Izraz „sknavljenje tradicije“ se u našem narodu često koristi kada moderni, uvezeni trendovi potpuno potisnu ili izvrnu smisao autentičnih srpskih običaja. Često se stari rituali, koji su imali duboko duhovno ili porodično značenje, pretvore u estetski šou ili komercijalni biznis.
Sve ono što je vekovima imalo duhovnu težinu, veru i neraskidivu vezu sa precima, na kraju i magijsko i ritualno značenje kroz ceremonije ,danas je svedeno na estradnu scenu.Može se da primetiti da smo izgubili i prodali sopstveni identitet zarad tuđe mode, a kućni prag i porodično ognjište zamenili komercijalnim biznisom.
Evo nekoliko primera koji se danas najčešće navode kao izvrtanje ili zapostavljanje autentične srpske tradicije.
Svadbe
Najbolji dokaz ovog posrnuća su moderne svadbe, koje su od svetinje i porodičnog sabora pretvorene u estradni cirkus i takmičenje u finansijskoj moći.
Prvi šamar tradiciji zadaje se izbacivanjem roditeljskog blagoslova zarad takozvanog „američkog oltara“. Vekovni običaj u kojem se roditelji u suzama opraštaju od ćerke i daju joj blagoslov za novi život na kućnom pragu danas se preskače. Umesto toga, kopiraju se holivudski filmovi gde otac samo prošeta mladu kroz baštu restorana do improvizovanog oltara i preda je mladoženji.
Ulazna kapija mladoženjine i mladine kuće tradicionalno se kiti bogatim vencem od poljskog cveća, zelenila i voćnih grančica. Ovaj venac simbolizuje otvoren dom, plodnost i bogastvo .Tradicionalno se izbegavaju recimo hrizanteme koje su poznate kao grobljansko cveće.
Nažalost, ja ,kao autorka ovog teksta sam bila lično prisutna u opisivanju „lepote“ okićene kuće i kapije sa modernom pampas travom,koja je po svojoj prirodi korov.Jer je mlada tako želela..
Simbolična „kupovina mlade“, je nekada predstavljalaje čin dubokog poštovanja prema devojačkoj kući, koja gubi jednog člana i radnika. Danas se to neretko pretvara u mahanje ogromnim svotama novca, prebrojavanje evra pred kamerama ili neslane šale.
Nažalost o mnogim autentičnim srpskim običajima u ovom tekstu,moramo pisati u prošlom vremenu .
Rituali poput nakonjčeta i bacanja sita sa žitom ,imali su mitološki smisao isključivo ispred doma i ognjišta u kojem će mladenci živeti. Danas se ti rituali izvode na betonu ispred komercijalnih svečanih sala, gde postaju samo prazna predstava za goste i fotografe. Čak je i muško pucanje u jabuku, koje je dokazivalo zrelost i sposobnost mladoženje da zaštiti porodicu, obesmišljeno – jabuka se danas postavlja nisko da se može skinuti rukom, ili se potpuno izbacuje jer „kvari modernu dekoraciju“.
„Baby shower“ otkrivanje pola deteta.
Tradicionalno, u Srbiji se trudna žena čuvala od očiju javnosti, a o bebi se nije pričalo unapred zbog uroka i dubokog poštovanja prema novom životu. Danas imamo američki cirkus: iznajmljuju se helikopteri, buše se baloni i pale se baklje da bi se videlo da li je plavo ili roze. To je čisto sakupljanje lajkova koje nema veze sa srpskim poimanjem porodice.
Gde nema kućnog praga i molitve tu nema ni krsne slave.
Krsna slava, naša najveća svetinja, doživela je možda i najteži udarac. Izbacili smo je iz sopstvene kuće.
Suština slave – sveća, slavski kolač, koljivo, vino i okupljanje najbližih – izbačena je iz sopstvene kuće. Slava se danas masovno seli u restorane, gde se uz stotine gostiju, plaćene konobare i glasnu muziku pretvara u običan privredni banket i kafansku pijanku. Gde nema kućnog praga i molitve, tu više nema ni slave, ostaje samo forma koja služi da komšiluk vidi koliko se imalo para.
Dostojanstvo smrti
Čak je i dostojanstvo smrti poraženo pred ljudskom sujetom. Sahrane i daće pretvorile su se u poligone za dokazivanje moći, gde se sprovodi takmičenje u veličini nadgrobnih spomenika sa zlatnim slovima i kapijama, postavljaju gozbe na kojima se raspravlja o kvalitetu pečenja.
Dostojanstvo smrti se u velikoj meri skrnavi puštanjem muzike i „prigodnih pesama“,čak i balona!?
Srpska tradicija je do skoro kraja prošlog veka imala obrednu ulogu žena u poslednjim ovozemaljskim trenucima pokojnika.
Žene su kroz tradicionalne tužbalice javno izražavale tugu porodice i, prema starim mitološkim verovanjima, obredno pomagale duši pokojnika da lakše pređe na onaj svet.
Žene su kroz istoriju imale ulogu čuvarki porodičnih rituala i spone između ovog i onog sveta, pa se verovalo da su zbog svoje emotivne prirode i društvene uloge jedine kadre da glasom i suzama bezbedno sprovedu dušu kroz zagrobne opasnosti.
Jasna i glasna poruka stoji na kraju – ogolili smo sopstvenu tradiciju do neprepoznatljivosti. Izbrisali smo veru, skromnost i smisao, a zadržali samo spoljašnju ljušturu. Postali smo narod koji skupo plaća formu, dok mu duhovna suština klizi kroz prste.
Autor Diona Nyx
Naslovna fotografija
Ivkova slava
