Đurđevdan i dani oko njega su, po narodnom verovanju, pogodni i za spravljanje ljubavnih amajlija i “bacanje čini”. Još i danas se može naići na verovanje da sva čaranja, bajanja i crnomagijske čini nestaju upravo na Đurđevdan. Drugim rečima, na ovaj dan prestaju magijska čarobnjaštva prethodnih meseci, a stvaraju se nova. “Zato se tog dana treba čuvati” – upozorio je i Dračen Jakčin, autor “Proleća u ogledalu magije” – “da nam neko u kuću ne unese spletene raznobojne konce, crnu vunu ili kavku sličnu čaroliju zla”.
„Đurđevo leto, proleto,
Đurđevo cveće cvetalo,
Đurđa ga moma beraše,
na skut ga majka mećaše:
„Ni Đurđa moja, ni cveće!“
Đurđa ga dragom bacaše,
dragi mi cveće primaše:
„Đurđa je moja i cveće.”
Udadbena tematika je vrlo česta kod Đurđevdanskih pesama.Običaj je u nekim krajevima Srbije da devojke na Biljani petak,petak ispred Đurđevdana ili četvrtak odlaze na livade i u šume i vrše obredni čin branja cveća i bilja.Od ubranog bilja najčešće pored reke su se zatim vijali ili pleli venci.U Šumadiji se govorilo da se cveće bere da bi bila cvetna godina.Takođe se sprovodio i obred gde je devojka majci bacala cveće u krilo a ona ga izbacuje uz pesmu:
Đurđevo leto, proleto,
Đurđevo cveće cvetalo,
Đurđa ga moma beraše,
na skut ga majka mećaše:
„Ni Đurđa moja, ni cveće!“
Đurđa ga dragom bacaše,
Čime bi se prizivala devojčina udaja.
Smatra se da za Đurđevdan pojedine biljke imaju lekovitu i magijsku moć.Tako su se deca ali i odrasli kitili zdravcem ,koprivom i opasivala vrbovom prućem kako bi bila zdrava i napredna.
Za zdravlje dece i ukućana u raznim krajevima primenjuje se jutarnje šibanje dece ili drenovim ili vrbovim prutićem.
Zanimljiv je slučaj gde su se devojke uoči Đurđevdana izvodile ritual na kultnom mestu kod Slovena raskrsnici.Uoci Đurđevdana one bi se skidale gole, pa uzimale krčag s vodom, u koji su stavljale cveće: ružice, bosioka i nevena. Zatim bi devojka uzjahala na vratilo govoreći : „Danas na vratilu sutra na batinu“, Zatim ode na raskšće i na sred raskršća, oko sebe prosipa onu vodu tako da njome napravi krug, te jašući na vratilu vikne što jače može : „O (ime momkovog oca) daj mi svoga sina (ime)za dragoga!“ Zatim ostavlja krčag s vodom na raskršću i odlazi kući ne osvrćući se.
Uoči Đurđevdana devojka pored svoje kuće na putu zategne konac, pa pazi ko će prvi naići i prekinuti konac, verujući da će se za toga udati.
Pre Đurđevdana devojka uhvati slepog miša, zakolje ga srebrnim novčićem, ostavi ga da se sasuši pa obnese oko momka na Đurđevdan tri puta. Kažu da je još bolje ako malo mišija krila sastruže pa to stavi momku u kafu, ili mu stavi u nešto da to pojede, te će on kao slep za njom ići.
Ako devojka želi da sazna kojim će se imenom njen suđeni zvati treba na Đurđevdan pre sunca, da se uhvati rukama za plot (ogradu), govoreći: „Ja drmam s plotom, plot zemljom, zemlja morem. More ko je moj nek donjiha (dođe) do mene, nek ostane kod mene,nek mi kaže svoje ime.“ Nakon toga pažljivo sluša koje će prvo ime čuti u blizini, veruje se da će to biti ime njenog suđenog.
Dolazile su devojke i u vodenicu , uoči Đurđevdana, obično dve pa kada bi se potpuno svukle, jedna bi se popela na mlinsko kolo, a druga bi ga okretala govoreći :“Kako god se ti na kolu okretala, tako se svijet za tobom okretao.
Na Đurđevdan pre sunca, okiti djevojka svoje prste cvećem, i sastavi prste tako da jagodice jedne ruke dodiruju jagodice druge ruke pa proz njih pogleda svog dragog govoreći: „Ja te gledam kroz sve prste, a ti mene ko svoje srce“
Više na ovim linkovima
https://www.luxenna.com/2021/05/05/djurdjevdanski-obicaji-i-rituali/
https://www.luxenna.com/2020/05/04/djurdjevdanska-magija-kada-vestice-i-devojke-vracaju/
