KO PRE MOMKU, NJEMU DETE
Kada, kako, da li će se i za koga udati, devojke su se večno pitale. Ali, u nemogućnosti da daju prave odgovore u pomoć su prizivale magiju. Kako im je ona pomagala i zašto se u poslednje vreme vraćaju ovim starim narodnim običajima?
Paskal je jednom rekao da „Ljubav nema godina, ona se uvek rađa“, ali mnogi su mu, a naročito mlade devojke, zamerili što nije tačno precizirao kada, gde i od koga se to ljubav rađa.
Pitanje rađanja ljubavi je oduvek sudbonosno pitanje mladih devojaka. Danas, gotovo da je teško zamisiti teškoće na koje nailazi devojka koja iščekuje da se ljubav rodi. Da joj je samo dočepati se tog Paskala, pa da mu ona objasni nedovršenost njegove, inače lepe izreke.
No, ono, što u današnje vreme, pomalo začuđujuće, nadoknađuje Paskalovu misao je sve veće prisustvo verovanja u mogućnost rađanja ljubavi pomoću magije. Narodni običaji vezani za mit, kult i obred postali su način da se u 21. veku veruje u obrede koji imaju simbolično značenje. Etnopsihologija, nauka čiji je deo, verovanje u magijske moći bio gotovo zaboravljen, ponovo se našla u centru naučnih istraživanja. Želja devojaka da uz pomoć magije prizovu ljubav naterala je naučnike na nešto angažovaniji stav prema ovom delu etnopsihologije.
Psihologija ljubavnih čini
Dr Žarko Trebješanih je poodavno u svojoj knjizi „Predstava deteta“ (izdanje SKZ) ukazao na značaj ljubavnih čini u životu. O pojavi sve češćeg verovanja da će se ljubav uz pomoć magije ipak roditi, istakao je, da je „psihološka pozadina verovanja u uspeh „čudnovatih ljubavnih čini“ svojevrsna regresija na magijski vid kontrole realnosti u kojem se želje stapaju sa stvarnošću, a misao biranim rečima iskazana izgleda svemoćna. Regresija na iracionalno-magijski metod modelovanja stvarnosti, dešava se u onim izuzetnim situacijama teškog razočaranja kada je osujećeno ispunjenje neke snažne želje, odnosno u kriznim situacijama kada čoveka u rešavanju izvesnih osnovnih životnih pitanja ostavljaju na cedilu i razum i iskustvo. Kada su želje isuviše snažne a objektivne prepreke racionalno i empirijski nesavladive, čovek se ne miri sa porazom, već traži izlaz iz ćorsokaka u imaginarnim, magijskim sredstvima delovanja. Kada pojedinca ugroze moćne stihijske pojave kojima se može uspešno vladati na osnovu iskustva, a to su kobne pojave kao npr. rat, bolest, poplava ili ljubav, on poseže za magijskim postupcima i biranim govornim formulama (basmama — reči koje se izgovaraju pri bajanju) kako bi tok pojava okrenuo u svoju korist, na svoje dobro. Ako ovim postupcima čovek i ne postiže stvarni uspeh, on makar subjektivno oseća olakšanje i to mu pomaže da sačuva mentalnu ravnotežu i psihički integritet u teškim iskušenjima.
Kako razumeti tako jake psihološke osnove i logiku verovanja uglavnom devojaka i žena, da će neuzvraćenu ljubav nadomestiti ljubavnim magijama? Odakle, osim u primitivnim sredinama, tolika podložnost za takvo verovanje?
Treba zbilja razumeti tu podlogu. Devojka koja tuguje što drugi ne mari za nju i njenu ljubav, koja se oseća nesrećnom i nemoćnom da izmeni svoj položaj, a pri tome ne može da se pomiri sa njim, veoma lako će poverovati da određeni ritualni postupak ili izgovorena ljubavna magijska formula u posebnim mističnim uslovima, na „nečistim“ mestima (groblju, raskršću itd.) mora postići, svoj tako snažno željeni cilj – probuditi njegovu ljubav.
Tačnim izgovaranjem biranih reči ona veruje da će oterati ravnodušnost i probuditi ljubav kod izabranika svog srca. Ljubavna žudnja izgovorena šapatom pod okriljem tamne noći deluje moćno, kažu stručnajci i kao za primer navode sledeće:
„Mrak mrači, put puca, nebo ječi, zemlja zveči, streha njišće, voda buči, gora puči“. Pa zatim: „Niti mrak mrači, niti put puči, niti nebo ječi, niti zemlja zveči, niti streha njišće, niti voda huči, niti gora puči, već moj dragi N. za plotom kleči, od srca ječi, crko, puko dok k meni ne došao“.
Ove snažne reči koje devojka sa strašću izgovara, veruje se, ne mogu ostati bez efekta – dragi koji za nju mari mora dojuriti ma gde ona bila.
Kako se postiže cilj?
