Ekcentrični umetnik-filozof,okultista- genije kojeg je malo ko mogao razumeti…
AUSTIN OSMAN SPARE
(30.12.1886-15.05.1956)
Kraj XIX i pocetak XX veka je vreme Radikalnih promena a tajna znanja i okultno,uopste je bilo na vrhuncu.Za ovo postoji dobar razlog: trijumf materijalnog pozitivizma sa svojim Mancesterskim industrijalizmom,izazvao je socijalno psiholoska razdiranja..Ukratko to je bilo doba,logickog preispitivanja vere u tehnologiju i svemoc prirodnih nauka.Ponajvise su intelektualci,umetnici i takozvani “Boemi” postali zagovornici kritickih civilizacijskih vrednosti koje se uocavaju u literaturi ,ekspresionistickoj umetnosti i citavom dekadentnom pokretu koji je bio poznat u to doba..
Ostin Osman Sper bio je tipican potomak tog vremena i sigurno je posle Alistera Kroulija, jedan od naj interesantnijih okultista i aktivnih magova Engleskog govornog podrucja. Zanimljivo je , da su mu izvan Anglo Saksonskog podrucja,pridavali malo paznje.U jednoj fusnoti Sper je okarakteri- san pored Kroulija, kao “satanisticki okultista”.Radi se o prvom delu Marija Proca iz 1930.g. ali ono je upravo mnoge Okultiste dovelo do Sperovih dela.Uprkos Sperovim raznim publikacijama u dolazecem veku,ostao je nezapazen sve do kasnih 60..tih
Rodjen je 1886.g. kao sin Londonskog policajskog oficira i malo se zna o njegovom detinjstvu. Tvrdio je da je kao dete iniciran,od strane gospodje Paterson koja je bila Vikanka po liniji Salemskih Vestica.Medjutim njegov biograf Phil Baker istice da vrlo malo ima dokaza za ovo.. U svakom slucaju gospodja Paterson je bila za Spera kao druga majka,koja ga je i uputila u magiju. Svoj intele- ktualni poziv pronasao je kao slikar i ilustrator.Pohadjao je Kraljevsku Skolu Umetnosti gde se ubrzo i proslavio kao perspektivni mladi umetnik.Najmladji ucesnik Royal academy izlozbe. Pred njim se pocela otvarati blistava karijera.Medjutim Sper se buni protiv burzoaske umetnicke karijere i povlaci se sa umetnicke scene,gde je mogao izgraditi karijeru i doziveti slavu.Od 1927 pa do svoje smrti ziveo je kao potpuni samotnjak u sirotinjskom delu Londona.Uredjivao je razne revije i ponekad odrzavao izlozbe u lokalnom Pabu. Zivot Spera je uporedjivan sa H.P.Lovkraftom jer je i njegovo istrazivanje bilo u podrucju mracne svesti i tamnih delova duse. Pre pocetka I sv.rata izdaje nekoliko edicija objavljenih u privatnoj reziji,tako da je danas,moguce pronaci u Engleskoj brojne i veoma skupe reprodukcije njegovih dela.
Umesto da organizuje izlozbe i udje u javnost,on je sve objavljivao u svojim knjigama i bio izvan mesta gde se sticala slava.Ovde postoji paradoks sudbine jer upravo je sve ovo nedostajalo Rosalin norton da postigne jos veci uspeh.Za Spera se moze slobodno reci da je bio preteca Britanskog Nadrealistickog pokreta, jer 1936.g. Nadrealizam se po prvi put pojavljuje u Londonu, gde je Salvador Dali odrzao izlozbu.
