je praksa filozofska i ezoterična. Dok se mole, ljudi zapravo moraju da, kako kaže Skot Ostrejdž, pređu iz spoljašnjeg (egzoteričnog) u unutrašnje (ezoterično). Molitva je metod kojim to postižemo. Molitva je, zapravo, ritmički izraz naših najdubljih želja za svetlošću koji nas uvodi u trans i na taj način kanališe snagu naše namere bez inhibicija.
Molitva nije vezana za religiju
Molitve ne postoje samo u abrhamskim religijama. Vrlo je važno razbiti taj stereotip. Mi smo navikli da molbu shvatamo kao obraćanje religioznih Bogu. Štaviše, molitva je neupućenoj osobi način da odvoje religiju od magije. Naime, religiozan čovek se moli, a magičar vrača. Ništa nije dalje od toga.
Recimo, kada Vam sveti vodicu za slavu, pravoslavni sveštenik koristi bosiljak, osveštenu vodicu, krst i molitvu. To je klasičan ritual. S tim što sveštenik ovde molitvu koristi kao inkantaciju. S druge strane, magičar se može obraćati konkretnom nekorporealnom entitetu, koje su neke kulture nekad smatrale Bogom, recimo, Moloku. Međutim, on može da ne koristi nikakve rekvizite. Samo svoju koncentrisanu nameru, iskonsku nesputanu želju, a možda čak ne ni izgovorene reči, čak ni promišljene. Vrlo je važno razumeti da je molitva zapravo ritual.
Ateisti u avionu – fora ili istina?
Setite se one čuvene šale “svi su ateisti dok ne počne turbulencija u avionu”. Naravno, postoje i deisti koji misle da su ateisti ili jednostavno nedovoljno sigurni ateisti koji tada objektivno počnu da se mole Bogu na koga su naučeni. Ali većina ateista koja u takvom trenutnu uputi bilo kakvu molbu (ako to uopšte i učini) neće je uopšte uputiti Bogu. Uputiće je “nečemu”. Ne čak ni entitetu, da bi bili deisti. Uputiće je okolnostima, slučaju, situaciji. Prosto, da sve bude u redu. Možda možda ga formulišu kao Boga, kao što se po navici Srbin ateista prekrsti u znak čuđenja jer je to tamo gde je rastao kulturološki uslovljeno, ali uglavnom ne ni to. Molitva ne mora biti upućena onostranom biću. Ona je, jednostavno, upućena višoj sili.
Najzad, setimo se samo sledeće činjenice. Amin znači skriveno, a drugi izraz za to je okultno, zato se okultizam zove skriveno znanje. Hebrejski izgovor slova A M N (amin) rezonira kao OM.
Objekat molitve
Objekat molitve, odnosno, onostrano ukoliko se radi o standardnoj molitvi, možemo posmatrati na dva načina. Na taj način možemo utvrditi i koje vrste molitve postoje.
S jedne strane, Bog ili objekt molitve može se predstaviti kao spoljašnji konstrukt ega ili nešto „sa druge strane“. S druge strane, Bog se može predstaviti kao unutrašnji arhetip, ili nešto „unutra“. Takođe, objekat molitve može biti i sama osoba kao manifestacija božanskoj u Ja. Različite duhovne i verske tradicije se koncentrišu ili na jedan od ova dva aspekta ili na oba. Ovaj temeljni psihološki okvir nakon toga utiče na formiranje oblika koji molitva i meditacija imaju unutar svake od različitih duhovnih tradicija.
Molitva u različitim religijama
Abrahamske religije se koncentrišu na onostrano kao spoljni entitet, tako da se „moli Bogu“. Mistične tradicije povezane sa svakom od ovih većih tradicija – gnosticizam, kabala i sufizam objekat molitve vide u samoj osobi, sa predstavom Ja kao božanskog. Glavne istočnjače tradicije, kao što su budizam, hinduizam i taoizam, Boga vide kao od sebe izdvojen antitet, ali koji se manifestuje u našem unnutrašnjem biću, pa je molitva iz ove perspektive nešto više introspektivna i slična meditaciji.
A šta je sa ostalim tradicijama?
Manje tradicije istoka i zapada, kao što su Vicca, džainizam, Bon, indijanski šamanizam, šinto, vudu, santerija itd., odražavaju sličan balans ovih aspekata posmatranja objekta molitve unutar njihovih temeljnih psiholoških osnova. Naime, Vicca se oslanja na odnos praktičara prema 5 elemenata kao aspekata sopstva, ali redovno poziva Boginju u obredni krug, dok su Vudu i Santeria blisko povezani s hrišćanskom tradicijom. Slično tome, kod Indijanaca imamo antropomorfna božanstva i uzajamni odnos ljudi i zemlje, gde ljudi bivaju, zapravo, jedan aspekt zemlje.