Snažne, ali često i poetične reči ljubavnih basmi, očigledno su u tesnoj vezi sa njihovom psihološkom funkcijom. Da bi izgovorena formula bila delotvorna ona mora biti pesnički snažna i lepa. Evo jednog primera ljubavne basme.
„Dobro jutro bel peleče!
Ja te zovem omajniče,
rasporniče, razbojniče
da mi omaješ dragog,
da ga rasporiš i ubodeš
u srce, u džigericu, za mene.
Sa dušom se rastavio
sa mnom se sastavio.“
Ukazujući na činjenicu da „ljubavna magija često nije bezopasna ima stručnjaka koji naglašavaju da je njen cilj da postupcima privoli na ljubav željenu osobu ili da joj donese ludila (pa čak i smrt)! Ovde, medjutim, treba imati na umu da je ljubavna magija i opasna ne samo za onoga kome je namenjena, već je ništa manje pogubna i po onoga ko je upražnjava. Tako, na primer, devojka koja gata pomoću ogledala, u gluho doba noći unaksrno obriše pod, smetlište skupi nasred kuće, stavi na njeno ogledalo, zapali četiri voštane sveće, pa gleda u ogledalo da bi u njemu spazila mladića koji će je isprositi ili će u njemu videti svoj grob.“ Ova ugroženost činilaca razumljiva je ako se podsetimo da je ona u tajnom dosluhu sa htonskim „nečistim“, demonskim silama. Onaj ko upražnjava ljubavne čini lako može da „pogreši“. Zapravo, ko se usudi da izaziva ljubavne čini, hteo to on ili ne, sklapa neku vrstu prećutnog pakta sa nečistim, mračnim silama, odnosno sa samim djavolom. A to, naravno može biti kobno.
Kako će izgledati sudjenik?
Mnogi su se odavno, pitali šta je krajnji smisao magijskog opčinjavanja momka, i kako se to u stručnim krugovima ukazuje stavljanje svoga života na kocku pitanje je koje će izgleda još dugo tražiti odgovor. Ima raznih mišljenja, a ovde čini se najprikladnije je ono dr Žarka Trebješanina koji je zapisao:
„Spremnost na fatalan ishod ljubavnog činodejstvovanja svedoči o velikoj snazi motiva koji stoje iza svega što devojka preduzima. Želja da se udaju i strah da će „prestariti“ i ostati neudate, kod devojaka se, pod pristiskom patrijarhalne zajednice, javljaju veoma rano, već u pubertetu. Još davno je zapaženo da devojke koje se boje da će ostati neudate i bez poroda, sastavljaju basme i čine različite čudnovate postupke „da bi sreću dobile“. Ali krajnji smisao magijskog opčinjavanja momka i udate jeste – porod. Čak i devojka koja se udala nije u potpunosti ostvarila svoj cilj, odnosno nije dobila priznanje svoje društvene zajednice sve do onog trenutka kada je postala majka. Prema tome, ljubavna magija je u poslednjoj, ali ne i slaboj vezi, sa željom devojaka da ostvare svoju materinsku ulogu. Ovu želju u patrijarhalnom društvu razume se, devojka možda da ostvari samo ako prvo pronadje muža. Da je zbilja ljubnavna magija u tesnoj vezi sa željom da se dobije porod svedoče nam već pomenuti simboli plodnosti, rodnosti (voda, jabuka, višnja, semenje itd.) u obrednim basmama čiji je cilj da se na magijski način osigura muž. Još neposrednije i očiglednije ovu jaku unutrašnju vezu izmedju želje za udajom i žudnjom za porodom, otkriva podudarnost izmedju sredstava i postupaka kojima se magijski potpomaže ostvarenje ovih želja. Iznad Katlanovske Banje je na brdu jedan šupalj kamen, kroz koji se uoči petka ili nedelje provlače nerotkinje i stare devojke da bi dobile decu, odnosno da bi se udale. Još iz antike je poznato verovanje da mandragora može magijski da izazove ljubav, ali istovremeno ova biljka ima moć i da nerotkinju učini trudnom. Ili, pri izboru bračnog partnera, veoma se mnogo vodi računa da to bude osoba plodna, spsobna da ostavi porod. U biću srpskog naroda ovakvih i sličnih običaja je mnogo. Mašta je dolazila do izražaja u svim krajevima naše zemlje, a ljudi su o ljubavi najčešće snivali pred početak godine. Mnogi su vezani i za početak vegetacije. Imajući to u vidu, lako se objašnjava pojava moći biljke mandragore. Pa ipak, ono što i oni koji veruju u ljubavnu magiju i oni koji o njoj rado čitaju, a ni sami ne znaju da li da joj veruju, najčešće pitaju je: da li sudjenik zbilja dolazi? Primera za to je bezbroj. Dr Trebješanin u pomenutoj knjizi ističe.
„Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći sudjenik, zapravo, najčešće, pitaju se hoće li se, ili ne, udati te godine“. U Sremu se to radi ovako: Devojka, kako na Božić, s jutrenja ide, treba upravo da ide na drvljanik, pa da ponese kući drva; ako unese cepanice s parom onda će se udati, ako ne unese, onda neće. Devojke za udaju na Timoku svoju sudbinu odgonetaju sledećim postupkom:
Na Badnje veče devojka izidje iz kuće da istrese „troje“ (trohe, mrve), pa se tom prilikom malo zadrži i prisluškuje šta se u kući govori. Ako se čuje reč „ajde“, udaće se te zime; čuje li reč „čekaj“ neće se udati te zime.
Slično se gata i u pravoslavnim predelima van Srbije, naročito po Bosni. Na Ivanjdan devojke poseju nekoliko zrna pšenice, a na Petrovdan gledaju kako je pšenica nikla. Ako su klice savijene kao prsteni, onda se nadaju da će se te godine prstenovati i udati, a ako su prave nema ništa od prstena. Uoči Nove godine udavača ispod Fruške gore, tri puta zakuca na vrata kokošinjca. Ako se petao oglasi te će se godine udati, a ako se pre pevca kokoš javi, neće se te godine udati. Mlada devojka zainteresovana za udaju, obično na Badnje veče ili Ivanjdan, gata. I tako iz godine u godinu, ili od godine do godine. Čak i danas. Odgovarajući na suštinu gatanja dr Trebješanin ističe kao veoma bitno da „proricanje može da se vrši na osnovu nekih znamenja koja se spontano, mimo volje onoga koji gata, javljaju. Tako, na primer, smatra se ako devojka lomi posudje u kući, brzo će se udati. Mnogo je medjutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili „testa“. Jedan od uobičajenih magijskih testova je: „Uoči Djurdjevdana dve devojke želeći doznati hoće li se te godine udati, prerežu dva pera od crna luka podjednako, i nameni koje će joj kazati tu tajnu svojim rastom. Sutradan ako je to pero veće od onoga drugoga – udaće sem, a ako su jednaka, ostaće još da čeka.“
Devojke su takodje veoma zainteresovane za koga će se udati. Da li će njen sudjenik biti bogataš ili siromah. Gatanje u tom cilju izgleda ovako.
Ispod jastuka se stave tri pruta: neoljušten, šaren i delimično oljušten. Ako izvuče neoljušten mladoženja će biti bogat, povuče li šaren – biće srednjeg imovnog stanja, a ogoljen prut predskazuje budućnost vezanu za siromaha.
CARICE, GARICE GDE MI JE SUDJENI?
ODAKLE ĆE DOĆI SUĐENIK? IME I LIK BUDUĆEG SUPRUŽNIKA. KAKO PRIVUĆI MOMKA DA BI MAGIJSKE ČINI DELOVALE NA NJEGA? PREDMETI, LOGIKA I JEZIK LJUBAVNE MAGIJE – SVE JE DO U TANČINE RAZRAĐENO SAMO OSTAJE JOŠ DA SE MAGIJSKO PREDVIĐANJE ISPUNI
Samo laicima ljubavna magija izgleda kao pojednostavljeno tumaranje po nepoznatom i slepom verovanju u prazno. Etnopsihologija je odavno prodrla u mnoge sfere, naočigled neobjašnjenih prirodnih pojava, koja je u ljudskom biću, sklonom nadanju i verovanju, našla i te kako važno mesto.
Pokušavajući da nam je bar donekle približi, dr Žarko Trebješanin, profesor psihologije na Defektološkom fakultetu u Beogradu kaže:
– Ljubavna magija obuhvata ljubavno gatanje, dakle predskazivanje, proricanje, divinaciju i ljubavne čini, tj. čaranje, vračanje ili opčinjavanje. Postupci u sistemu ljubavnog proricanja imaju tri zasebna, specifična cilja, odnosno trebalo bi da radoznaloj devojci između ostalog razotkriju odakle će doći suđenik. Isto tako važno je i ko je on, dakle njegov identitet.
IME I MESTO ODAKLE JE MOMAK
Ono, dakle, što je najvažnije devojka često „nemim jezikom“ mora da sazna?
