Đurđevdan je kod Slovena praznik kada se najviše u godini sprovode magijski rituali.Svako ko zna ili se bavi nekim vidom magije ne preskače ovaj praznik.Izvode se rituali i dobrih i loših namena. Jedni se trude da njima sačuvaju porodicu i imovinu,drugi pak ,da naštete drugima.Nekako nepravedno zapostavljenja magija kod Srba, nosi u sebi pravo etnolosko blago i magijsku moć kao što imaju i druge kulture.Rituali se izvode na svetim mestima ili mestima moći isto kao kod drugih naroda,gde su aktivnosti onostranih sila najveće.Vodenice,raskrsnice,izvori pa i groblja čine kultna mesta Đurđevdanskih rituala.

Prema zapisima srpskih etnologa,pre svega Čajkanovića i Petrovića ,Đurđevdan je kod Srba vreme prelaska sa htonskog na sveto,izlazak iz tamnijeg dela godine u svetli.Prelomni dan isto kao kod drugih kultura koje ovaj prelaz praznuju oko prvog maja.U mnogim đurđevdanskim ritualima,postoji obredna žrtva jagnje ali i magijski čin domaćina kako bi zaštitio porodicu i imovinu od zlih uticaja.

Kod Srba Romi slave Đurđevdan kao krsnu slovu.Rom koji je glava kuće takođe rano ujutro , kolje jagnje kao žrtvu prekstivši se pre toga tri puta i zahvalivši što je porodica preživela tešku i dugu zimu.

Na Đurđevdan i uoči njega,se prema verovanju nikome iz kuće ništa ne pozajmljuje.

Đurđevdan kod Srba predstavlja i dan magijskog delovanja kako bi se zaštitila kuća od magije.O ovome je pisao S.Petrović navodeći da u nekim krajevima Srbije domaćin i porodica štite kuću od magije tako što ujutro oko 5-6 sati ustanu svi i zakolje se žrtveno jagnje.S tim što pre klanja zapali sveća i preksti se tri puta.Neko uhvati u tanjiru krv od zaklanog jagnjeta i njome domaćin kuće pomaže po obrazima mlađu decu a zatim preko praga gde stoji potkivica izgovori određenu bajalicu koja ima magijski činodejstvo za zaštitu kuće.

Ako devojka želi da saznakada će da se uda, treba uoči Đurđevdana da u svojoj bašti iskopa tri rupe.Ujutru  rano kada ustane i obiđe rupe, pa ako joj u prvoj rupi bude nešto živo (buba, mrav, glista, puž…) onda će se udati te godine, ako bude u drugoj onda naredne, a ako u trećoj, treće godine.

Uoči Đurđevdana kad devojka počisti  ognjište uzme sito i izvrne ga, tako da dublja strana dođe dolje, a plića gore, i u njega naspe  pepela. Taj pepeo treb iza svojih leđa na tom naopakom situ prosejati na ognjište.

Kada ujutru ustane na tom pepelu ako bude  trag od neke bube koja je preko njega prošla, pa na koju stranu je otišla u tom pravcu će se ona udati.

Djurdjevdan je dan kada pocinje i branje cveca i pravljenje venčića.Branje bilja počinje uvek sa istočne strane.Ujutro u pojedini mestima kada čobanin ustane preksti se prvo tri puta u pravcu istoka pa onda umije.

Pletenje venčića od bilja koje smo mogli videti i u kultnom filmu Emira Kusturice,se radi tako što devojka kako koji venčičsplete ,njime zamhne kroz vodu u pravcu istoka ,Sunca,  poprska sve oko sebe.

Ako devojka želi saznati na koju će se stranu udati, recimo u koje mesto, neka uoči Đurđevdana otkine struk koprive i  neka ga zabode u baštu i zalije. Kada ujutru ustane i obiđe koprivu  na koju se stranu žara previla na tu stranu će se i udati.Takođe, uoči Đurđevdana, po zalasku sunca momak treba da ubere koprivu, pa je usadi u bašti.Ujutru gleda na koju se stranu struk savio, i veruje da će se s te strane i oženiti.

Da vračare ne bi oduzele mleko stoci narod primenjuje sledeću metodu. Uoči Đurđevdana uzimaju: čađ, med, mlado maslac beli luk i kokošinjak, to pomešaju, pa kravama pomažu po vimenu i između rogova govore „Meni med i maslo i sav smok od mojih krava, između nogu kravljih, a vračari eno između rogova luk, čađ i kokošinjak.“

Čobani pre  Đurđevdana naprave trubu od vrbove kore, i u sred Đurđevdana po zalasku sunca, i ujutru pre sunca na Đurđevdan kod stoke trube. To je kažu znak  vračarama da toj stoci ne mogu nauditi.

Na sam dan Đurđevdan pre  izlaska sunca odnese se na metalnim mašicama malo žara pod most pa se naloži vatra, kada stoka krene na pašu prevede se preko mosta  u dva smera, verujući da tako nikakva vračara neče moči mleko da oduzme.