Sper vrlo rano odbacuje Hriscanski dogmatizam (17.g.) i okrece se Zapadnoj Hermetickoj tradiciji,Teozofiji Blavatske,Agripi,Leviju. Postaje trenirani Okultista koji vec tokom studentskih dana pise i ilustruje svoj prvi Grimoar Earth Inferno 1905,g gde iznosi svoju ideju da je Zemlja vec mesto pakla..Tu se pojavljuje i njegovo misticko stajaliste ZOS i KIA.( Ljudsko telo- Um)
ŠPER I KROULI
Prikljucuje se Alister Krouliju i objavljuje nekoliko svojih crteza u The Equinoxu, zasta dobija vrlo skupe Ritualne ogrtace. !907 postaje sedmi clan A.A. pod imenom Yihoveum.Tu upoznaje G.C.Jones i Victora neuborga,dok mu Kenet Grant postaje vrlo blizak prijatelj. Vrlo kratko vreme provodi u A.A. do 1912.g. Razlog napustanja tesko je razumeti i saznati..Smatra se da je Sperova kritika prakse Ceremonijalne magije prouzrokovala svadju sa Kroulijem.Medjutim u Ezoterijskim krugovima kolala je prica da je Krouli pokusao seksualno iskoristiti Spera, a sa druge strane Krouli je izneo optuzbu da Spera zanima samo Crna Magija. Citava ova situacija ostala je pod enigmom sta se ustvari dogodilo..Medjutim, nakon toga Sper postaje popularan upravo medju homoseksualnim krugovima koji su ga i finansirali.Frank Bragwyn je, mnogo kasnije, tvrdio da je Sper u sustini posedovao homoseksualne sklonosti ali duboko potisnute…
ŠPER I VEŠTIČARSTVO
U naletu inspiracije, Sper je napisao tekst pod nazivom „Anatema Zosa“ u kojoj je sumarno osudio hipokriziju i samovaznost kako okultnog društva viktorijanske Engleske, tako i umetniĉkog establišmenta svog vremena. Napustio je sva udruzenja, i posvetio punu paznju svom liĉnom Radu, provevši ostatak ţivota u relativnoj anonimnosti. 1911 zeni se,ali brzo dolazi do razlaza . Pod uticajem Keneta Granta interesuje se za Wiccu i Witchcraft,dok ga Gerald Gardner(osnivac Gardnerian Wicca)uvodi u Vesticarsto.I ovde postoji mala misterija,jer Kenet Grant tvrdi da Sper nije bio toliko vezan za Vesticarstvo.Grant smatra da je Sper bio clan tajnog Kineskog Okultnog Kulta KU,ciji clanovi su se klanjali Boginji Zmiji. Kao mlad ,Sper stvara Magijsko-Religijsku filozofiju, nazvanu od strane Granta ZOS KIA CULTUS, tako da ova tvrdnja Granta mozda ima i smisao.
Sper stavlja veliki akcent na nesvesni deo uma ,na mracnu stranu svesti.Veruje u Atavisticki preporod, ideja da ljudski Um sadrzi Atavisticke uspomene koje imaju korene u prethodnoj evoluciji..Po Speru Dusa je nastavak uticaja Zivotinjskih predaka od kojih su ljudi evoluirali.Tvrdio je,na osnovu licnih inkarnacija moze se spoznati jedinstvo ljudi i drugih vrsta u zivotinjskom svetu.Ova Sperova ideja odrazavala se kroz njegovo slikarstvo i rad,kroz ikonografiju rogate humanoidne figure.Kontakt sa svojom “mracnom svescu” ostvaruje putem transa.
Na neki nacin, sve u Sperovom zivotu bilo je misteriozno i kontraverzno tako da se moramo dobro zadubiti u njegov rad i izbeci zamku preranog zakljucivanja. 1956.g. primljen je u bolnicu South Western Hospital zbog upale slepog creva ali i dosta narusenog zdravlja: anemija,bronhitis, visok pritisak..Umro je u 69 g. .Oko njegove zaostavstine pobrinuli su se Kenet Grant i Frank Letchford,dok je Hannen Swaffer,Sperov prijatelj,platio sahranu.
ŠPEROVA TEROIJA SIGILIZACIJE
Najvaznija Sperova dela su: Zemlja Inferno(1905), Knjiga Satira(1907) Knjiga Samoljublja(1913), Fokus Zivota(1921),Anatema di ZOS(1927
Ali nas prvenstveno zanimaju dva izdanja, odnosno dobro poznata „Knjiga Zadovoljstva (Samoljublja): Psihologija Ekstaze“ (Book of Pleasure (Self-Love): The Psychology of Ecstasy, London 1913) i Kenet Grantova (Kenneth Grant) odlična knjiga prepuna informacija u kojoj je on, kao vođa svoje grane OTO-a (Ordo Templi Orientis), i kao ekspert za Kroulija, objasnio i aspekte Sperovog sistema. Sperova filozofija ovde neće biti analizirana u detalje jer to nije neophodno za praksu teorije sigila, a moglo bi nas odvesti i u neku potpuno drugu temu.
Pre nego što krenemo sa pričom o Sperovoj teoriji sigila, možda će biti korisno da kažemo nešto o ulozi sigila u magijskom radu. Poznato je da zapadnjačka magija počiva na dva stuba, volji i imaginaciji. U vezi sa ovima su relaciono mišljenje i simboličke slike. Na primer, Agripa (Agrippa) koristi specijalni sigil za svaki planetarni entitet ponaosob. Oni nisu, kao što se dugo mislilo, proizvoljno konstruisani, niti su primljeni putem „otkrovenja“, već su zasnovani na kabalističkim razmišljanjima. Hermetički red Zlatne zore je koristio sigile kao „slike duša“ magijskih entiteta, što je magu omogućavalo da sa tim entitetima uspostavi kontakt; ali, tehnika pravljenja ovakvih sigila nije bila opisana. Isto bi se moglo reći i za OTO pod Kroulijevim vođstvom i za Fraternitas Saturni sa Gregorijusom kao vođom. Dela Agripe nagoveštavaju da magijski sigili imaju dugu istorijsku tradiciju, o kojoj ovdje nećemo govoriti jer bismo morali da objasnimo i složenu okultnu ikonologiju. Najčešće je slučaj da se o sigilima misli kao o „ispravnim“ ili „neispravnim“. Grimoari kasnog srednjeg veka bili su jedva nešto više od „magijskih kuvara“ (često kritikovana VI i VII Knjiga Mojsijeva u potpunosti prisvaja postupak „odaberi sastojke, ubaci i mešaj“), i srednjovekovni praktikanti verovali su u sledeći princip: znati „pravo“ ime i „pravi“ sigil demona značilo je imati moć nad njim. Pragmatična Magija, koja se razvila u anglosaksonskom okrilju, potpuno je promenila ovaj koncept.
U Sperovom sistemu ne postoje „ispravni“ i „neispravni“ sigili niti postoji lista simbola spremnih za upotrebu. Potpuno je nevažno da li je sigil „ispravan“ ili ne, već je važno da ga je napravio mag i da stoga sigil ima značenje za njega/nju. Pošto je napravljen za ličnu upotrebu, sigil lako postaje katalizator njegove/njene magijske želje, i ponekad će pobuditi želju zbog koje je i kreiran. Ovaj pragmatičan pristup koji dominira današnjom anglosaksonskom magijom (Israel Regardie, Francis King, Stephen Skinner, W. B. Gray, David Conway, Lemuel Johnstone, da pomenemo samo nekoliko važnijih autora) dokazuje da bi Ostina Osmana Spera, a ne Alistera Kroulija, trebalo smatrati pravim Ocem moderne Pragmatičke Magije. U zemljama nemačkog govornog područja situacija je drugačija. Pisci poput Kvintšera, Gregorijusa, Bardona, Klingsora i čak Špisbergera (Quintscher, Gregorius, Bardon, Klingsor, Spiesberger) dozvoljavaju vrlo malo prostora za individualno stvaranje magijskih koordinata.
Ovde se očekuje da se adept u toku svog razvoja uključi u već postojeći sistem a ne da stvara novi. Ovo je potpuno drugačiji pristup, ali sada nećemo raspravljati o tome koliko je taj pristup dobar ili ne. Prvi autor čije su ideje slične pragmatičkoj magiji već postojale 1917. (odnosno 1921, kada je izašlo drugo izdanje njegovog velikog rada na temu magije kao eksperimentalne nauke) bio je Štaudenmajer (Staudenmaier). Dela Mahamudre, koja u poslednje vreme izazivaju interesovanje, uglavnom su deskriptivne prirode i bave se tradicijama i novim interpretacijama, ostajući na taj način u okviru nemačkog magijskog nasleđa. Međutim, Mahamudra ne zanemaruje novija postignuća u naučnoj psihologiji i zato se, makar jednim delom, povezuje sa pragmatičkim pristupom. Pragmatička magija postajaće sve važnija jer se današnji magovi moraju suočiti sa psihologizovanim okruženjem čiji je filozofski relativizam oblikovao, i još uvek oblikuje sve nas. Bez obzira na istinitost koju pripisujemo psihologiji/psihoanalizi, svi smo zaraženi njenim rečnikom i načinom razmišljanja. Čak i mi magovi moramo usvojiti kritički, logičan pogled na psihologiju. Nekom budućem vremenu ostaje da pronađe drugačije modele objašnjenja, opisa i prakse. Kako Sper nastavlja sa svojom praksom?
Sigili se prave mešanjem i stilizacijom slova. Prvi korak je fomulisanje rečenice u kojoj navodimo želju. Da pogledamo primer koji navodi sam Sper u „Knjizi zadovoljsta“, govoreći o izjavi namere (declaration of intent).
MOJA JE ŽELJA DA DOBIJEM SNAGU TIGRA.
Ova rečenica mora se napisati velikim slovima. U sledećem koraku sva slova koja se ponavljaju se brišu, tako da ostaje samo po jedno isto slovo. (Napomena: Zvezdice označavaju precrtana slova. Izjava namere koja počinje sa MOJA JE VOLJA, umjesto MOJA JE ŽELJA, može se pokazati efikasnijom. -prim. prev.)
MOJA *E Ž*LJ* D* **BI*** SN*GU T**R*
Sada ostaju sledeća slova: M,O,J,A,E,Ž,LJ,D,B,I,S,N,G,U,T,R. Sigil se kreira od ovih slova; dopušta se predstavljanje jednog slova kao drugog posmatrano iz različitog ugla (na primer, obrnuto slovo M izgleda kao E odnosno kao W). Ovako se ova tri slova ne moraju ponoviti tri puta u sigilu. Naravno, brojne su mogućnosti za prikaz i stilizaciju
Međutim, važno je da završen sigil bude što jednostavniji, sa nekoliko prepoznatljivih slova čak iako je prepoznavanje teže. Umetnički kvalitet je nevažan, ali iz jednostavnih psiholoških razloga očigledno je da ne treba da nažvrljate nešto na brzinu. Trudite se da sigil napravite što bolje možete. Završen sigil (u početku će vam verovatno biti potrebno nekoliko pokušaja) fiksirajte – nacrtajte ga na komadiću papira, u pesku ili čak na zidu. Po Sperovim kratkim uputstvima, sigil treba uništiti poslije internalizacije, tako da ga možete spaliti, obrisati sa peska itd. Sperova osnovna ideja je da sigil, zajedno sa svojim značenjem, mora biti usađen u podsvesno. Posle toga, svesno treba zaboraviti sigil, kako bi podsvesno moglo da izvršava šifrovana naređenja bez ometanja.
Kada je sigil završen, aktivira se „ubacivanjem“ u um. Ovo je najteži deo procesa i Sper nudi vrlo malo saveta o praktičnom postupku. Međutim, od najveće je važnosti da je sigil internalizovan u toku transnog stanja. To može biti stanje euforije (npr. euforija izazvana drogama), stanje ekstaze (npr. orgazam masturbacijom ili snošajem, ili ritualom) ili stanje fizičkog napora. Oči i ruke mogu se zamoriti ukoliko mag drži ruke savijene iznad glave dok stoji ispred ogledala i pogledom fiksira svoj lik. Važno je da sigil „škljocne“, odnosno, da se internalizuje u jednom trenu (spazmodično), za šta, naravno, treba vežbe i samokontrole. Ovaj postupak može biti praćen ritmičnim i monotonim ponavljanjem izjave namere. U početku je ritam ponavljanja spor, a zatim postaje sve brži. U isto vreme, mag mora fiksirano da gleda u sigil. (U našem slučaju, kada mag gleda u ogledalo (može se koristiti i magično ogledalo) od pomoći je ako se sigil nacrta na ogledalu bojom koja se rastvara u vodi). Posle spazmodične internalizacije, simbol treba da se uništi i obriše iz svesnog uma.
Kao što je već pomenuto, od sada je na nesvesnom da obavi posao. U svom praktičnom radu otkrio sam da je korisno nositi sigil na sebi, na primer, urezan na prstenu, itsl. Ali ovo će zavisiti od magove individualne sklonosti i svako treba da pronađe način koji mu odgovara. Ponekad će biti potrebno da se čitav proces ponovi, pogotovo ukoliko se radi o velikom i problematičnom cilju čije postignuće zahteva ogromnu količinu energije. Međutim, treba imati na umu da iskustvo pokazuje da je od ogromne važnosti da se značenje i cilj sigila ne prizivaju u svest ni u jednom trenutku. Jer, bavimo se tehnikom koja je slična autosugestiji i važe ista pravila kao i kod autougestije. Zbog toga ne smete da koristite negativne formulacije kao što je „MOJA JE ŽELJA DA SE NE DESI…“ jer vrlo često nesvesno ne prepoznaje niti razume negaciju i može vam se desiti da dobijete rezultat suprotan originalnoj želji. Ukoliko gledate sigil svaki dan, na zidu ili ugraviran sa spoljašnje strane prstena, aktivacija sigila desiće se nesvesno, jer svesno ne primjećujemo predmete koje stalno koristimo. Naravno, ne pričajte o svojoj sigilizaciji, jer rasprava sa skepticima ili čak dobrim prijateljima može da oslabi moć sigila.
Prednosti ovog sistema, koje se ovde mogu izložiti samo u kratkim crtama su očigledne. Veoma je jednostavan i sa malo prakse može se izvoditi u bilo koje vreme i na bilo kojem mestu. Nikakvi skupoceni predmeti nisu potrebni, zaštitini Krugovi i Pentagram rituali nisu neophodni (mada su ponekad veoma korisni, posebno kod radova na magijskoj zaštiti) itd. Međutim, osobe kod kojih postoje izgledi za javljanje psihičke nestabilnosti bi morale da budu oprezne. Mada se prag šizofrenije ne prelazi lako sa sigilizacijom koliko sa evokacijama, sigilizacija uključuje duboko prodiranje u ekologiju psihe, što u svakom slučaju zahteva oprez. Psihomagijske posledice su ponekad veoma nepredvidive. Kao što je dobro poznato, stvarni problem sa magijom nije u pitanju da li deluje, već u činjenici šta se magijom postiže. Korišćena odgovorno, sigilizacija je alatka koja magu daje neograničene mogućnosti magijske primen.
Malo je ko mogao pretpostaviti da ce Sperova Magijska filozofija uticati, na buduce generacije Vestica i Carobnjaka.Odnosno, kada je konacno priznato njegovo delo, to je dovelo i do stvaranja IOT u Engleskoj sedamdesetih..ono sto je danas poznato kao Kaos Magija,a temelji se na radu i Magijskoj filozofiji Spera….
PRACTICAL SIGIL MAGIC FRATER U.D