– Da, rezultat magijske probe kazuje se tim „nemim jezikom“ i to uglavnom, kazuje joj se odakle, s koje strane da očekuje svog suđenika. Tako „posle večere udavača uzima orahe i baca ih kroz kamin /dimnjak/. Ujutru ista potraži orahe, pa na kojoj ih strani nađe najviše, sa te će strane doći prosioci. – To je verovanje zastupljeno u Timoku – kaže dr Trebješanin i dodaje: – U Popovcu, devojke drugim sredstvima postižu cilj. Naime, devojka uoči Đurđevdana posadi struk koprive i nameni ga za svoju udaju. Na koju stranu bude kopriva prevesila, veruju da će se na onu stranu i udati. Ili, da bi otkrile da li će se udati blizu ili daleko devojke iz okoline Foče gataju ovako: Uoči Đurđevdana prosije devojka lug na čisto sito … sijući lugu govori: „Lugu! Tako ti tvoje vatrice, đe ću otići? Ili ću na daleko, ili na blizu? Ako ću na blizu, da nađem konduru, a ako ću na daleko da nađem konjsku ploču.“ Znatiželjna devojka, dozrela za udaju, prema zapisu iz Metohije gata na sledeći način: Stavi bubamaru na dlan i pita je: „Marice, garice, gde mi je suđeni, pa gleda na koju stranu odleti bubamara, znači – tamo je.“
Pored ovakvih „odgovora“ zbilja teško je odoleti i ne ići dalje. Kad već zna na koju će stranu, i da li će ostati blizu ili malo podalje od kuće, devojačka radoznalost postaje nesnošljiva. Magija ih je do te mere povukla da u narednim magijskim lutanjima i traženjima žele videti lik i saznati ime suđenika. Kako?
Odgovarajući na ovo pitanje, dr Žarko Trebješanin u svojoj knjizi „Predstava deteta u srpskoj kulturi“ (izdanje SKZ) je zapisao:
,,U Hercegovini, kada devojka opazi mlad mesec treba da uzme malo zemlje ispod desne noge i jedan konjski klinac. Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: „O mjesece, tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svjetu, pa u tvome putu viđaš i moga dragoga, naredi i odredi da se sad odmah bar imenom zovne“. Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najpre muško ime čuti. Slično se gata i u Sremu:
Da bi devojka iz Skopske Crne Gore saznala za kojeg će se „bećara“ udati ona, uoči Đurđevdana, uzme tri češnja belog luka, pa dva od njih nazove kojim drago poznatim imenom, a treći nazove „neznani“. Uveče, kad se smrkne, zasadi sva tri češnja u bašti, pa sutradan gleda koje je izniklo. Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime, a ako iznikne „neznani“, onda će se udati za nepoznatog momka.“
IL’ ZA MOMKA IL’ ZA UDOVCA?!
Ono, naravno što je i te kako važno je izgled suđenika. Jer, on nije samo momak.
U vreme kada je magijsko dozivanje ljubavi bilo jedino predskazanje, danas ima i modernih – horoskop na primer, izabranik se računao i kao siguran budući muž. Zato
je bitan njegov izgled. Kakav će biti, s kakvim će svoj život i mladost podeliti, pitale su se devojke.
– Tražeći odgovor na to one su najčešće izvesnim ali i raznovrsnim magijskim postupcima nastojale da ga prizovu u san ili da mu lik ugledaju u ogledalu. Tako, na primer, devojka u Banatu, uoči Đurđevdana, seje bosiljak i pri tom govori: „Ja sejem a suđenik nek dođe prekonoć da vlači bosiljak“ Onda će joj se, kažu, sigurno javiti suđenik u snu. U Popovcu devojke uoči Đurđevdana naberu razne trave: zanoveti, zverice, ribice, povratiče itd. Pred spavanje uzme devojka travu i govori: „Zanovjeti, ne zanovjetaj! Pilovati, ne polovjetaj! Već ti kaži mog suđenog.“ Te trave i korenje ostavi pod jastuk i na njima prenoći pa koji joj se tu noć momak usnije, veruje da će biti njen
U Nišu i Beogradu zabeleženo je krajem prošlog veka da devojke udavače uoči Đurđevdana sedajući za večeru, huknu u prvi i poslednji zalogaj, pa ih oba ostave. Ta dva zalogaja hleba, jedno ogledalce, i jedan iver metnu sebi pod glavu. Koga tu noć usnu, onaj će im biti suđenik. Iver se meće mesto lađe da prebrodi vodu, ako je gde za vodom, ogledalo da se zajedno ogledaju, a dva zalogaja da ih zajedno pojedu.
Na Kordunu devojka uoči Vidovdana treba da metne pod jastuk cvet vidić, pa će, kažu, sanjati onoga za koga će se udati. Jedna od najlepših basmi koje se koriste u ljubavnom gatanju jeste ona zabeležena u Hercegovini: „Kad je mlad mjesec, uhvati devojka pauka pa ga zatvori u kakvu šuplju cijev od trske. Ovu cijev začepi hljebom sa obje strane. Uveče kad leže spavati, neka se moli Bogu, a najposlije neka reče: „O ti, mali pauče! Ti pleteš mrežu po cijelu svijetu, upleti noćas moga dragoga, te mi ga bar na san dovedi“. Koga tu večer snije, onaj će joj biti suđenik.“
– Naravno, devojkama koje čeznu za udajom svakako nije svejedno ni to da li će biti momak ili udovac – kaže dr Trebješanin. Zato devojke iz okoline, Sarajeva, uoči Đurđevdana uzmu motovilo. Njime dirnu u ćumez, gde kokoši leže. Ako se na to prvi javi oroz, onda će se udati za momka, ako li se javi prva kokoš, udaće se za udovca.
