Veštičja medicina antike-dnevnik otrova Mandagora i Belladona

Mnogi lekoviti tretmani koji su se koristili tokom antike nisu bazirani na racionalnom pristupu farmakologiji,kao što je to slučaj danas, već su bili kombinacija magijskih rituala i koristili su materijalnu tvar, odnosno biljku. U starim vremenima ljudi su verovali da su biljke otkrivale svoju moć samo kada su se sakupljale odgovarajućim metodom prikupljanja koja je uključivala i ritual izgovarnje odgovarajućih svetih reći. Mnogi antički autori kao što je Homer i delom Diokles,pisali su o rhizotokiju,načinu skupljanju korenja u drevna vremena.Ovo korenje je bilo povezano sa svetom bogova,tako sto je svaki koren imao vladavinu odredjenog božanstva.Koristili su energiju meseca i poznavali određene formule prilikom iskopavanja, ali i rada sa biljkama.

Kada se pojavila naučna metoda rada sa biljkama pojavom Hipokrata 460-380.g pne. koja je u velikoj meri racionalizovana područje isceliteljskih sposobnosti,magične metode su doživele potiskivanje i počele su da se smatraju za sujeverje.Jedini kult koji je preživeo i koji je svoj rad zasnivao na metodama drevne antike jeste iscelujući kult „Asclepius „ i on je bio prihvaćen i u kasnijoj antici.

Veštičja medicina u svojoj biti predstavlja umetnost podzemlja,pripada divljini i po svojoj strukturi plašila je ljude.Najvažniji deo rada u veštičjoj medicini uključivao je znanje i spremanje

-afrodizijaka
-napitaka za kontrolu rađanja i abortusa
-medicina otrova-pharmakon
-psihoaktivne supstance ili biljke za putovanja kako su se popularno nazivale u to vreme
-eliksiri za produžavanje života ili revitalizaciju

Veštičja medicina imala je za cilj da promeni tok života,kontroliše radjanje,raširi svest,produži život,popravi štetu.isceli bolest..i ovo je razlog zašto se originalno ova medicina zvala Pharmakon.

Inicijacije da se postane veštičji iscelitelj odvijale su se u okviru rituala ,misterija i orgija .Veštičja medicina postojala je pod zaštitom svojih Velikih bognija,Hekate,Artemise,Dijane jednim delom,koje pokazuju različite šamanske puteve koje su čarobnjaci tih drevnih vremena-Magoi,poznavali.Upravo iz bašti boginja,zaštitinica veštica,dolazile su biljke koje su one koristile u svom radu.

Postoje dve biljke koje su rasle u baštama boginja ,a koje su tokom istorije donosile mnoge zablude istraživačima.To su biljke boginja Afrodite i Hekate.Mandagora officinaris i Atropa Belladona.

Mandagora officinaris ,biljka koja nam dolazi iz bašte boginje Afrodite ali i Kirke ,čarobnice samotnog ostrva Aeaea,jedna je od najpoznatijih i najopisivanijih biljki u svetskoj herbalistici.

O ovoj čudesnoj biljci,korena čovečjeg oblika, koja je svoje mesto našla i u Postanju 30:14,ju ,pisali su mnogi istoričari i mistici poput Josepusa, ali i srednjovekovna nemačka herbalistkinja,lekar,mistik i magičar Hildergard von Bingen.Mandagora iako ima za svoje prirodno stanište zemlje najbližim Sredozemnom moru,opisivana je i u folkloru i magičnim ritualima u paganskom svetu širom Evrope,ali i bliskog Istoka,severnoj Africi,i većini mediteranskih ostrva.Prirodno stanište ove biljke u kontinentalnom delu Evrope je mahom oko raskrsnica ili polja gde su izvršena samoubistva vešanjem ili su na tim istim raskrsnicama.sahranjivani ljudi koji su izvršili samoubistva,što u paganskom svetu nije bio redak slučaj.O ovoj čudesnoj biljci čije su moći bile toliko velike da se za njeno iskopavanje iz zemlje vezuje strahovit krik, magičnim ritualima obavljanim posebnih dana vezivanjem crnog izgladnelog psa za rep i koju je po preporuci Hildergar von Bingen trebalo odmah zaviti u biljku dan i noć kako bi izgubila svoja magična demonska svojstva,kao i ljubavnim napicima sa vinom i korenom mandagore,nakon kojih se muškarci ne bi sećali predhodne strastvene noći,više u sledećim tekstovima.

I naravno Atroppa Belladona,biljka boginje Hekate,noćna zavodnica,prelepa žena koja je svoje mesto u antičkom svetu našla u kapima za ulepšavanje očiju ali i receptima za spremanje čuvenih veštičjih masti.