Svake godine se zbog animoziteta duhovnih struja,povede polemika da li je Božić zapravo paganskog porekla i koliko on ,kao hrišćanska ceremonija,može imati vezu sa drevnim paganskim ritualima. Razni teoretičari koji izučavaju paganski i antički svet i monoteizam, koji je kasnije nastao ,pokušavaju da pronađu referencu ,kojoj je zajednička osnova ,zapravo ,astronomska pojava,slabljenje jačine sunčeve svetlosti i prividno prirodno umiranje Sunca ,koje se ponovo rađa.Ova astronomska pojava ,je za ljude drevnog sveta predstavljala traumatičan događaj,s obzirom da tadašnje civilizacije ,najviše tehnološki,nisu bile dorasle našoj i sam strah za opstanak života i ljudi protežirao se i kroz strah od umiranja Sunca.U ovom periodu kada je dužina dana svega osam časova a noći čitavih šesnaest,u duhovnim strujama vladavina Tame i njenih sila je na svom vrhuncu.
U istraživanjima referenci između hrišćanskog Božića i paganskih ceremonija,pokušava se napraviti spona između rimskih Saturnalija i građanskog praznika Sol invictus ,koji su se obeležavali pre uvođenja hrišćanstva kao zvanične religije u starom Rimu.Mnogi narodi su u svom kalendaru slavili ovu prirodnu pojavu.Yule je bio festival anglosaksonskih naroda,a svoju tradiciju je nastavio u neopagnskoj Viki.Koleda su drevni slovenski festival,Blagdan Svete Lucije je skandinavski festival,Hopi iz Severne Amerike slave Sojalu,kao i mnogi drugi.Vladavina sila tame i pomoć Suncu da ih savlada kroz simbolično paljenje vatri su glavne odlike većine festivala.
SATURNALIJE
Saturnalije su ceremonija u starom Rimu , koja je nastala kao kraj jesenje sezone setve i predstavljale su posvetu Bogu Saturnu.Ovaj festival je u svojoj biti predstavljao nostalgičnu proslavu mitskog zlatnog doba za koje su Rimljani smatrali da je bilo pod vladavinom Saturna.Iskopavanja u Alžiru govore da je kult Saturna preživeo sve do trećeg veka nove ere.Ova proslava se vekovima kretala od trajanja dva dana do pet dana, i vremenom se približavala 25.decembru,kada je u rimskom državnom kalendaru bio građanski praznik u čast nepobedivog Sunca -Sol invictus.Sol invictus svojim poreklom iz monoteističkog kulta Mitre ,iz Sirije sigurno ima sličnosti sa današnjom proslavom Božića.
Sol invictus je kult u kome je odrastao prvi hrišćanski car Konstatin.Hrišćanski, jer je prvi car koji je zaustavio progon hrišćana ,i pred samu smrt i sam postao hrišćanin ,iako je čitav život bio poklonik boga Sunca.Sol invictus je kult koji je uspeo je da asimilira aspekte Jupitera i drugih božanstava u Sunčevog kralja,tako da su se proslave Saturnalije poistovetile sa proslavam Sol invicte.Najranija poznata referenca da je 25 decembar dan rođenja Isusa Hrista,nalazi se u rimskom filokalijanskom kalendaru AD 354.
Saturnalije su osim što su bile sveti dan,bile i dan gozbe i slavlja.Nakon verskih obreda ljudi bi učestvovali na javnoj gozbi i slavljima,a postojao je i lekstisternijum,banket na kome se smatralo da prisustvuje sam bog Saturn.U hramu Saturna jedna od obrednih radnji bila je labavljenje vunenih konopaca,koje su opletale stopala kulta slonovače,što je simbolizovalo oslobađanje samog Boga.
Kako Frejzer navodi u svom „Zlatnom runu“ bilo je to doba“kada mračne strane strasti pronađu oduška koji im nikada više neće biti dozvoljen u većem i trezvenijem toku života!“Prema legendi Plinij je morao da izgradi zvučni izolacioni zid u svojoj kući da bi mogao da radi za vreme proslave.Mračna strana ljudskog uma izlazila je u svim oblicima raskalašnosti,opijanja ,veselja bahanalija i orgija za vreme proslave Saturnalija.
Zanimljiva je veza koja postoji između praznika SPC dana svete Varvare ili Varica sa danima Tame I raznim ceremonima širom sveta,koje predhode zimkoj kratkodnevnici. Kod Srba prema etnoloskim zapisima Mileta Nedeljkovica ,17.decembra je Varindan ili Varice ,Dan Svete Varvare ,koja je što je zanimljivo ,zaštitnica rudara i u našoj tradiciji simbolično se vršilo uvođenje novih rudara u posao tog dana ,kada se i silazi u podzemlje.
Prema zapisima etnologa na ovaj dan se u svakoj kući simbolično kuvalo varivo od svih vrsta zrnevlja i nije smela da se doliva voda ili so!Ako se podsetimo teksta o Nekromantiji koji možete pročitati OVDE videćemo da je upravo spremanje beskvasnih hlebova i izbegavanja konzumacije soli ,bio jedan od načina komplementacija praktičara sa atmosferom Carstva Mrtvih i podzemlja.
Takođe ,ponegde bi domaćica pravila ovo jelo ćuteći jer je to dan kada po verovanju počinje vračanje .Jedan deo variva se iznosi na trpezu a drugi ostavi kao deo obrednog jela za Božić,dok se jedan deo daje stoci.Takođe o prelasku sa htonskog na sveto prilikom proslave Božića pisali smo OVDE.Da dani vračanja I proricanja počinju,govori I činjenica da se za Varice poseje božićna pšenica,čije zelene vlasi predskazuju na sam Božić,koliko će naredna godina biti dobra za setvu.
