Vilino Kolo. U starom rudničkom okrugu, spram sastava Dičine i Čemernice, nalazi se mesto koje se zove Vilino Kolo. O njemu „postoji gatka da su se tu vile viđale đe igraju“. Tu je, kažu, trava gde su kolo vodile bila utapkana.U selu Trnavcima, u kruševačkom okrugu, ima u livadama jedan krut na kome je trava nešto slabija i manja i koji seljaci zovu Vilino Kolo.U jagodinskom okrugu, u Ključu, na severnoj strani sela Ruišnika, jedan prostor se zove Vilino Kolo.
Vilino kolo je dosta veliko, otprilike oko dvadeset metara u prečniku. U vranjskom okrugu, na samoj bugarskoj granici, „ima jedno kolo kao kakvo veliko guvno, koje se zove Viljokolo“, jer na njemu vile igraju. Na sredini toga kola je jedno izdignuto mesto za koje kažu „da je za svirača koji svira tim planinskim igračicama“.U Kučima, u Ključ-Planini, ima jedno vilino kolo. Ima na dvadeset lakata širine. Uvek je zeleno. U sredini kola je izvor „što se zove Vilina Voda“. Kad je jedan konjanik hodio k toj vodi, u tome kolu panuo mu je konj i on se jedva spasao, a kad je došao kući, konj mu je crkao, a njemu je oduzeta lijeva strana i bolovao je pet godina“. Vračare su mu rekle da je nagazio vilino kolo. U Slavoniji kažu da se mesto gde su vile igrale može lako poznati, jer „onud po svuda rastu gljive“. „Velika pečurka za kakove se govori da rastu na Vilinu Kolu“ zove se vilovnjača.
Ima pomena da su vile igrale i van određenih mesta.
U jednoj narodnoj pripoveci kazuje se kako je neki mlinar imao vodenicu pri nekoj šumi. Jednu večer donese on žito i zaspe da se melje. Kad bi u neko doba noći, mlinar ču neku pesmu, preplaši se i proviri kroz brvno i vide kako su „vile uhvatile kolo, pa igraju i pevaju. Na jednoj vili pozna mlinar zlatnu anteriju svoje žene“.Meni se čini da se ovo predanje o igranju vila kraj vodenice ne odnosi na vile. Ja ga ovde unosim samo radi potpunosti.
Na svoje igranje vile su vrlo ponosite i ne veruju da se ko može sa njima meriti. U Ogulinskoj regimenti i Plašćanskoj kumpaniji se pripoveda kako je Kraljević Marko putujući gorom nabasao na mesto gde su gorske vile kolo igrale, pa ga po- zvaše u kolo da se nadtjecaju s njime u igranju, pa da ga nadvladaju i onda u svoje verige metnu. Ali Marko bijaše čvrst na noguh, on poče s vilama igrati, pa igraše dotle dok ih sve ne nadigra i dok nisu sve do jedne od umora popadale na zemlju. Nadvladane tako vile pokorile su mu se i sklopile s njim pobratimstvo. Od one dobe, kaže narod, bile su mu ove vile na službu i pomagale su ga u svakoj “ sreći i nesreći“.
U jednoj narodnoj pripoveci se pripoveda kako je neki čobanin nabasao u planini na tri vile koje su igrale i koje, kad ga videše, rekoše: „Ti sviraj a mi ćemo igrati, pa ako ti nas natsviraš mi ćemo te dobro darovati, ako li mi tebe nadigramo mi ćemo ti oči iskopati. On na to pristane i počne svirati, a one igrati; on sviraj, a one igraj, a kad one već sustale, pane jedna, a dvije ostanu; po tom opet on svira, a one dvije igraju, dok od jednom pane i druga. Sad još samo jedna igra, a on jednako svira, a ona igra, dok i ona ne pane“. Posle toga ga upitaše šta traži, a on im odgovori da će biti zadovoljan s onim što mu dadu, i one mu dadoše: „jedna pometnu metlu, druga brus, treća tikvicu vode i reknu mu: Sad hajde, pa ako ti bude nužda da bi morao ispred koga bježati, a ti onda bacaj to jedno po jedno, pa ćeš mu smetati“. Sem toga voda u tikvici bila je lek kojom kad se umije slep čovek, odmah progleda.
Već iz nekih primera o igranju vila vidi se da su one na sastancima i pevale. U Vasojevićima vile su na sastancima „kolo igrale i pjevale“. U jednoj pripoveci se kazuje kako je mlinar iz vodenice video kako su „vile uhvatile kolo, pa igraju i pevaju“.Sem toga u jednoj narodnoj pesmi se peva kako su mile:
„U oblaku kolo uhvatile,
Te milene pjesme zapjevale“.
U Grčkoj se osobito hvali „očaravajući lepo pevanje nereida“. I naše vile zanosno lepo pevaju. Vilin glas je, veli I. Kukuljević, „tako mio i blagozvučan da onoga za života srce boli od miline ko je jedan put vilu pevati čuo, te od onoga časa ne može više slušati čovječjega glasa“.U Poljicima kad vile „pevaju od dragosti ne možeš ih slušat, ka da čele zuje, ali im se beside ne raspoznaju“. U Lovreću, imotski srez, u Dalmaciji, „vile pjevaju na svijetu najplemenitije, a mogu dati i drugomu glas plemenit i sladak“.U Bukovici, u Dalmaciji, ljudi ss najviše „čuvaju vila kad pjevaju: čovjek onda od milenja zasne, a one mu mogu što nauditi. Na Hvaru kažu da vile „vrlo lijepo pjevaju, ali da tada ni pošto ne valja doći u blizinu, jer one svojim pjevanjem samo mame čovjeka u jamu, da ga ondje upotrebe za službu“.
Na svoje pevanje vile su vrlo sujetne i mrze svakoga ko bolje peva od njih. Napred sam pomenuo vrlo popularnu narodnu pesmu Marko Kraljević i vila u kojoj vila strašno kazni Miloša Obilića što je bolje pevao od nje.Ima jedna vrlo slična narodna pesma u kojoj kunarkinja vila, jamačno iz zavisti, naređuje Vidu čobaninu:
„Ako jednom još zasviraš, Vide,
U Kunari, visokoj planini,
Oba ću ti oka iskopati
Mojom strjelom iz zlatne tetive“.
Ali je Vide ne posluša i ona ga ustreli…
Iz knjige „Veštica i vila u našem narodnom verovanju i predanju“ Tihomir Đorđević
O vrsti pečurki koje rastu u Vilinom kolu postoje razna predanja ali i definicija vrste.Više o tome možete pročitati na sajtu:
https://srpskaenciklopedija.rs/books/slovo-v/page/vilovnjaca
Veštica i Vila u našem narodnom verovanju i predanju-prvi deo
Veštica i vila -kako izgleda veštica-drugi deo
Kraljica vila i sedam sestara vila
Jezero Komo u Italiji -uklete vile i duhovi
