Interakcija Vila i ljudi je zastupljena još od vremena antičkog sveta..Vile su možemo reći jedne od najlepših mitskih bića.Zamišljene su ili se pojavljuju kao visoke, tanke i lepe devojke sa dugom ,najčešće plavom ili riđom kosom u kojoj leži njena snaga.Ali s’ obzirom na samo poreklo Vila one imaju i svoje nedostatke koje skrivaju i kojih se stide.Imaju umesto stopala kopita i veoma često kozje uši i neprijatan zadah .Vile su veoma sujetne i ako bi neko uočio ovaj nedostatak i pričao ,znale bi da mu se osvete.
Poreklo ovih mitskih bića je veoma kompleksno.Iako mu moderna tumačenja daju određenu romantičnu i bezazlenu notu,zapisi etnologa i svedočenja ljudi ,govore o karakterizaciji vila kao duhova koja pripadaju demonskom ili htonskom svetu.Čajkanovic govoreći o Vilama navodi da su one najčuvenije biljarice koje pripadaju žitnim demonima ,koje se rađaju iz biljaka il drveća i žive u njima i oko njih.
Drugi etnolozi pak ,za Vile vezuju kult predaka odnosno poreklo iz duša umrlih . Ovi duhovi čine sintezu elemenata i duhova predaka,odnosno duše umrlih , devojaka.Veliki broj autora pak ,povezuje Vile sa kultom Meseca ,najčešće iz razloga što se njihova aktivnost vezuje za mesečinu i gluvo doba noći.Mesta koja nastanjuju su razna pa prema tome i njihova klasifikacija je prema mestima gde obitavaju. U dubokim šumama(gorjakinje), oko izvora (izvorkinje ),žive u oblacima(oblakinje) ili kao Rusalke koje su vodene vile.
Ako pogledamo lestvicu na kojoj se od podzemlja ka Nebesima nalaze Vile, one u slovenskoj mitologiji pripadaju htonskom svetu i svrstavaju se u demone i njihova prvobitna aktivnost jeste igranje u kolu.U novija vremena postoji mnogo oprečnih misljenja o tome da li su Vile dobre ili zle i kako prihvatati interakciju sa njima.Ako pogledamo etnološke zapise Vile su duhovi sa moćima.Slovenska i keltska mitologija im prepisuje zajedničku moć i plodnost usevima u poljoprivredi ali i plodnost stoke .U slovenskoj Vile su i božanstvo braka ,imaju moć da devojkama koje im donesu darove na izvor u vidu venaca kako bi im one podarile nevestinski venac.Vile mogu da razbole ,ali i izleče.Omiljena igra im je takmičenje sa muškarcima u kolu i merenje izdržljivosti.Mogu da obole čoveka toliko da on u ponašanju povileni.Njihov odnos sa muškarcima je posebno naglašen jer u svom svetu ovi duhovi nemaju muški pol.Od davanja snage junacima do braka i seksualnih odnosa koji su najčešče sklopljenji neželjeno sa muške strane su najintrigantniji deo priče o Vilama .Neki ih opisuju kao bludne dok je u „Knjizi Nemanjića “ navedeno da je Stefan Nemanja bio zaljubljen u Raviojlu.Postoje legende da videti Vilu golu kako se kupa može dovesti do slepila.Kod Slovena slično grčkoj boginji Hekati ,smatraju se i zaštitnicom dece ,dok kod Kelta postoji verovanje da one čak mogu i ukrasti decu.
Ali postoje i zapisi o isceliteljskoj moči Vila o kojimà je pisao i Vuk Karadžić, kao i mnogi drugi.Vilinsko lečenje se najčešče obavljalo u njihovom okrilju odnosno mestu gde se one okupljanju.Vilinska aktivnost je najveća u toplom periodu godine kod svih naroda, pa tako i sam Vuk Karadžić navodi običaj koji se sprovodio uoči Spasovdana kada Vile otkinu vrh drveta Jasenka i na tom mestu se vršilo vilinsko lečenje.U gluvo doba noči bolesnik,najčešće bi to bilo dete, se odnosio da prespava ispod drveta ,metnuvši pored bolesnika komad hleba,čašu vode i čašu vina kao večeru vili .Sutradan se iskopa zemlja spod jasenka i ukoliko nađu bilo kakvo živo biće poput mrava ili bube, daju bolesniku da popije kao lek koji mu je Vila ostavila.
Takođe ,u našoj tradiciji se pominje i lečenje na mestu gde se igralo vilinsko kolo koje se sprovodilo u okolini Ibra ,i primenjivalo se ukoliko se neko ozbiljnije razboli.U gluvo doba noći neka starija žena bi odlazila na mesto za koje se smatra da je vilinsko kolo i pronalazila drvo glog pored koga bi ostavila ponudu Vili u vidu čase sa vinom i molitvom da Vile podare život bolesniku.Čaša se pokrivala maramicom i ujutro ako bi se u čaši pronašlo neko živo stvorenje mrav ili buba značilo bi da če bolesnik ostati živ ukoliko bi upao trun ..da će umreti.
Danas je još uvek živ kult Vila koji se na našim prostorima vezuje za čuvanje izvora.I dalje postoji praksa da se na izvorima ostavljaju ponude Vilama u vidu metalnih novčića ili raznih vrsta cveća kao i tračice od odeće ili vune.Za Đurđevdansko jutro običaj je da se niz reku pusti venac ispleten od raznih trava i cvetova kao ponuda Vilama.
Posmatrajući ostala evropske običaje vezane za kult Vila revitalizacija keltskog paganizma kroz Beltane koji se poklapa po datumu sa slovenskim vremenom kada se vilinska aktivnost pojačava,možemo primetiti takođe, običaje vezane za ponude vilama u vidu cvetova ,venaca,školjki. U vreme Beltanskog jutra koje je prvog maja stavljali su ove ponude na grmove gde Vile stanuju .Za neke vrste cveća kao što je ruzmarin,suncokret,timijan,lale se smatra da su izuzetno privlačne za Vile.Pale se i beltanske vatre čiji se pepeo rasipa po poljima da bi doneo plodnost usevima.
Vile se u keltskom paganizmu povezuju sa vešticama ,takođe i u italijanskom.Najpoznatija keltska veštica Izabel Govdije u 16.veku je na suđenju govorila o njenim noćnim susretima sa kraljem i kraljicom Vila.
Revitalizacija paganizma kroz neopaganizam je u svetu donela i segment obrednih radnji u inrerakciji sa vilinskim svetom Reklo bi se da je slovensko etnološko nasleđe koje i samo pruža ritualnu praksu sa Vilama pomalo nepravedno zapostavljeno.
