Ljubavno gatanje starih Slovena
Sloveni… Tajanstvena plemena koja su se naselila širom Evroazije. Plemena, među prvima koja su prepoznala pismo, ali se do poslednjeg bore za pagansku veru. O običajima i životu starih Slovena još uvek postoje mnoge legende. Hrišćanstvo je došlo kod Slovena u 10. veku. Usvajanje nove vere bilo je kao sečenje plodnog vrta – ljudi su se sa svojom verom rastajali sa gorčinom i očajem, paganstvo je za njih bilo način života.
Obred proricanja u paganstvu je jedan od najvažnijih. Prema legendama, proricanje sudbine se obavljalo po određenim pravilima: prvo je trebalo izabrati određeno božanstvo, prineti mu žrtvu, pa tek onda pitati za budućnost. Verovalo se da svaka osoba u životu ima trenutak kada se mora obratiti bogovima i saznati šta ili ko ga čeka. Sloveni nisu počeli da seju useve bez obreda, nisu išli u lov bez blagoslova sveštenika. A šta reći o ljubavnim aferama!
U savremenom društvu, proricanje sudbine i rituali se najčešće izvode u vreme Božića i na nedelju Trojice (Zeleno božićno vreme). Ovi rituali su lepi, misteriozni. Svojom lepotom privlače uglavnom mlade devojke i dečake. U ruralnim sredinama rituali su češći nego u urbanim sredinama, ali to mlade ljude ne zaustavlja. Šta mlade devojke žele da nauče od zlih duhova? Šta traže kada prinose žrtvu paganskim božanstvima? Odgovor je jednostavan – ljubav.
Jedno od najčešćih i šarenijih je proricanje sudbine za Ivana Kupalu. Na današnji dan devojke su dolazile u šumu, plele sebi vence od sakupljenog cveća, a zatim ih bacale u reku. Ako je venac koji je isplela devojka išao na plovidbu, onda bi trebalo da se uda ove godine. U slučaju kada je venac otišao na dno, onda bi ona šetala u devojkama do sledeće godine. Svako proricanje sudbine pratile su pesme, igre, kolo devojaka i dečaka. Ovo je bila posebna romansa i misterija.
Još jedno popularno, ali veoma zastrašujuće gatanje se izvodi na raskrsnici u ponoć. Njegova suština je sledeća: osoba zainteresovana za svoju budućnost otišla je na raskršće (možda ne sama, već sa svojim prijateljima) i, smislivši mladoženju za sebe, počela je da sluša tišinu. To je činila u krug, da je zli duhovi ne bi poveli sa sobom. Ako je gatara čula smeh i zvukove zabave, onda će biti venčanje ove godine. Plač i crkveno pevanje bili su znak skore smrti. Nije iznenađujuće što se malo ko usudio da nagađa o ljubavi na ovaj način.
Slovenske devojke su takođe želele da znaju kakvog će supružnika dobiti, kakvo bogatstvo ima. Da bi se to saznalo, postojala je posebna vrsta proricanja. Jedna od njih je gatanje po slami. Devojka priđe gomili slame, izvuče usnama slamku, zabacivši glavu unazad. Ako je slama bila sa klasom, onda će muž biti bogat, a ako bez klasića, onda će, naprotiv, biti siromašan. Ovo proricanje ima još nekoliko opcija. To je zbog činjenice da se proricanje sudbine prenosi usmeno i iz sećanja, a ljudsko pamćenje, nažalost, nije pouzdano. Druga opcija za proricanje sudbine slamom u štali je prebrojavanje količine izvučene slame iz gomile: paran broj – da se oženi sa njom, a neparan – da kuka kod devojaka.
Simbioza paganske i hrišćanske kulture ogledala se u procesu proricanja. Za hrišćane se gatanje smatra grehom, pa su mlade devojke pre početka obreda skidale naprsne krstove, potpuno zakopčale odeću i otišle na mesto proricanja na nepoznat način. Iz gornjeg proricanja vidi se da je mesto za gatanje izabrano mračno, „nečisto“ – štala, kupatilo, stočar, kao i raskrsnice i groblja. To je učinjeno kako zli duhovi ne bi bili dovedeni u kuću nakon proricanja.
https://soul-travel.com.ua/lyubovnye-gadaniya-drevnih-slavyan/
