Poglavlje 6: Ko nas to tamo voli? — Astralni Svet

U svom članku »Dinamika i Bioenergetika Astralnog Seksa« (1999. godina), Robert Brus kaže: »Starosno doba, fizičko stanje i seksualna orijentacija nemaju NIKAKVOG uticaja na izvantelesni seks. Mnogi ljudi u poznijim godinama, mada misle da su već izgubili svoj polni nagon, sa iznenađenjem shvataju da se na Astralu ponovo osećaju mladim i seksualno aktivnim. U astralnoj sferi je svako mlad, vitalan, i, sa obzirom na to, nesmetano ispoljava svoju urođenu seksualnu prirodu. Zato tamo nikada nećete da sretnete astralne likove koji su stari, neprivlačni, obogaljeni, i tome slično. Svako se na Astralu ispoljava u svojoj snazi i najlepšoj slici koju ima o samom sebi, obično u liku osobe od oko trideset pet godina, bez obzira na to kako izgleda u stvarnom životu. Zbog prirode Astrala, čak ne moraš da se držiš ni svog pola: muškarci mogu da poprime ženski identitet a žene mogu da budu muškarci. U fluidnom carstvu Astrala ti si ono što zamišljaš i možeš da postaneš ono što tog trenutka osećaš«.
Zvuči privlačno, zar ne? Kao u nekoj bajci, gde prestaju sva ograničenja našeg svakodnevnog, sivog života. Ipak, potrudiću se da pokažem da to nije uvek i potpuno tako. Pisati o astralnom seksu nije ni lako nili bezopasno, jer se radi o veoma osetljivoj temi i nije svejedno kakve će zaključke čitalac da izvuče iz teksta.
U ovo naše naopako vreme, seks je jedna od najzloupotrebljavanijih tema. Od zubne paste pa do automobila ― sve se danas prodaje pomoću seksa. Surovo eksploatišući čovekove prirodne nagone, marketinške kompanije besprekidno prave haos u nebrojenim srcima i glavama, sve zbog profita. Zato nisam zamislio ovaj tekst kao reklamu za nekakav nekontrolisan, neograničen seks u sferi u kojoj niko ne može da te nadzire, već kao prikaz jedne produbljene stvarnosti u kojoj svi mi živimo, ali je nismo svesni. Upravo zbog toga, u ovom tekstu biće reči i o nekim manje privlačnim stranama astralnog seksa.
Kao prvo, ako je neko privučen Astralu iz strogo duhovnih pobuda, to jeste služi se astralnom projekcijom radi dubljeg pronicanja u sebe, njemu će astralna erotika samo da smeta u tim naporima ― u ostalom, kao i na fizičkom planu. Evo šta gore pomenuti Robert Brus kaže na tu temu:
»Astralni Seks može u jedno da bude i velika smetnja u izvođenju ozbiljnih izvantelesnih operacija, najviše zbog toga što značajno skraćuje vreme boravka na Astralu i time smanjuje obim onoga što tamo može da se postigne. Misli obuzete seksom su, u stvari, kao tempirana bomba koje čekaju da eksplodiraju u umovima astralnih putnika. U tako osetljivoj sredini kakva je Astral, u kojoj se čovek uistinu pretvara u ono o čemu razmišlja, misli nisu tako privatne i bezopasne kao na fizičkom planu. Seksualna požuda se tamo odmah primećuje, privlači ceo niz drugih bića, stvara snažan vrtlog i veoma brzo za tim prekida astralnu projekciju«. To je, više ili manje, kao kod učenja ili bilo koje druge radnje koja zahteva BESPREKIDNU USREDSREĐENOST: onog trenutka kada u tvoje misli nagrnu „bezobrazne“ slike, sa usredsređivanjem je gotovo.
Ovo, naravno, važi samo u slučaju da si imao na umu nešto ozbiljnije od pukog astralnog „švr-ljanja“. No, čak i ako te zanima samo švrljanje, i tu se krije po koja neprijatnost. Za Primer: ne možeš uvek da budeš siguran sa kime to stupaš u seksualnu vezu i kakve su uistinu namere tvog partnera. Za početak, dobro je da znaš da li je biće sa kojim se sparuješ stvarno, ili je samo astralna avet. Robert Brus navodi zanimljiv način da se to proveri:
»Stvarna bića imaju potpuno drugačije ponašanje i reakcije od nestvarnih bića«. U nestvarna bića ubrajam takozvane Eterične i Astralne Ljuske, Prirodne i Veštačke Elementale, i tako dalje (o čemu sam pisao o predhodnim poglavljima). »Nestvarna bića će jednostavno da stoje pred vama i da vam dopuštaju da im radite apsolutno sve što vam padne na pamet, makar ih silovali ili tukli (naravno astralno, ne fizički). Neće ni najmanje da se opiru nili da se bune, šta god da im radite. Na suprotno njima, stvarni, živi posetioci Astrala, makar i oni nesvesni, koji su na Astral dospeli tokom sna, zameriće vam, opiraće se, braniće vam, bežaće od vas, ili će čak da vas napadaju ako im bilo šta zasmeta u vašem ponašanju«.