VAŽNO JE DA MOMAK PROMENI MIŠLJENJE
Ljubav uz pomoć magije ne bi bila kompletna da nije onog, njenog najosnovnijeg dela. Kako i na koje sve načine probuditi ljubav kod mladića: To istovremeno znači i osigurati sebi momka. U tu svrhu u magijskoj praksi našeg naroda poznate su dve strategije: posredna i neposredna.
Pošto je cilj ljubavne magije poznat, dakle zna se da devojka želi doći do mladića, posredan način „postiže se tako što devojka činima nastoji da izazove željene promene na sebi samoj – da bude lepa, privlačna, zavodljiva. Kao posledica ovih promena ona magijski postaje atraktivnija za suprotni pol. Devojka iz Plaškog, na primer, da bi bila lepa i za momka neodoljiva, kada ujutru ustane na kakav svetac govori ovu basmu: „Ja se ne umivam gorom ni vodom, već božijom jakosti, sunčanom sjajnosti, i junačkom milosti /…/ Tako me vidi – da mi zavidi; tako me srete – da mi se pokloni; tako me čuje – da mi se začudi. U Šapcu devojke nose travu „zlatnoglav“ da se dopadnu momcima.
S druge strane najbrojnije su ljubavne čini kojima se privlače momci. Nastoji se, naime kod njih izazvati željena promena, u narodu to kažu „da zaludi“, „da se opčine“. Veliki je broj magija i ljubavnih čini koji se koriste, da bi se momak privoleo na ženidbu. Često sredstva za čini nisu ni malo nežna. Naš sagovornik dr Trebješanin ukazuje na činjenicu da „na primer, često devojke naberu uoči Đurdevdana travu oman i govore: „Omane, brate rođeni! Pomami /toga i toga/ za mnom.“ U Visočkoj nahiji da bi momak „probudalio“ za devojkom pomeša se mleko od majke i kćeri koje istovremeno doje decu.“ Tim mlekom zakuvaju kolač i nađu mače koje nije progledalo pa njegovom šapom zamese, i taj se kolač da momku da pojede.“ Nekada ove ljubavne čini liče na prave vešto postavljene zamke u koje momak i ne sluteći upada. Tako, recimo „na Veliki petak prije sunca pomete devojka kuću, odnese smeće na raskršće, kuda njen momak prolazi, napravi od smeća na tri mjesta tri krsta govoreći: „Kako se god ovo smeće melo i smelo, onako se i N. N. meo i smeo, doklen mene ne uzeo.“ Isto tako u Bačkoj, i ne samo tamo, smatra se da kad devojka svom momku metne krišom u džep slepog miša, da ovaj mora ići za njom kao slep. Sličnim sredstvima se katkad služe I momci da bi devojku privoleli na udaju: „Neki prosci kradom odnesu slepog miša oko kuće onoj devojci koju prose, držeći da će ona od toga kao slepa poći za koga je prose.“
Poznato je takođe da ljubavne čini deluju i na daljinu. U Svilajncu je zabeležen jedan takav postupak. „Kad izađeš na igru međ’ devojke, a ti progledni kroz tvoje prste momke i devojke, pa duni i kaži: ‘Sve devojke momcima kroz prste, a ja kroz srce’“. Devojka u Bosni kada krene na zbor usput odlomi grančicu i kaže: „Ja ne kršim grančice, već kršim momcima – srdašce.“ Idući dalje putem ona izgovori i ovo: „Travom idem – trava vene, i momcima za mnom srce vene“.
VEZA ŽENE SA PODZEMLJEM
Dr Žarko Trebješanin kaže da „ljubavna magija nije nikakav skup proizvoljno izabranih, bizarnih postupaka, već predstavlja jedan sistem veoma preciznih kodifikovanih simboličnih akcija u kojima ništa nije slučajno: ni vreme, ni mesto izvođenja, kao ni postupci i sredstva. Konkretni postupci koji simbolizuju željenu promenu, transformaciju jesu: kuvanje, pečenje, dodirivanje, jedenje i pijenje, probadanje, a sredstva su: izvesne biljke koje se u toku rasta transformišu /konoplje/ ili imaju opijajući miris ili ukus /pelin, bosiljak, paprika/, zatim predmeti koji se koriste za tkanje i predenje /vreteno, vratilo, motovilo, grebeni/, zatim delovi ljudskog tela koji mogu zameniti celu osobu /krv, nokti, mleko, dlake itd./ Simboli plodnosti su: jaje, zemlja, jabuka, višnja itd. Vreme izvođenja ljubavne magije takođe je povezano sa osnovnom metaforom a to je promena, odnosno preokret. Ljubavne čini su najefikasnije kada se izvode u određenom prelaznom trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa.
