Da li ste znali da je jedno od najtraženijih pitanja na Google-u upravo
„Kako postati veštica?“, „Kako postati veštac?“, „Kako postati vampir“ itd.
Biti veštica nije hobi
Ljudi zapravo žele da budu ono što su videli u raznoraznim serijama, filmovima. Mnogo toga je daleko od realnosti.
Biti veštica nije isto kao što je to predstavljeno u serijama. Termin Veštica se koristi i za muškarce koji praktikuju magiju, mada mnogi preferiraju da budu oslovljavani sa „Veštac“.
Veštice neguju i poštuju prirodu, štite je i uzimaju energiju od nje. Biti veštica nije ništa negativno, mada ne mora biti ni pozitivno.
Mit o vešticama vodi nas do Kaina i Azazela kao oca veštičarstva, koji je kao jedan od palih anđela učio ljude magiji i čarobnjaštvu. Takođe, „Aradia jevanđelje veštica“ kapitalno delo, zapis istraživača paganskih kultova, Čarlsa Lelanda, o vešticama Italije iz srednjeg veka, govori o Luciferu i Dijani, kao onima koji su stvorili Aradiu, avatara, i poslali je na zemlju da uči i brani ljude od tlačenja zlih feudalaca.
Antički spisi takođe, prenose da je umeće magije i vračanja bilo svojstveno vešticama koje su živele u ruralnim područjima, i osim isceljivanja i spravljanja drugih farmakoloških supstanci, pre pojave Hipokrata, one su se bavile i mnogim drugim magijskim praksama i radom sa, pre svega htonskim bićima.Ali,anticki spisi ,takodje govore i o najmonstruoznijim magijskim poduhvatima koji su bili pripisivani vesticama,kao sto je nekromantija,koje su bile i jedan od povoda za radikalan pristup i netolarenaciju ,kasnijeg hriscanskog ucenja.
Ruska mitologija je prepuna priča o zastrašujućoj Baba Jagi koja nema šešir ali zato ime čelične zube i predugačak nos koji zvekeče o plafon kolibe, kada ona spava. Baba Jagina koliba je tek posebna priča. Po opisima podseća na živo biće koje stoji na pilećim nogicama, dok joj prozori služe kao oči. Ponekad je koliba okružena ogradom sa mrtvačkim glavama i kostima a u nju posetioci retko ulaze. Gde god se pojavi Baba Jaga prate je užasavajući krici, vlada elementima i ima verne sluge, tri jahača, beli, crveno i crni-u prevodu zoru, podne i ponoć. Baba Jaga u ruskoj mitologiji u komparaciji sa drugim htonskim božanstvima odgovara grčkoj boginji Hekate, boginji vradžbina i veštica, kao i keltskoj starici Krone.Upravo je ovaj tamni aspekt vesticarstva najvise eksponiran u marketinskom i multimedijalnom svetu,pa se i vesticarstvo takvim predstavlja,iako gledajuci na svestskom nivou,vestice su bile i iscelitelji,narodni lekari ,poznavaoci lekovitog svojstva biljaka,kontrolori vremenskih prilika itd.
Takođe, Rusi su imali i svoju svešteničku klasu Volvi koje su u najvećoj meri vodile borbu protiv pokrštavanja i prelaska u hrišćanstvo. Smatrale su se narodnim čarobnjacima.
Na Balkanu, posebno u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj poreklo veštica je bilo od zmajeva, koji su opisani još u Knjizi Enohovoj, kao pali anđeli, a opštili su sa ženama koje su im dale potomke-veštice i zduhaće. Glavni od ovih zmajeva je Dabog ili „čovek u crnom“, koji izlazi iz rudnika i drugih podzemnih mesta. No čovek u crnom, na nivou svetske mitologije je tek posebna priča.
Srednji vek je bio strašno doba za sve, koji su imali i najmanju sumnju da se bave veštičarstvom. Najpoznatija je bila španska inkvizicija koja je čak i ljude sa crvenom kosom optuživala da se bave vradžbinama, govoreći o njima da je crvena kosa odlika pakla. U Nemačkoj npr. je pod sumnjom bila i osoba koja se zatekla noću posle dvaneast, izvan kuće, kada su po verovanju nastupali veštičji sati. Jedno od kapitalnih dela napisano i proganu, ali o zakonu za postupanje sa vešticama je „Malleus Meleficum“. Jedan od načina provere da li veštica „šuruje sa đavolom“ jeste da je zavežu za kamen i bace u reku, ako veštica ne ispliva to bi dokazalo njenu nevinost. Naravno ovakvi „testovi“ su se uvek završavali smrću.
Prošli vek je doneo revitalizaciju paganizma i veštičarstva kroz neopaganski pokret Vika, koji je osnovan 50ih godina i koji je pokrenuo nov talas interesovanja za ovu drevnu religiju.
Pod uticajem ovog talasa, koji je postao širokopojasan, poraslo je i interesovanje za magiju i diviniciju, drevna znanja, koja se mogu revitalizovati i učiti, čak i ako niste pripadnik ili sledbenik ove organizacije. Generalno i sama pojava Vike dala je potrebu za redefinisanjem razlike između tradicionalnog veštičarstva i neopaganskog. O tome možete pročitati više na našem sajtu.
Da li i dalje želite da postanete veštica?
Naravno nije to baš lako, niti se neka znanja koja su sačuvana u porodičnim tradicijama, šire van kruga i razmenjuju, ali je dosta autora koji su sagledali ovaj tajanstveni svet sa aspekta neopaganizma, ostavili literaturu, koja može poslužiti za upoznavanje i savladavanje raznih veština.
Zaključak
Zahvaljujući revitalizaciji paganizma kroz neopaganizam, ali i uticaju holivudske produkcije, možemo se upoznati sa mnogim zaostavštinama ovih drevnih veština. Veštičarstvo je magijska praksa, horizontalan put u kome nema transcedencije. Mahom se radi sa elementarnim silama i htonskim božanstvima. Nije religija, ali je mnogi poklonicima smatraju svojom religijom, iako nije priznata kao jedna od svetskih, a ni po svojim atributima ne pruža elemente religije.
Ipak ako želite postati veštica, barem ona koja vlada nekim veštinama, njima svojstvenim, postoji brojna literatura koja će vam pružiti znanja iz raznih praksi divinicije ali i magijskih tehnika: Tarot, Rune, magija sveća, geomancija, kristalomancija, razne male čarolije koje prate faze Meseca jesu odlika nekih lakših praksi čarobnjaštva.
Ozbiljniji put, kojeg nema na našim prostorima, barem u vidu registrovanih organizacija, je u svakom smislu ozbiljniji. Zahteva pristupanje kovenima, posedovanje svog magičnog alata, ali i prolazak kroz određene stupnjeve inicijacije, za koje verujem da bi se retko ko odlučio.
