VEŠTICA I VILA U našem narodnom verovanju i predanju(Narodna knjiga,Beograd,1989) –Tihomir Đorđević
Napomena o knjizi-Tau Zostrijan
U pitanju je reprint, tj fototipsko izdanje, originala objavljenog još 1951. u Srpskom etnografskom zborniku. Tihomir Đorđević je bio prvi moderni folklorista u Srbiji i primenjivao je u praksi najnovija iskustva evropske i svetske folklorističke nauke. Delom mu se zamera što je bio pod uticajem nemačke folkloristike, tako da je recimo narodnu igru pod uticajem te škole tretirao kao izraz prevelike snage koju neko ima, što je veoma usko gledanje, budući da imamo i obredne plesove.
Tihomri Đorđević je veoma bitan za one koji se bave, ili proučavaju veštičarenje, zato što je zabeležio verovanja vezana za veštice i vile, na način koji je mnogo bliži tradicionalnom veštičarenju nego Viki. Takođe, veoma je, primera radi, zanimljivo da materijal prezentovan u knjizi, n nekim mestima postavlja vezu izmedju veštica i vukodlaka, kao i njena veza sa pretvaranjem u mačku, što je verovanje, da se veštice pretvaraju u mačke itako kreću kroz selo, koje postoji i danas u Istočnoj Srbiji.
Knjiga obiluje različitim verovanjima vezanim za veštice, nije baš za one Vikane koji su dogmatski nastrojeni da veruju u „drevu religiju ljubavi i mira“, ali za sve ostale je preporučljiva kao ultimativno štivo za početak istraživanja tradicionalnog veštičarenja u regionu.
Za one koje bi ova knjiga mogla interesovati njen sadržaj je sledeći :
– Predgovor
I deo: VEŠTICA U NARODNOM VEROVANJU JUŽNIH SLOVENA
– Uopšte
– Šta je to veštica
– Kako izgleda veštica
– Šta sve čini veštica
– Sastanci veštica
– Zaštita od veštica
– postupanje s vešticama
– Vraćanje veštica u normalan život
– Lek protiv bolesti od veštica
– Veštac
II deo: VILA U NARODNOM VEROVANJU JUŽNIH SLOVENA
– Uopšte
– Kako vila izgleda
– polni odnosi vila
– Deoba vila
– Gde žive vile
– Šta sve čine vile
– Sastanci vila
– Vilenjak, vilenik, vilovnak, vilovnjak, vilaš
VEŠTICA I VILA U našem narodnom verovanju i predanju
(Primljeno na IV skupu Odeljenja društvenih nauka SAN 11 -IV-1952)
PREDGOVOR
Na dokolici, za vreme rata, ja sam pokušao da grupišem svoje beleške o različitim bićima koja žive u magiji našega naroda. Te beleške sam prikupljao kroz više od 50 godina. Rezultat toga posla je ova i naredna knjiga iz našeg narodnog života.
Ja sam svestan toga da u ovoj knjizi nije izrečena poslednja reč o stvarima kojima se bavi. Naročito je u njoj malo analize i komparativnog ispitivanja. Ja je i pored toga objavljujem, Jer držim da pre no bi se pristupilo analizama i poređenjima naših imaginarnih bića treba imati što potpunije njihove slike. Stvaranje tih slika, to je glavni cilj ove knjige. Ako su naše slike dobre, lako ih je analizirati i porediti.
VEŠTICA U NARODNOM VEROVANJU JUŽNIH SLOVENA
A) UOPŠTE
Veštica se u našem narodu naziva različitim imenima. Veštica, vještica, vištica (Otok u Slavoniji) ), višćica (Pojica) ) viška (Krk) ), vešterka (Slepče, Kruševski srez) ), veštica (Katlanovo, u Skopskoj Kotlini), ) veštičiia (Soko Ban>a), ciperiica (Lobor, u Hrvatskoj), ) čopriica (Samobor, u Hrvatskoj ), ) ordulja (Vojvodina), ) štriga ili štriiga (Hvar i Brač), ) štrigia (Vasojevići), ) morpa, bripa, brkača (Kuči, Vasojevići), ) konjobarka (Srem), ) srkača, sve su to u naša imena za pojam veštice.