Uoči Đurđevdana, uveče, donese se vode  sa pune vodenice (vodenice koja melje), zatim se nabere cveč a miloduh, bratić i planinsks paprati to se sve stavi u jednu posudu, koju će ujutru uzeti domaćin kuće, nakon čega će se poredati njegovi ukućani, on će im nazvati: „Dobro jutro, dobro nam došo Đurđevdan, i donio svake dobre sreće.“ Zatim domaćin poprska ukućane onom vodom, pa  odlazi do tora ili staje i stoci naziva dobro jutro onako kao i ukućanima i nju prska onom vodom govoreći: “Da Bog otkloni od mog mala, kuće i imovine  svako zlo i dušmanske ruke.“  Veruje se da će mu ukućani i stoka te godine biti zdravi, i da će imati puno mleka.

„Uoči Đurđevdana, izvestan tip žena, prozvane mađijarkama, skinu se gole i u gluvo doba noći i sa raspletenim kosama jašu na vratilu oko torova stoke i berićetnih žitnih polja svojih seljana“, piše Sreten Petrović srpski antropolog.

U svanuće na Đurđevdan mladići odlaze do prve vodenice i uzimaju letvu kojom se zatvara cipun na badnju, prekida tok vode i zaustavlja rad vodenice. Noseći je naizmenično optrče selo, a zatim je pre izlaska sunca, opet vrate na isto mesto. Veruje se da je sve što se našlo u tom krugu te godine zaštićeno od grada. Ako se slučajno dogodi da počne grad, tu letvu uzima vodeničar i njome maše u pravcu gradonosnih oblaka.

Prilikom šetnje  povodom Đurđevdana na svojoj parceli domaćin bi ostatke hrane,ljuske od jaja, kosti, zakopao u zemlju kako bi zaštitio useve od grada i suše.

Ko je bolestan kažu, valja se na Đurđevdan ujutru na izvoru umiti, ili ako je teža bolest i okupati, pa ostaviti tu na izvoru svoju košulju i nešto novca za sirotinju.

Na Đurđevdan je dobro  ispred kuće da se zapali vatra  da zmije beže od kuće.

 

Zanimljiv je slučaj gde su se devojke uoči Đurđevdana izvodile ritual na kultnom mestu kod Slovena raskrsnici.Uoci Đurđevdana one bi se skidale gole, pa uzimale krčag s vodom, u koji su stavljale cveće: ružice, bosioka i nevena. Zatim bi devojka uzjahala na vratilo govoreći : „Danas na vratilu sutra na batinu“, Zatim ode na raskšće i na sred raskršća, oko sebe prosipa onu vodu tako da njome napravi krug, te jašući na vratilu vikne što jače može : „O (ime momkovog oca) daj mi svoga sina (ime)za dragoga!“ Zatim ostavlja krčag s vodom na raskršću i odlazi kući ne osvrćući se.U

Uoči Đurđevdana  devojka pored svoje kuće na putu zategne konac, pa pazi ko će prvi naići i prekinuti konac, verujući da će se za toga udati.

Pre Đurđevdana  devojka uhvati slepog miša, zakolje ga srebrnim novčićem, ostavi ga da se sasuši pa obnese oko momka na Đurđevdan tri puta. Kažu da je još bolje ako malo mišija krila sastruže pa to stavi momku u kafu, ili mu stavi u nešto da to pojede, te će on kao slep za njom ići.

Ako devojka želi da sazna kojim će se imenom njen suđeni zvati treba na Đurđevdan pre sunca, da  se uhvati rukama za plot (ogradu), govoreći: „Ja drmam s plotom, plot zemljom, zemlja morem. More ko je moj nek donjiha (dođe) do mene, nek ostane kod mene,nek mi kaže svoje ime.“ Nakon toga pažljivo sluša koje će prvo ime čuti u blizini, veruje se da će to biti ime njenog suđenog.

Dolazile su devojke i u vodenicu , uoči Đurđevdana, obično dve  pa kada  bi se potpuno svukle, jedna bi se popela na mlinsko kolo, a druga bi ga okretala govoreći :“Kako god se ti na kolu okretala, tako se svijet za tobom okretao.

Na Đurđevdan pre sunca, okiti djevojka svoje prste cvećem, i sastavi prste tako da jagodice jedne ruke dodiruju jagodice druge ruke pa proz njih pogleda svog dragog govoreći: „Ja te gledam kroz sve prste, a ti mene ko svoje srce“

Zatim cveće kojim su prsti bili okićeni, sastavi u buketić, oko momka napravi krugtri puta, pa ako je moguće poklanja momku.Ako momak sam zatraži cveće na poklon to je sigurnije da će je zavoleti i uzeti za ženu.

Devojka koja ubere travu kopitnjak (asarum europaeu) na Đurđevdan, i pri tome misli na svoga dragog, on će kažu kopniti -propadati za njom.

Uoči Đurđevdana, momcj su takođe izvodili magiju.sipaju momci proju  u vatru i govore: „Kako ova proha u vatri pucala, onako pucalo srce te i te devojke zamnom.“

Ovo je samo mali deo prikaza ritualnog prelaska sa htonskog na sveto u toku prelomnog dana Đurđevdana,Srpska mitologija i običaji kao što vidimo takođe obiluju ,magijskim ritualima tokom cele godine,samo sto oni nisu kao kod inostranih drustava,oformljeni i sintetizovani,vec se od mesta do mesta izvode ,prateći prirodne tokove i događaje.

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde