Rimski ekvivalent grčkim boginjama Meseca je bila June , Junone ili Junone Lucine , boginja mladog meseca, nebeske svetlosti, braka, trudnoće i porođaja. Bila je kći Saturna i sestra i supruga Jupitera. Etrurska kultura zvala ju je Uni. Pored meseca, bila je boginja matrona Rima i Rimskog carstva Juna je imala tri aspekta: plodnost, rat ili pročišćenje i vladanje.
Bendis preteča Dijane
U obližnjoj tračkoj tradiciji kultna boginja meseca po imenu Bendis usko je povezana sa Artemidom u grčkoj mitologiji i Dijanom u rimskim mitovima. Bila je najpoznatija po noćnim trkama imenovanim u njenu čast. Bendideia .To su konjske trke u kojima su džokeji nosili upaljene baklje prolazeći pored drugih vozača. Igre su bile veoma popularne u okolini, ali igre i njeno obožavanje uopšte nisu izdržali test vremena.
Dijana
Tokom rimske okupacije, nepoznati broj jedinstvenih detalja o Bendisu izgubljen je i zamenjen onima o Dajani ili Luni. Široko poznata i obožavana, ova rimska boginja meseca, takođe je bila merodavna u lovu, životinjama, porođajima i ženama i za nju se govorilo da je boginja devica poput ostalih u ovom arhetipu.
Dijana je mogla da razgovara sa životinjama i govorilo se da je bila okružena devojkama i jelenima dok je prolazila kroz hrastove gajeve, sveta mesta za nju. Povezivanje sa Mesecom učinilo ju je nepredvidljivom i podložnom čestim promenama raspoloženja i srca. Ona je ponela aspekte Hekate iz grčkog mita i zbog toga je u kasnijim vekovima identifikovana sa magijom i izgubljenim dušama, a primećena je na mestima gde su se tri puta sretala kao trostruka boginja. Da bi upotpunila ovu vezu, Dijana je bila čvrsto povezana sa plodnošću. U hramu Artemide u Efesu nalazi se statua Diane od ebanovine, čija je cela gornja polovina prekrivena grudima,simbolizujući njenu ulogu u plodnosti.Dijana se u mnogim kovenima ,kao i Hekata smatra trostrukom boginjom,te je vrhovno bozanstvo onih koji pripadaju „Dijaničkim kovenima“.
Boginje Meseca u keltskoj tradiciji Arianhord,Rhianon,Epona
Ime Arianrhod doslovno se prevodi kao „srebrni točak“, a zvali su je srebrni točak koji se spustio u more. Bledoputa mesečeva svestenica iz keltske i velške tradicije, jahala je nebom u belim kočijama kako bi pažljivije posmatrala ljude kojima je upravljala. Slavila se tokom punog meseca i imala je festival 2. decembra svake godine.
Srebrni točak ima konotaciju predenja i tkanja sličan boginjama sudbine , a verovalo se da je Arianrhodova ruka isplela tapiseriju sudbine i života.Bila je božanstvo evolucionih ciklusa duše, a kada su ljudi umirali, odvodila je njihove duše svojim brodom, Veslom , u Emaniju, mesečevu zemlju mrtvih.Bila je psihopomp. Tamo je negovala njihove duše između života na Zemlji. Mesečeva sveštenica mogla je da se pretvori u veliku sovu. Ovo je sličnost sa nekoliko drugih mitologija iz različitih epoha i tradicija. U velškoj kulturi sveta životinja simbolizovala je smrt, ponovno rođenje i razumevanje inicijacijske magije.
Rhiannon boginja iz začarane šume
Druga boginja meseca iz ove tradicije je Rhiannon. Njeno ime znači „Božanska kraljica vila. „Rano u svom životu bila je veren sa čovekom koji je došao iz istog božanstva kao i ona, ali zbog kojeg je bila revoltirana jer je bila zaljubljena u princa -čoceka iz kraljevstva.Odbila je da se uda za njega, narušivši tradiciju da se boginja udaje za nekog iz svoje vrste.
Zamak njenog oca u kojem su se održavale venčanja i velika gozba izgledao je kao da je napravljen od svetlucavog kristala, sa kuglama koje su pružale do neba. Tokom svadbe čovek za koga je bila verena Rhiannon primetio je nezadovoljstvo i počeo je stvarati komešanje. Boginja ga je tiho pretvorila u jazavca, vezala u vreću i bacila u jezeru. Rhiannon je poslednji put napustio začaranu šumu kako bi bila sa svojim princom iz kraljevstva.No kako dve godine nisu imali dete počelo se sumnjati u njenu verodostojnost da bude u kraljevstvu.Kada je ipak rodila dete dečaka on je nestao.Ona je proterana da stoji na kapijama grada gde je provela dve godine i bila prinuđena da prizna zločin da je sama ubila dete.Njenim patnjama je došao kraj kada su se iz grada pojavili čovek i žena sa sinom koga su našli da plače u zidinama grada.
Epona
Epona je bila boginja meseca sa rodbinom Rhiannon. Njen simbol je bio konj, a bila je prikazana kako sedi bočno sedlo na konju koji je jeo iz roga roga izobilja, markera plodnosti.
Nju su obožavali od Britanije do Rima i širom zapadne Evrope tokom gvozdenog doba. Njeno ime znači „Božanska kobila“ i slavila se u Rimu 18. decembra. Kobila je svojevremeno bila simbol plodnosti, a Epona je verovatno bila boginja plodnosti, a kasnije je pamćena samo kao zaštitnica konja. To dalje sugeriše rog izobilja koji se često viđa na njenim slikama. Slično Rhiannon, bila je povezana sa očaranim pticama, ali i psima.
Tri su ptice bile u pratnji Epone i verovalo se da one daju život i smrt. Ptice su mogle putovati između ovog sveta i onog sveta .Kada su tri ptice viđene zajedno, trebalo je da bude poseta trostruke boginje: devojke, majke i starice.
Britomartis,Andromeda,Lusna,Aine..su boginje meseca koje su takođe bile poštovane u evropskoj kulturi.
Kao što vidimo iz tradicije evropskih boginja,boginje opadajućeg meseca su uglavnom povezane sa tamnim apektima i tamnom magijom ,ali i ciklusom u životu žene koji označava starost,mudrost i iskustvo.Nije onda nerazumljivo zašto je medijski trend da se veštice prikazuju kao starice sklone tamnim magijskim radnjama iako istorijska priča o evropskim boginjama meseca je sasvim drugačija.