Sem ovih ima i takvih imena koja se upotrebljavaju samo pred decom da bi se ime veštice izbeglo. Takva su imena: krstača (u Risnu), ime koje se upotrebljava kao da se ime veštica „pred djecom ne bi pomenulo“, i rogulja (u Grblju), koje se ime „reče pred djecom za vješticu kao da joj se pravo ime ne bi pomenulo“. ) Najzad: „kameiica reče se za vješticu kad joj se pravo ime neće da spomene, a valjda se misli kao da bi se skamenila“. ) U Hercegovini „kad se u kući neko spomene vješticu ne valja je poimence spomenuti, nego okamenjenica, to jest da se tamo ona okameni“.1S)
Ponekad se veštica ne sme zvati nikakvim imenom, već se mesto imena rekne „tamo ona“. )
B) ŠTA JE TO VEŠTICA
„Veštica se, veli Vuk S. Karadžić, zove žena koja (po pripovijetkama narodnim) ima u sebi nekakav đavolski duh koji iz nje izađe i stvori se u leptira, u kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude a osobito malu djecu“. ) Milan Đ. Milićević definiše vešticu skoro istim rečima kojima i Vuk.,!1) Na ostrvima Braču i Hvaru štrige ostavljaju noću „tijelo uspavano na krevetu, a duhom lutaju po zemlji, na štetu ljudi, a osobito svoje rodbine“. ) U selu Slepču, srez kruševski, u Makedoniji, „veštice su obično stare žene iz kojih noću izlazi duša i ide po selu. Gde nađu jedu mast, sir i izvarku, pa posle to povraćaju oko kuća po avlijama i guvnima“. ) U Katlanovu, u Skopskoj Kotlini, „veštarica je duša stare žene koja iz nje izlazi pošto ona zaspi i ide kao svetlost“. )
Veštice su skoro uvek stare žene. „Nijednoj mladoj i lijepoj ženi, veli Vuk S. Karadžić, ne kažu da je vještica, nego sve babama“. U Poljicima kažu da su „vešćice stare babetine, krezube, grdne, a zle krvi i naravi“. ) U Samoboru, u Hrvatskoj, čoprnice su „grde stare babe, al moreju bit i mlade“. ) U Hercegovini ne može biti „vještica nikakva đevojka, nego žena udata i tek poslije svoje pedesete godine“.20) U Crnoj Gori veštice su žene pošto dobro ostare, „ali vele da ima i mladijeh vještica“. ) U okolini Karlovca čoprnice su „stare bake kojim se
nikako ne da raskrstiti sa svijetom i koje jošte na koncu svoga života nastoje svomu bližnjemu škoditi“. )
Ako se onaj „đavolski duh“ koji izađe iz žene veštice ma iz kojih razloga ne može u nju vratiti, onda ona ostaje mrtva. Kad iz žene koja je veštica „izađe okaj duh, veli Vuk S. Karadžić, ona leži kao mrtva, i da joj čovjek okrene glavu gdje su joj noge bile ne bi se više ni probudila“. ) U Rakovici, blizu Beograda, kažu: „Ako znate da je koja žena veštica, kad legne okrenite je tako da joj tamo gde joj je bila glava dođe zadnjica“. Kad se vrati leptir koji je iz nje bio izašao, neće moći da uđe u ženu kroz usta, pa će uginuti, a zatim će umreti i žena. ) U Slepču, srez kruševski, drže da „ako babu vešterku noću čovek okrene u krevetu na drugu stranu, naopako, ona ostane mrtva, jer ne može duša da je nađe i da ponovo uđe u nju“. ) U Kolima, u Bosni, priča se kako je neki čovek uhvatio kokoš koja je bila izašla iz njegove žene. Kad sutradan, a žena mrtva. Čovek se odmah seti šta je uradio, pa mu se ražali, pusti kokoš i ona „uljegne ženi u usta. Na to se žena prenu i reče kako je tvrdo zaspala“. ) U Bosanskoj Krajini se pripoveda kako je neki čovek imao ženu „za koju je narod u okolini vikao i sumljičio da je vještica, ali on u nje ništa nije mogao primjetiti. Jedna ga baka posavjetuje i on jedne noći ustane i počne buditi ženu, ali je nije mogao probuditi. On okrene Ženi glavu gdje su bile noge i zapali vid (svijeću), pa će paziti kada će se probuditi. Kad su prvi orozi zapjevali doleti u kuću mala, sinjava ptičica i stane obletavati oko ženinih nogu gdje je prije bila glava, i najposlije je stala tužno cvrčati. Čovjek okrene opet ženu kako je i prije ležala, a ptičica uleti ženi u usta. Žena se na to protegne i probudi. Čovjek joj sve kaže što je bilo, ali ona nije htjela vjerovati, a kad ju stane biti prizna da je vještica“. )
O tome zašto su neke žene veštice u narodu se različito pripoveda. U kotarima Nevesinja i Gackog veštica je ona žena koja se „začedila u zli čas ili uoči kakvog velikog praznika ili uoči dvanaest velikijeh petaka u godini, ili se „đavoljem šer- ’17“ naučila poslije od kakve stare vještice te i sama postala vještica“. ) U Praputniku, u Hrvatskoj, kažu „tko se rodi u posljednjoj četvrti mjeseca postane vukodlak, a ako je žensko dijete vještica“. )