Setite se totemističkih verovanja, gde se jedan aspekt Vaše duše otelovljuje u već postojećem duhovnom entitetu u formi neke životinje koja se može naći u okolini, U ovom slučaju vi, bukvalno, molite svom totemu kao svom zaštitniku. To se razlikuje od verovanja gde imamo i ljudsku i životinjsku dušu, kao, recimo, kod naroda Maja-Tselal u Meksiku.
Šta je to, zapravo, blagoslov?
Vaćno je pomenuti i kolektivnu molitvu i blagoslov. Ove dve stvari su, zapravo, povezane. Kolektivnu molitvu viđamo na baptističkim skupovima, kao i na svečanosti islamskog salalata. Sa kolektivnom molitvom prelazimo iz egocentrične u etno i geocentričnu. Uticaj kolektivne molitve može biti u vezi sa kolektivnim nesvesnim, o čemu je Jung govorio. O tome ćemo pisati u nekom od narednih članaka kroz nekoliko dana. Ostanite sa nama.
Bez obzira na oblik molitve koji je specifičan za tradiciju, jedna vrsta molitve koja je sveprisutna je molitva blagoslova. Opet, govoreći o psihološkom aspektu, blagoslov je kada se molitva – bez obzira na njen prethodni deo – prelazi iz egocentrične (koja se moli za mene) u etnocentričnu (moli se za vas / nas) i geocentričnu (moli se za sve nas). Uostalom, jedan od najprisutnijih izraza – i blagoslova – u skoro svim indoevropskim jezicima je zbogom ili neka je Bog s tobom (God be with you na engleskom).
Molitva i nauka
Rim JI je sa saradnicima 2019. objavio studiju o korelaciji neurobioloških nalaza sa religijom i spiritualnošću. Nalazi impliciraju nekoliko područja mozga koja su potencijalno povezana s razvojem i ponašanjem u vezi sa religijom i spiritualnošću, kao što su medijalni frontalni korteks, orbitofrontalni korteks, prekuneus, korteks zadnjeg cingulata, te nucleus kaudatus. Ovo istraživanje može sugerisati buduće kliničke primene i intervencije u vezi sa regigijom i spiritualnošću i različitim poremećajima, uključujući raspoloženje, anksioznost, psihozu, bolne sindrome i vrtoglavicu.
Molitva i srce
Studija Abu HO i sar, 2019 je ispitivala povezanost između nekoliko elemenata koji definišu religioznost i klinički značajnih promena kvaliteta života pacijenata sa akutnim koronarnim sindromom (AKS) između 1 i 6 meseci nakon otpusta iz bolnice. Regrutovali su pacijente hospitalizovane zbog AKS u šest medicinskih centara u Centralnom Masačusetsu i Džordžiji (2011-2013). Učesnici su izvestili da se mole za svoje zdravlje, da primaju molitve od strane drugih i da izvlače snagu / udobnost iz religije.
Za procenu kvaliteta života korišćen je generički uputnik o kvalitetu života SF-36®v2. Bilo je 1039 učesnika koji su u proseku su imali 62 godine, 33% su bile žene, a 86% bili su belci. Dve trećine su izvestile da se mole za svoje zdravlje, 88% ih je bilo svesno da se drugi mole za njih, a 85% su snagu / utehu dobijali iz religije. Otprilike 42, 40 i 26% učesnika doživelo je klinički značajan porast respektivno mentalnog, fizičkog i specifičnog stanja.
U drugoj studiji, učestvovalo je 150 kardioloških pacijenata Medicinskog centra Univerziteta Djuk. Podgrupa koja se molila imala je najveći stepen uspeha u celoj kohorti. U pitanju je bila dvostruko slepa studija. To znači da ni istraživaći ni pacijenti nisu znali ko je u kojoj grupi. Dvostruke slepe studije su najviši standard vrednosti u nauci.
a kad se drugi mole za Vaše srce…
Još jedna dvostruko slepa studija, sprovedena u odeljenju za koronarnu negu Opšte bolnice San Francisko, pokazala je slične rezultate. Naime, oni pacijenti za koje su se molili pokazali su značajno smanjenu potrebu za neposrednom negom, lekovima za održavanje i merama reanimacije, a bilo je i manje smrti. Naravno, isključujući nepredviđeni tok lečenja i druge okolnosti kao što je stres, možda je to potrebno naglasiti za one koji ne razumeju koncept medicinskih istraživanja.
Ovaj jako interesantan podatak sugeriše da postoji neki odnos između stanja svesti onih koji se mole i subjektivnog iskustva onih za koje se moli. Iz metafizičke perspektive, o čemu ovde pričamo je recipročna rezonanca za koju je dokazano da postoji između stanja svesti, to se zove emocionalna rezonanca i odavno je poznata činjenica u psihijatriji. Naravno, ovde je potrebno još istraživanja, ali svakako rezultati nisu za zanemarivanje.
Kako, zapravo, molitva funkcioniše?
