Kašika,uobičajeni kućni predmet, je u bugarskoj tradicionalnoj kulturi dobila posebnu ulogu u nizu rituala i okultnih praksi. U bugarskim zemljama kašika je bila u širokoj upotrebi od davnina. U nekoliko muzejskih zbirki nalaze se kašike različitih veličina i oblika napravljene u zavisnosti od epohe od gline, kamena itd. Iz očiglednih razloga njihova drvena braća i sestre su novijeg datuma, ali se takođe često pominju u pričama, pesmama i verovanjima. Drvena kašika zapravo nikada nije napuštala bugarske domove. Iako je metalni pribor za jelo vekovima deo urbanog načina života, mnogi i dalje koriste drvene mešalice, kutlače i bilo koje druge pomoćne uređaje u kuhinji. U međuvremenu, nutricionisti su nam nedavno savetovali da hranu pripremamo od drvenih predmeta kako bismo izbegli štetna jedinjenja koja nastaju u interakciji metala sa nekim sastojcima hrane.
Kako je izvestio veliki bugarski etnograf Dimitar Marinov, kašika je često prisutna tokom začaravanja i magije. Tri, sedam ili devet kašika koristilo se za razbijanje opasne čarolije zlih očiju. Da bi ovakav tretman uspeo, kašike je trebalo prikupiti iz tri, sedam ili devet domova. Takođe, ove kašike bi se koristile ili za bacanje ili razbijanje magije, za obrano mleko od stoke, za žetvu kukuruza sa polja i za provod. Verovalo se da imaju moć da „olabave“ ili „vezu“ mladoženju, odnosno da mu pomognu ili spreče da izvrši svoje obaveze u bračnoj noći. Stoga su tokom tradicionalnih venčanja rođaci mlade i mladoženja detaljno pregledavali odevne predmete i ćebad u prostoriji pripremljenoj za noć.
Kao i druge stvari koje je napravio čovek, kašike mogu imati različita svojstva i upotrebu u zavisnosti od materijala. Najbolje kašike za kuvanje su od hrasta, bukve ili javora. Bela magija i razbijanje uroka zlih očiju zahtevali su različito drvo, kao što su brest, jasen ili grab. Čarobnice su se za svoju magiju odlučile za kašike od šimšira. Božićne pesme često pominju kašike od šimšira. U njima domaćica (ili zlatna služavka) jede i pije šimširovom kašikom i zdelom od šimšira. Inače, u tradicionalnim verovanjima šimšir je bio među retkim biljnim vrstama zabranjenim u domovima. Predviđen je da služi pogrebnim ritualima i misama i ulazio je u kuće samo na Božić kada se koristio za pravljenje posebnih božićnih poza.
Prema jednom verovanju, kašika bačena preko glave čoveka oslobađa straha. U proširenoj verziji rituala u kašičicu se stavljalo malo soli i vode, pio sadržaj i na isti način se bacala kašika. Ovo se ponavljalo nekoliko puta dok kašika nije pala sa konkavnom stranom nagore. Verovalo se da dok je kašika padala unazad, strah nije napustio čoveka.
Zaštitna moć kašike bila je u širokoj upotrebi u prvim danima nakon rođenja kada je mladim majkama zabranjeno da napuštaju kuću. Žene su mogle da izađu samo ako su nosile upaljenu sveću ili ćumur na pločici, pečeno platno i beli luk da bi proterali demone. Još jedan obavezan predmet bila je drvena kašika vezana crvenim koncem.
Kašika je bila svojevrsni posrednik koji je slao razne znakove i upozorenja i davao pouke ljudima. Ako se na sto stavi dodatna kašika, treba očekivati gosta. Ako neko jede sa dve kašike, udaće se dva puta. Kašika koja je pala sa stola implicira da bi došla žena-posetilac, a ako je nož – da treba očekivati muškarca-posetioca. Dva momka nikada ne bi trebalo da jedu istom kašikom – ne zbog higijene, već zato što bi se inače žestoko posvađali.
Kašika zauzima centralno mesto u nekim bugarskim idiomima, kao na primer, kada kažemo da nešto nije kašika za usta, mislimo da je dotični momak prihvatio posao koji prevazilazi njegov potencijal. A evo još jednog: Ako tražite veliku kašiku, prvo uzmite veliku motiku, što znači da svako ko je pohlepan ili za previše hrane ili za velikim rezultatima mora da se potrudi da bi je napravio.
engleski Daniela Konstantinova
https://bnr.bg/en/post/100475607/the-spoon-in-folk-rituals-and-beliefs