To su kaže dr Trebješanin – Đurđevdan, Uskrs, Božić, zatim vreme kada je mlad mesec, te dani u nedelji utorak, petak i subota. Doba dana često je veče. I ovo nije slučajno. Ovi dani u nedelji i veče predstavljaju „nečisto“ vreme koje je upravo zato pogodno za opuštanje sa demonskim silama. Da je izvođenje ljubavne magije zbilja vezano za sile htonskog sveta govori nam i izbor mesta na kojem se baje. To su: prag, drvljanik, vodenica, groblje, raskršće, smetlište. Od sredstava i postupaka koriste se delovi nečistih životinja /slepi miš, žaba, zmija, mravi, krtica/, smrtna sveća, zemlja s groba, mrtvački prsten, smeće, itd. Najzad glavni akter ljubavne magije – žena, smatra se „nečistom“ jer je tajnim nitima vezana za podzemni svet – kaže dr Trebješanin.
Dakle, želi li devojka da je koji momak ljubi i voli, neka se malo pozabavi i magijom. A da li će se i želje ispuniti ostaje da se veruje i nada. Uostalom izgleda da je tajna baš u verovanju. Onaj ko se nada može da ima više strpljenja.
Ljubavna magija ne bi bila kompletna da u „svoju moć“ nije uvrstila široku lepezu predmeta i biljaka, voća i povrća sa kojima devojke, ali i mladići, svakodnevno dolaze u dodir. Neke biljke i trave po nekoliko puta su zastupljene u ljubavnim činima. Isto tako gledajući tu široku lepezu njihovih moći gotovo da je nemoguće naći onu koja nešto ne može učiniti za ljubavne jade. Ali isto tako ima i onih maštanja koja su dosegla i do upotrebe životinja.
Dr Žarko Trebješanin, kao jedan od postupaka koji se u narodu smatra delotvornim navodi ovaj:
„Kad se stane božični brav klati, uzme djevojka čistu krpu i u nju zamota malo soli i turi bravu pod jezik u onom času kad se počne klati, zatim se brzo okrene ka istoku i govori: ‘Bože, bože, kako god ovaj brav mreo, onako i onaj za mnom mreo’. Poslije izvadi krpu i so pa od soli dade u nečemu svome momku da pojede“.
KAKO DA DEVOJKU MOMAK ZAVOLI?
– Ljubavne čini se često vrše na izvesnom modelu – napominje dr Trebješanin – koji predstavlja momka sa željom da se to isto što se čini modelu desi i onome koga ovaj model predstavlja. Tako uoči Đurđevdana raseče devojka dotle sačuvanu slatku jabuku popola i govori: „Ne sečem jabuku, već srce …“ (na primer, koga ona voli). Tu jabuku zakopa pod streju i govori: „Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom: kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce za mnom jada!“. U knjizi „Život Srba graničara“ N. Begović piše:
„Uoči Đurdevdana uzme devojka glavicu belog luka, zabode skroz čiodu i govori da ne probada luka veće srce onoga koga voli. Potom tu glavicu obesi u dimnjak, da se tako suši srce onog koga ona vol“. Isti zapis zapisala je još i Milica Stojadinović – Srpkinja.
Ponekad, zapravo ne tako retko, u ljubavnim činima ima nemilosrdnosti i grubosti, što je na prvi pogled neshvatljivo sa nežnom devojačkom dušom, željnom momka. Ali baš zato što je željna momka i što joj je dosadilo čekanje, nailazi se i na ovakve čini. U Timoku je recimo zapisano da devojka bockajući iglom govori: „Ne bodem jastuk, bodem svog suđenika: u oči, pod oči; u čelo, pod čelo; u srce, pod srce: (…) da ne može da jede, da spava, dok kod mene, Jele, ne dođe da se razgovaramo, da se verimo“. A ako devojka želi da je momak koga je odabrala zavoli, onda na Đurđevdan uzme katanac i ključ, pogleda momka kroz katanac – zaključa ga i baci na raskršće.
Ili, primer iz Banata. U ovom kraju naše zemlje, mlade devojke za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme u vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.“ Ovo surovo poređenje zapisala je Sofija Dimitrijević u „Običajima u ličnom i porodičnom životu“, ali ono nije i jedino. U „staroj svesci Leposave Mladenović“ – kaže dr Trebješanin – nađen je ovaj recept.
„Uzmi uoči mlade nedelje 3 šipka od šipka pa baci jedan ugljen u oni sjajni ugašen ugljen. Baci ih sa jednu šipku. Obrćaj taj ugljen i baj ovako: Kako se pali ovaj ugljen mrtav u ovaj živi tako da se pali koji je moj svekar i svekrva, za’va i jetrva i moj suđenik da ne sedi dok kod men ne dođe da traži. Kuj je moj suđenik neka dođe noćas na snu da ga snim na jave da ga vidim.“
O drevnim osobinama ljubavne magije govore čini koje se spominju u ljubavnim pesmama nastalim davnih dana. Šta je za njih karakteristično, pitamo dr Žarka Trebješanina, autora knjige „Predstava deteta u srpskoj kulturi“, koja ovaj problem detaljno obrađuje.