Još uvek se ne zna kako tačno molitva funkcioniše. Ali postoji nekoliko pretpostavki koje skoro uvek bivaju predimenzionirane te kao po pravilu skrenu u pseudonauku. U pitanju je upravo gorepomenuto koncentrisanje namere. Naime, postoji pretpostavka da povremeni status svesti (molitva, meditacija i dubok san bez sna) može uticati na kvantno polje, tj., stvarnost. Ovime se bavi kvantna fizika. Iz praktičnije perspektive, pojam ovog odnosa vodi nas ka razmatranju i pojedinačnog i kolektivnog iskustva molitve, kao i potencijalnog uticaja koji može imati na naše iskustvo u svetu. Molitva, poput meditacije, utiče na naše stanje uma, što zauzvrat utiče na naše „telo“.
Efekti molitve su raznoliki. Pomenimo neke od njih.
Molitva smanjuje anksioznost
Molitva podiže nivo hormona olakšanja dopamina, a snižava nivo adrenalina koji nas uznemirava. Takođe, pauze koje ljudi prave u toku dana da bi se molili dozvoljavaju provremeno distanciranje od stresa i omogućavaju odmor i opuštanje u haosu svakodnevnice. Ovo smanjuje dugoročni uticaj stresa na organizam te prenebregava hronične bolesti uzrokovane stresom.
Molitva pozitivno utiče na depresiju
Molitva privremeno smanjuje intenzitet depresivnog raspoloženja. Podiže endorfin, što nam daje privremenu euforiju. Takođe, zbog osećaja da postoji šansa da će nam onostrano pomoći smanjuje se osećaj egzistencijalne povredivosti, koji je kod depresivnih ljudi jako izražen. Ne treba zaboraviti ni da molitva podrazumeva, simbolično, neki vid akcije. Depresivni ljudi se neizrecivo bolje osećaju kada misle da čine nešto za sebe i druge jer inače imaju problem sa izvršnom motivacijom. Pomaže i to što je molitva, praktično, činjenje bez činjenja, odnosno, depresivna osoba nije zaista uradila nešto i izvukla sebe iz zone konfora, a oseća se kao da jeste, što joj jača samopouzdanje, smanjuje osećaj nedostatnosti i izvlači ih iz konsternacije kako bi zaista nešto mogli i da urade. Praktično, da krenu ka lečenju.
Molitva čuva Vaše srce
Molitva snižava nivo adrenalina što direktno snižava vrednosti krvnog pritiska. Snižavanje krvnog pritiska štiti kardiološki sistem od prenaprezanja tako što se smanjuje periferni vaskularni otpor, što, opet, smanjuje opasnost od infakrta, srčane insuficijencije, kardiomipatija, a posledično, i nekih plučnih komplikacija.
Omogućava miran san
Još uvek nije poznato na koji tačno način molitca reguliše san. Možda indirektno smanjivanjem anksioznosti, a možda i na neki način direktno delujući na retikularnu fiormaciju u moždanom stablu koja nam reguliše san. U svakom slučaju, benefiti molitve na san, a i posledično na psihosomatsko zdravlje, nemerljivi su.
Uz molitvu lakše dišemo
Molitva stabilizuje autonomne funkcije poput probave i disanja. Naročito kad je probava u pitanju jer se smatra da molitva pomaže u savladavanju sposobnosti odlaganja zadovoljstva.
Čini nas zahvalnima
Vrlo je važno da budemo zahvalni na onome što imamo u životu. Čak i ružne stvari nam donose nešto vredno, čine nas sposobnijim, prave od nas ono što jesmo. Molitva nam u tome pomaže.
Podiže samopouzdanje
Molitva pod određenim okolnostima može da se shvati kao varijanta afirmacije. Afirmacije nas čine sigurnim u sebe. A da ne spominjemo smanjenje egzistencijalnog straha koje nam molitva donosi.
Postajemo bolji ljudi
Molitva nas čini boljim ljudima. Utičući na naše stanje uma, molitva i meditacija takođe utiču na naše razmišljanje. To podstiče promenu u navikama uma i, posledično, obrasce ponašanja. Ove promene, s vremenom i vremenom, izazivaju promene u mozgu, dodatno utičući na naše subjektivno i objektivno iskustvo sveta i na to kako u njemu učestvujemo. Ovo se zove neuroplastičnost. O tome su o govorili duhovni učitelji poput Thomasa Mertona, Baal Shem Tov-a i Paramahansa Ioganandae.
Religiozna uverenja i prakse utiču na mehanizme suočavanja i kvalitet života kod pacijenata sa različitim hroničnim bolestima. Pružaoci zdravstvene zaštite trebalo bi da su u stanju da prepoznaju da pacijenti mogu koristiti molitvu kao strategiju suočavanja za poboljšanje dobrobiti i oporavka nakon bolesti opasne po život.Molitva je način kanalisanja načih najdubljih želja onda kad nismo u stanju da direktno preuzmemo stvari u svoje ruke. Paradoksalno, to je akcija kojoj pribegavamo u slučaju kad nismo u mogućnosti za akciju. To je ono što nas iznova i iznova vraća na put ljudskosti. To je razlog zašto je molitva tako dragocena. Molitva nas oplemenjuje.