U Kučima „vještica se, vele, rađa u crvenoj košuljici koju majka od svakoga krije i predaje ju šćeri onda kad ova bude punoletna i sposobna za kobno djelovanje“. ) U Grblju ( veruju: „Koje se dijete rodi s tljenicom prirodnom, koja se ovđek zove krvava košuljica, ako je muško valja da bude vjedogonja, a ako je žensko da je vještica“. ) U Gacku, ako se dete rodi u krvavoj košuljici, „ako je muško biće stuha dok je živo, a po smrti vukodlak; ako je žensko biće mora i vještica“. ) U Hercegovini „svaka se vještica i mora rodi u krvavoj košuljici. Zato mnoge vješte i znatne babice paze kad se dijete rodi, pa ako je muško, zakopaju mu je u zemlji ili je sprže na vatri da ne bude jedogonja ili tenac, a žensko da ne bude vještica ili mora“. Mnogi pak kažu da su ova deca srećnija od druge. U Bukovici, u Dalmaciji, „koje se god dijete rodi u modroj košuljici sva- kako postaje mora“, a „čim se uda odmah postaje vještica“. ) U Vlasenici, u Bosni, „kad se žensko dijete rodi u košuljici vele da je vještica“. ) U Konavlima kažu „kad se žensko diete rodi u crljenoj košulji postane kao devojka morica. Ona noću mori ljudi i žene: legne im na prsi, guši ih i ne da im podignuti se kad bi htjeli pobeći; pa ne mogu ni vikati, a što je najteŽe, ni disati. Kad bi srećom u toj nevolji kome na um palo obećati joj soli, prepoznao bi je koja je, jer bi mu u jutru svakako došla da joj poda što je obećao. Ali nitko se tome jadu ie dosjeti. Kažu da se neki Konavljanin bio osmjelio pak moricu spopao, a ona se stvorila kokoš; on s njom u ognjište, pa joj opali glavu. Kad gle čuda: sutradan neka djevojka osvane opaljena obraza, i po tome je prepoznao. Kad se djevojka morica uda i vjenča postane vještica“. ) Na ostrvu Brdču veruju „da se gdje koje dijete može roditi u košuljici, i to u crnoj ili bijeloj. Ako se dijete rodi u bijeloj košuljici, to je znak da će u životu biti sretno, ako li pak u crnoj to je znak da će, ako je žensko, biti štriga, ako pak muško, štrigun“. „Dijete koje se rodilo u crnoj košuljici ne čini do sedme godine nikakva zla, jer je ono još bez grijeha u milosti Božjoj. Žensko dete od sedme godine, pa dok se ne uda, bude morom, a muško, dok se ne oženi, višćunom“. ) Da ne bi dete koje se rodi u košuljici, ako je muško, postalo vjedonja, a ako je žensko, vještica, treba babica čim se dete rodi da „izađe pred kuću i da vikne što može; Čuj, nuče i narode, rodi vučica vuka svemu svijetu na znanje, a đetetu na zdravlje!“ )
Na mnogim mestima devojke koje su more, kad se udadu, postaju veštice. U Bosni, kad se mora uda postaje veštica, a posle smrti privid ili vukodlak. ) U Poljicima „ona ženska glava koja je curom bila morinin (morom) kad postane ženom jest višćica“ ), a kad umre postaje vukodlačicom. U kotarima Nevesinja i Gacka „vještica postaje vješticom tek poslije vjenčanja, a prije toga je bila mora“. ) U Hercegovini „more su đevojke koje se rađaju od vještica, pa od matere nauče vas njihov čanat, ali dok su još đevojke ne mogu biti vještice, niti mogu izjesti ničije srce dok se ne udadu, a pošto se vjenčaju i pređe im vijenac preko glave, a onda i one postanu vještice“. ) U Cikotama, vlasenički srez, „žensko koje je curom mora postaje, kad se uda, vješticom“. )
Gde što se tvrdi da su veštice grešne žene. Na Hvaru misle da su „štrige one stare žene koje ne žive s Bogom u najboljem prijateljstvu i koje su se rodile pod nekom tamašnom (čudotvornom) zvizdom“. ) U Zaostrogu, u Dalmaciji, „višćice lii štrige su udate žene što su svoju dušu obećale sotoni paklenoj“. )
U Otoku, u Slavoniji, ovako se priča o postanku veštica: Pošto je bog isterao Adama i Evu iz raja njemu se, posle nekog nremena, sažali pa ode da vidi šta rade. Oni su imali već dvanaestoro dece, ali ih je bilo stid da kažu pravi broj te mu reknu da imaju samo šestoro, pa toliko i izvedu pred njega. Na to im bog reče: Koliko vidljivi, toliko nevidljivi. Od tada ona zatajena deca postadoše nevidljiva. „To su Eilenjaci i vištice. I danas ima jednako vidljivog i nevidljivog svita, jer se oni jednako i mlože i umiru ko i mi vidljivi ljudi“. )
Najzad da napomenem i to da u Praputniku, u Hrvatskoj, kažu da vukodlak i veštica „svoje posebne moći ne dobijaju do dvadeset prve godine“. )
Izvor :VEŠTICA I VILA U našem narodnom verovanju i predanju(Narodna knjiga,Beograd,1989)
Balkan- život jedne vračare,Đena