U redu, recimo da smo proverili da je naš partner živo biće, a ne tek eterična sablast. Sledeća dilema je: da li je on ljudsko biće ili je neljudsko biće? Svašta može da nam se desi ako padnemo u šake nekom demonu, vanzemaljskom poseticu ili duhu Prirode! Ali, ovu temu ću da ostavim za sledeće poglavlje, a za sada ću kao činjenicu da uzmem to da je naš partner, ipak, ljudsko biće. Čak i onda se postavlja pitanje: da li ga mi poznajemo i da li je to osoba sa kojom smo uistinu želeli da se sjedinimo? Iskusni posetioci Astrala, naravno, neće da imaju takvih dilema, jer su već jako dobro naučili da se snalaze i da prepoznaju stvari, ali početnik, pogotovo ako je opčinjen svojim novim mogućnostima, ne može da bude baš siguran na KOGA će da naleti. U tom slučaju, može da nam se desi isto što i kada željni avanture izađemo noću u grad: možemo da imamo sreće i da sretnemo neverovatno dobrog ljubavnika, ili, pak, da naletimo na siledžiju, kriminalca ili ludaka.
Šta više, Robert Brus smatra da je većina astralnih seksualnih veza slučajna, neplanirana, često i neželjena. Sa obzirom na osetljivost sredine, tamo je dovoljno da poželite nešto pa da se stvari dogode same od sebe. Posebno ako se radi o požudnim mislima, koje su najčešće slučajne i nekontrolisane, može da nam se desi da bauljamo po Astralu, nesposobni da zauzdamo „film u glavi“, i da tako sami sebe „učitavamo“ u taj film, bez obzira da li mi imamo tu nameru ili nemamo. »Dovoljan je«, kaže Robert, »čak i dodir astralnih tela u prolazu pa da se pokrene vrtlog želje i uzrokuje spajanje«. Takva vrsta slučajnog seksa može da se izbegne samo ako je čovek dovoljno iskusan i oprezan.
Upuštanje u njega, kao što sam rekao, najčešće dovodi do prekida astralne projekcije. »Ako je ti za utehu«, dodaje Robert, »čak i neprijatna seksualna iskustva na Astralu veoma retko ostavljaju ozbiljnije posledice. Najčešće ih se sećamo samo kao loših snova, ili ih odmah zaboravljamo«. Kadkada, međutim, nije tako…
U svojoj knjizi »Vanzemaljski Identiteti« (»Alien Identities«, San Dijego, 1993.) Ričard Tompson prenosi istinitu priču o devojci Sari P. i njenim astralnim nevoljama, koja će da posluži kao dobar primer za moju temu:
Osamnaestogodišnja Sara je poticala iz dobrostojeće jevrejske porodice i živela je u luksuznom stambenom kvartu u Bruklinu, Nju Jork. Negovano i zaštićeno dete, studirala je violinu na čuvenoj Akademiji Džulijard i živela je prilično bezbrižnim životom.
Sarina baka, izbeglica iz Evrope, bila je upućena u Kabalu i Magiju, i usmeravala je unuku tim putem od malih nogu. Tako je Sara još u srednjoškolskim danima uspela da ovlada tehnikom Astralne Projekcije poznatom kao »Pravljenje Sna«. Ova bezopasna tehnika, kojom se Projekcija postiže na najprirodniji mogući način, omogućila joj je povremeno lutanje predelima snova bez bilo kakvih neprijatnosti. A onda je, potpuno nenamerno i neodoljivo, počela da sanja jedan isti san.
Iz noći u noć, san je tekao ovako:
Ona stiže pred neku oronulu kuću, fasade su ofarbane u braon boju, stešnjen između dve velike zgrade. Masivna vrata od kovanog gvožđa i mlečnog stakla sama se otvaraju i Sara ulazi. Dospeva u mračnu i memljivu prostoriju, sa podom od mermernih ploča. Zidovi prostorije su isčezavali u nejasnim oblicima, a svod je bio veoma nizak i sastavljen od natrulih dasaka. Sve je veoma tiho. Za stolom u dnu prostorije, leđima okrenut Sari, sedeo je čovek širokih pleća, odeven u mornarsku odeću. Odmah je primetila detalj koji će kasnije da se pokaže ključnim: vazduh je bio zasićen smradom petroleja i nekog veoma specifičnog i neprijatnog, ali njoj nepoznatog parfema.
