Autor Tau Zostrijan
Manastiri isceljuju i od najtežih bolesti! U vreme racionalizma u kojem je zapadna medicina podignuta na nivo dogme to je teško prihvatiti, ali postoje mnogi koji to svedoče. Uostalom, možda ne bi ni bilo zapadne medicine da nije bilo manastira. Znamo da su manastiri bili mesta gde su u Evropi, kako istočnoj tako i zapadnoj, osnovane prve prave bolnice. Takođe, današnje institucije socijalne zaštite, tipa starački domovi, domovi za beskućnike i sirotišta, svoj koren imaju u manastirskim delatnostima. Da nije bilo manastira i prepisivačkog rada monaha, danas ne bi bila sačuvana antička medicinska dela Hipokrata, Galena i ostalih drevnih pisaca o medicini. Manastirska medicina se zasniva na čovekoljublju, hrišćanskon milosrđu, saosećanju prema bližnjem i ljubavi.
Medicina u Srbiji stara je preko 800 godina i u najvećoj meri je bila zasnovana na vizantijskom medicinskom znanju i iskustvu. Prva bolnica koju su Srbi imali bila je osnovana u manastiru Hilandar 1199. godine i bila je namenjena za lečenje obolelih kaluđera.
Manastirska medicina je osnov na kojem se razvila savremena zapadna medicina, ali u manastirima se leči Božijom ljubavlju, dakle isceljenje je tu više u domenu čuda. Kada je Hrist lečio on to nije radio da se priča, isceljenima bi bilo rečeno da ne govore o tome. On je to radio zato što je to nekom bilo potrebno. Ono što nam pokazuje kako da živimo, da bi mogli da primimo Božiju milost isceljenja, jesu životopisi svetaca. Tri sveca koji, po mom mišljenju, najbolje pomažu kod lečenja su Sveta Petka, Sveti Vasilije Ostroški i Sveti Roman Sinait.
Postoje brojna svedočanstva o lekovitosti vode Svete Petke, ima više izvora posvećenih njoj u Srbiji, u lečenju bolesti kao što su kancerogena oboljenja, neplodnost, ekcemi po licu i koži, bolesti očiju i duševne bolesti, u slučajevima kada dugotrajna terapija zapadne medicine lekovima nije davala rezultate. Sveti Vasilije Ostroški je jedan od najcenjenijih svetaca u Srba. Brojna su čuda koja se vezuju za ovog svetitelja, recimo tokom nemačkog bombardovanja njegovog manastira u Ostrogu u februaru 1942, jedna bomba je razbila vrata i pala u crkvu Časnog Krsta. Iako potpuno ispravna nije eksplodirala, veće se mehanički raspala na dva dela. Najveći broj čuda vezanih za ovog sveca ipak se odnosi na misteriozna isceljenja.
Moj pokojni kum koji me je krstio, a koji se pred kraj života zamonašio u manastiru Crna reka u Ibarskom Kolašinu, pričao mi je da mnogi dolaze na isceljenje u Manasir Svetog Vasilija, ali da se brojčano Muslimani mnogo više izleče od pravoslavnih. Kada sam ga pitao zašto, odgovorio je da su oni veći vernici. Hoćete da se izlečite Božijim čudom? Budite vernik i živite kao vernik onda.
I treći svetac kojeg sam pomenuo, Sveti Roman Sinait, bio je jedan od monaha sinaita koji su došli u Srbiju i njegove mošti se nalaze u manastiru Sveti Roman kod Đunisa. Sinaiti su bili monasi povezani sa manastirima u Svetoj gori koje je Sveti Sava gradio i darivao. Zato su ime i dobili po Sinajskoj gori, gde se Mojsije sreo sa Bogom. Jovan Lestvičnik je recimo takođe bio sinait. Glavni učitelj monaha sinaita bio je Grigorije Palama i oni sinaiti koji su došli u Srbiji sledili su njegovo učenje.
Manastir Svetog Romana je jedna od najstarijih crkava, po predanju je stariji i od Hilandara.Nalazi se u Đunisu. Niko ne zna ko ga je sagradio, a pošto se smatra da se u njemu ispunjavaju dobronamerne želje neki su ga proglasili i osmim čudom sveta. U ovom manastiru se leče od različitih bolesti, po mnogima su to uspešna i čudotvorna izlečenja, ali kažu da je najviše duševnih bolesnika kojima ovaj manastir donese mir.
Najzanimljivije segment jeste da je Sveti Roman sledio učenje Svetog Grigorija Palame koji je u pravoslavnoj teologiji postavio osnov za učenje o isihazmu i božanskim nestvorenim energijama. Prema ovom učenju Božija energija se najčešće opisuje kao doživljaj svetlosti, slično Isusovom iskustvu na gori tavorskoj tokom svog preobraženja, tako da su je isihaisti doživljavali tokom svojih molitvi. Tako isceljenje biva isceljenje svetlošću, baš kao što je i Hrist rekao u Jevanđelju po Jovanu: „Ja sam svetlost sveta; ko ide za mnom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost.“
Kada neko ode kod veštice da se leči, ako takve žene još uvek i postoje u Srbiji, ona često i ne izleči. Ona samo bolest prenese dalje, na neku drugu osobu najčešće, koja se onda razboli. Ređe na životinju. Nekad ciljano na neku drugu osobu, a nekad se nešto ostavi na raskrsnici i onda se prenese na prvu osobu koja prođe preko ritualnog predmeta koji je posrednik za prenos bolesti. Takvi postupci dovode do oslobađanja od bolesti, ali ostaje porodična kletva koja može praviti problem generacijama potomaka osobe koja se tako oslobodila muke.
Sa druge strane lečenje u manastirima je lečenje božijom energijom i ona leči Ljubavlju, oslobađajući tako ne samo pacijenta nego i samu bolest, odnosno ono što je uzrokuje. Tako ne dolazi ni do kakve štete ni po izlečenog, ni po njegove potomke. Sve samo dolazi u ravnotežu i bude kako je i potrebno da bude. Svi sveci mogu pomoći, ali potrebno je i živeti po nekim pravilima. Da biste se lečili Božijom energijom morate se uskladiti sa njom, znači potrebno je proučiti živote svetaca kojima se obraćate za pomoć, shvatiti kakvo ponašanje traže od vernika i uskladiti se sa time. Stoga ono što bi bila poruka svima koji bi ponukani ovim tekstom razmišljali o odlasku u manastir da potraže pomoć i isceljenje molitvom jeste da im je to mnogo pametnije nego što bi bilo bacanje novca na razne new age iscelitelje, lajf koučere i ostale dilere „mudrosti i zdravog života“, .Isceljenje u manastirima često zahteva i promenu životnog stila. Što naravno uopšte nije loša opcija, čak naprotiv.
Ovo su neka mesta u Srbiji gde se nalaze izvori lekovite vode,kao i manastir Svete Petke.
http://manastiriusrbiji.com/manastir-svete-petke-izvorske/
https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/630001/lekoviti-izvor-beograd-zeleznik-sveta-petka
http://infokraljevo.com/manastir-svete-petke-u-selu-stubal/