– U ovim pesmama takođe ima primera daljinskog magijskog upravljanja srcem suđenika. Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini. Tako, na primer, u Skopskoj kotlini se preporučuje da devojka skine prsten mrtvacu sa ruke, i to ustima, a onda kroz njega da pogleda momka koga je odabrala. Kažu, da će se on odmah silno u nju zaljubiti i uzvratiti joj ljubav. Inače i u ovim magijama izvođači su uglavnom devojke i udovice, retko mladići. Ali ima i njih. Tako recimo, u okolini Bara, momak ubere srebrnim perom detelinu sa četiri lista i metne je u med da stoji četrdeset dana. Kasnije, „ako li se njom takne devojka, ona će se strastveno zaljubiti u onog mladića koji ju je dotakao.“
ZALJUBLJEN DO MRTVE DUŠE
Magiju, dakle, nije baš lako sprovesti u delo. Na prvi pogled nemogućnost da se do nekih predmeta dođe, mogla je kod devojaka izazvati kajanje, a time i probuditi nepoverenje u njene moći. Pa ipak, evo sve do danas, to se nije desilo. Devojke su manje više verovale u ljubavne čini, a sudeći po onome čega smo i sami svedoci, danas im se ponovo vraćaju. Ona se i kad nije bila primenjivana nekim čudnim principima održavala. Kojim i kakvim?
Ljubavna magija najčešće počiva na principu imitacione magije, tj. na „zakonu“ da isto proizvodi isto. Tako na primer kada momak hoće da ga zavoli devojka, on svoju izabranicu, dok su u kolu, dodirne glavom zaklanog petla, tako da ona mora poći za njim, „kao što kokoška ide za petlom“. Drugim sredstvima, biljkama, oslanjajući se na isto načelo, služi se devojka u Skopskoj kotlini ali i drugim mestima. Ona, da bi se za nju „lepili“ momci, opasuje se travom koja se zove „lepovac“, a da je momci „miluju“ (vole), veša oko vrata travu „milogleča“. Logika imitativne magije stoji i u osnovi korišćenja brojnih predmeta koji su povezani sa mrtvacima (prsten umrlog, zemlja sa groblja itd.), jer kao što mrtvi ne mogu ni da vide niti da čuju, tako isto se neka osoba može učiniti „slepom“ i „gluvom“. – Srpske i bugarske žene – kaže dr Trebješanin – kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju. Pošto je popije, muž postaje slep za sve ženine ljubavne pustolovine, kao mrtvac na čije je oči bio stavljen bakarni novčić. Slična magijska logika leži i iza brojnih drugih primera ljubavnih čini u kojima su glavni rekviziti uzeti iz groba. Evo jednog primera: „Prsten ili vitica s ruke mrtvaca učini da momak za djevojkom luduje. Želi li koja devojka da je koji momak ljubi i voli, onda ona skine prsten i viticu s ruke mrtvaca. Kad momak prolazi pokraj kuće njezine onda ona skrivena iza prozora gleda kroz viticu u njega. Otada se on u nju zaljubi do mrtve glave.“
Takođe ljubavna magija počiva i na principima prenosne magije. Sta se najčešće u tom smislu koristi?
– Smatra se da je dovoljno izvesti promenu na predmetu koji je bio u vezi sa voljenom osobom, pa će se i ona sama izmeniti. Činilac u ovu svrhu koristi nokte, dlake, ime momka ili zemlju ispod koje je stajao desnom nogom i druge predmete – kaže dr Trebješanin.
Ono što je, u produženju verovanja u magijsku moć imalo jak uticaj sve do danas, to su verovanja u moć biljaka. I to onih koje su u najčešćem kontaktu są suđenikom. U tom smislu danas je interesantno govoriti o značaju koji se pridaje jabuci. Ona se, u Livanjskom polju baca pred mladoženjinu kuću. I to se bacaju tri jabuke preko krova kuće. Ako se koja vrati to ne sluti na dobro za nevestu. S druge strane u Negotinskoj Krajini jabuku upotrebljava mladoženja. Kad se venčanje završi on mladu udara po glavi jabukovom grančicom. U Resavi majka kćerki spušta jabuku u nedra, a mladenci je pre spavanja pojedu. Svi ovi običaji uglavnom su usredsređeni ka venčanju i njegovom dobrom početku. Zavisno od kraja ona se drugačije primenjuje ali je svagde simbol venčanja. U Hercegovini nevesta, dok je još na konju, prebacuje jabuku sa novcem preko kuće, a posle večere, jabuka okačena o dugačkom koncu o gredu ljulja se. Prvo se zaljulja prema starom svatu koji mladence daruje novcem, a zatim prema ostalim svatovima, koji takođe daruju novac. Tako jabuka donosi mladencima pozamašne sume novca i blagostanje.
KAKO ODRŽATI LJUBAV?
U našim krajevima osim jabuke koristi se i pšenica. Sa njom se nevesta posipa i govori se: „Evo nama neveste pospimo je šenicom da nam bude plodna.“ U Popovcu se zadnjeg dana svadbe peva: „Čim mahnuo desnicom, rodilo ti pšenicom. U busu ti busato, u klasu klasato, na njivi ti složno, a na guvnu plodno.“ Ili recimo u Negotinskoj krajini gde se pšenica koristi za gatanje o ženidbi i udaji: na vrata se stavljaju dva zrna pšenice koja predstavljaju momka i devojku. Ako oba zrna skoče znači da se taj par voli i naravno da će se venčati. Mlada se inače posipa i kukuruzom i to isključivo da bi rodila muško dete.
„Babo, vrbo, daj mi muža“, tim rečima se devojke u slovačkoj narodnoj pesmi obraćaju vrbi. Na Veliki petak one se, u rano jutro pod njom očešljaju da bi im kosa rasla i da im vrba muža da. Česta gatanja vrbom i vrbovom grančicom zabeležio jeVeselin Čajkanović. Ovi običaji naročito su zastupljeni u okolini Gruže. Tamo momci i devojke, uoči Đurđevdana zabadaju vrbove grančice u strehu od kuće namenjujući ih određenim osobama. Sutradan, ako su se grančice dotakle oni kojima su namenjene voleće se. Ili ako su to dvoje u svađi, pomiriće se. U slučaju da je grančica ispala, onaj kome je namenjena umreće ili će se u toku godine izgubiti.
Jedan od cvetova koji je naročito zastupljen u magijskim verovanjima je – bosiljak. On, po narodnim običajima, svakog čoveka prati kroz život, održava ili izaziva ljubav, pa nije ni čudo što ga mnoge devojke stalno nose uza se. Josip Pančić je o ovoj biljci napisao: „Ovo je biljka koja je najlepša, jer je rasta viđenog, cveta i mirisa najlepšeg, i najmilija je narodu, valjda i zbog toga što Srbina prati kroz sve ozbiljne prilike u životu počev od rođenja, ženidbe i udadbe pa sve do smrti.“
Bosiljak je inače veoma zastupljen u gatanjima devojaka za udaju. Devojka koja želi saznati za koga će se udati, uoči Bogojavljenja, uzme dva-tri struka bosioka. Potom ode na reku i svakom momku nameni po jedan struk. Onaj struk na kojem sutradan bude uhvaćeno inje, ona će se za tog momka udati. Ako se ni na jednom ne uhvati neće se udati, ako se inje pojavilo na sva tri struka, moći će da bira izabranika. Inače bosiljak je poznat i po tome što održava ljubav, pa ga devojke noseći uz sebe koriste kao veoma moćno sredstvo. Toliko moćno da je njegova moć ušla i u pesmu. Ili recimo na Kosovu, kada svatovi ulaze u mladino dvorište, onda bi ona morala mladoženju pogledati kroz bosiljak i reći: Ja te gledam jednim okom, i nagledah te se, a ti mene sa oba ne možeš“. Lepa i omiljena biljka nekada je verovatno mnogo značila mladim devojkama da su i one i njihove duše upoređivane sa bosiokom. Ovoj biljci posvećena su i dva dana u godini: 1. avgust – Sveti Makaveji i 29. avgust jesenji Krstovdan. Tih dana u crkvi se bosiok osvećuje, da bi se kasnije mogao koristiti za religiozne potrebe.
Od ostalih biljaka bitno je napomenuti da suncokret služi za „okretanje pameti“. Samo treba uraditi sledeće: Na Sv. Iliju, pre sunca, devojka treba otkinuti cvet suncokreta u bašti. Potom ga probije većim vretenom da bi kroz tu rupu gledala momka sa kojim želi da se zadrži i ako želi da mu okrene pamet i da gleda samo nju. Od, smokve se takođe napravila čudna moć, a da bi se to postiglo, treba uoči Ivanjdana da devojka, misleći na nekog mladića, otkine lišće smokve i stavi ga na prozor. Ako je sutradan sveže i zeleno, to znači da je mladić voli, ako ne, ne voli je. Inače od nje se i luduje. Zato devojka sebe bocne iglom i pusti kap krvi u smokvu koju šalje momku da bi ovaj za njom ludovao.
I tako do u nedogled. Koristi se i maslinka, ljubičica, te biljka zdravac koja dočarava zdravlje i napredak.
– Vreme straha ili beznađa sigurno je dovelo do moći ovih biljaka, predmeta i do vekovnog nadanja. U svemu ipak ima, pored ne baš prijatnih izuzetaka, i surovosti, i romantike. Verovatno je to nekad bilo lepo i činilo je svojevrsnu zabavu. Današnje vreme nosi povratak ovim ljubavnim magijama, ne zna se zašto. Verovatno opet neko doba beznađa za nadom.
(Objavljeno u „Praktičnoj ženi“ 1989. god.)