Promene u scenariju sna gotovo da nije bilo: Sara bi neko vreme stajala iza leđa tog čoveka, nemoćna da se pomeri, a onda bi se probudila. San je već počeo da je uznemirava jer nije mogla da ga se otrese, a u isto vreme ju je kopkalo šta sve to znači? Želela je da se poveri baki, ali se iz nekog čudnog razloga ustručavala. Nije to smela sebi da prizna, ali čeznula je da sazna ko je taj čovek i šta će dalje da se desi. San se za nju pretvorio u još jednu astralnu avanturu.
Sa druge strane stola, suprotno od nepoznatog čoveka, nalazila se jedna pletena stolica sa naslonima za ruke. Iz noći u noć, Sara je sve više žudela da se nekako probije do te stolice i da pogleda čoveka u lice. Jednom, kada joj se učinilo da je ta žudnja postala dovoljno jaka, ona je uistinu doprela do stolice, sela i okrenula se čoveku. Tek tada je sve, u stvari, i počelo.
Bio je to mladić divnog izgleda, odeven u uniformu mornaričkog oficira, pogleda hipnotički prodornog i magnetski privlačnog. Gotovo u trenutku, ona se našla na stolu, u njegovom naručju, i ono što se dalje dešavalo već sam opisao kao pojavu astralnog seksa. Sa tim što je to za nju bilo dramatično, eksplozivno iskustvo, posle kojeg ona više nije bila ista kao pre (tim pre što, živeći u konzervativnoj sredini, do tada nije imala nikakvog stvarnog seksualnog iskustva).
Za Saru je nastupio period blaženstva: iz noći u noć, odlazila je u kućicu sa braon fasadom, u prostoriju sa niskim brodskim plafonom, i tamo do svitanja uživala je u naručju svog nepoznatog mornara. Vremenom je, međutim, počela da popušta u svojim školskim obavezama, da zanemaruje violinu, i počeo je čitav niz problema koje život obično nametne u takvim situacijama. Odnosi sa ukućanima su se kvarili iz dana u dan. Sve što je donosio osvit zore i svet stvarnosti Sari je postalo bledo, dosadno, isprazno. Više ništa nije moglo za zadrži njenu pažnju, koja je samo čekala dolazak večeri da bi odjurila svom astralnom ljubavniku. Neosetno, Sara je skliznula u stanje opsednutosti.
Kada je baka svojim iskusnim okom uvidela situaciju, odpočela je velika borba. Ta borba se prvo vodila oko Sarine volje. Trebalo je mnogo vremena i napora da bi Sara shvatila i prihvatila da je to što joj se dešava loše i opasno. Jednom kada je rešila da sarađuje, stvari su postale lakše, ali ne mnogo. “Mornar” je bio neumoljivo uporan i nije hteo da ostavi na miru svoj ljubki plen. Pod vlašću njegove gvozdene volje, Sara je svake noći odlazila u svoje astralno mučilište i trpela izlive ljubavi koji su sada već postali otvoreno iživljavanje i silovanje. U jutro se budila bleda, iscrpljena, sa mučninom i osećanjem gađenja. Sve je teže podnosila pomisao da se neko slobodno koristi njenim telom za svoje prljave porive kad god ona utone u san. Konačno je počela da se plaši spavanja i, pomoću kafe, podsticala je nesanicu, plašeći se onoga što je čeka ako zaspi.
U borbi protiv “mornara” našlo se, pored Sarine bake, i nekoliko psihijatara i rabina, prijatelja njihove porodice. Korak po korak, uljez je kombinovanim metodama istisnut i Sari je vraćen miran san. Trebam li da naglašavam da je devojci najstrožije zabranjeno svako petljanje sa Kabalom, Magijom i Astralnom Projekcijom? Epilog ove priče je posebno zanimljiv:
Neprijatan miris koji je pratio “mornara”, i koji je, u početku, bilo jedino što je Sari smetalo u čarima astralnog seksa, na kraju je potpuno slučajno odao uljezov identitet. Nekoliko godina posle svog traumatičnog iskustva, Sara je, lutajući po budžacima Bruklina, osetila identičan smrad, koji je dopirao iz jedne neugledne prodavnice maski, fetiša i magijske opreme. Prodavnicu je držao jedan bogalj opakog izgleda, pred kojim je Sara osetila trenutnu navalu mučnine i šok prepoznavanjam podstaknuta tom mešavinom petrolejskog smrada i jeftinog parfema. Tiho se povukla sa lica mesta i prenela je baki svoje otkriće.
Ubrzo su saznali da je reč o poznatom crnom magu. Naravno, ništa nisu mogli da dokažu, što je običajenou takvim situacijama. Jedino što su mogli bilo je da ga preziru i u širokom luku da zaobilaze njegovu prčvarnicu, ali su makar stavili tačku na celu priču. Najneobičnije od svega je bilo to što je smrad koji je pratio maga uspeo da, na neki način, savlada barijeru između sna i stvarnosti, ali to je već priča za sebe. Sara je dobila svoju lekciju iz astralnog seksa, a ja se nadam da je ovom pričom moja tema osvetljena iz još jednog ugla.