Ko bi rekao da bi tišina zapravo mogla postati luksuz? I to je luksuz u kojem vrlo malo ljudi uživa. Možemo da uživamo u tišini samo ako naučimo da pobegnemo od rutine koja nas sprečava da imamo vremena za sebe. Ove rutine nas porobljavaju i čine da se plašimo usamljenosti i potpune tišine.
Naše okruženje je toliko bučno da smo se prilagodili pa mislimo da je biti sam i u tišini nešto negativno. Tišina može čak izazvati da ljudi osećaju anksioznost. Dakle, razumemo koje su implikacije ove vrste straha, mudro je da sebi postavimo određena pitanja.
Ne shvatajući, mi izbegavamo da ćutimo na svestan način. Tražimo buku čak i kada imamo priliku da pobegnemo od nje. Trebalo bi da se zapitamo zašto se toliko plašimo tišine. Zašto se osećamo sami ako oko nas nema buke?
Da li uključujemo radio kada smo sami jer ne možemo da podnesemo da nema buke? Da li smo skloni da idemo na prometna, živahna mesta jer nas muči usamljenost i tišina našeg doma? Ljudima koji to rade nikada ne bi palo na pamet da idu na jogu ili da meditiraju. Bilo bi previše stresno biti miran i potpuno tih!
Našem umu je potrebna tišina
Istina je da postizanje ove tišine nije lak zadatak i da unošenje malo tišine u našu rutinu može biti prilično komplikovan izazov. Mnoge naše želje, težnje ili interesovanja postoje tamo gde je buka. Bilo da se radi o spoljašnjoj ili unutrašnjoj buci, ona je kao neprekidni tok misli koji kao da nikad ne prestaje.
Postoje brojne studije na ovu temu. Većina njih poredi živote ljudi koji žive u velikim gradovima sa onima koji žive u ruralnim područjima. Razlike su zapanjujuće. Ljudi koji žive ili rade na veoma bučnim mestima i oni koji odlaze na spavanje slušajući beskrajnu gradsku vrevu češće imaju određene zdravstvene probleme.
Problemi sa cirkulatornim sistemom, stres i anksioznost su neki od ovih problema. Ako potražimo glavne uzroke ovih stanja, često ćemo otkriti da su oni zbog činjenice da se jednostavno ne zaustavljamo i opuštamo. Naš autopilot, posle godina i godina istovetnog delovanja, navikao je da skače sa jednog stimulusa na drugi.
Tišina nije neprijatna i ćutanje ne bi trebalo da nas čini nervoznim. Ovo su samo uverenja koja pokušavaju da opravdaju nešto što ne želimo da doživimo. Čega se tačno plašimo?
Međutim, naš um treba da ćuti. Samo zahvaljujući odsustvu buke naši neuroni mogu efikasno da rastu. Pored toga, naš um i telo se opuštaju i oslobađaju nas briga koje su obično akumulacija problema i tenzija izazvanih spoljašnjom bukom. Kada je buka, ne možemo da čujemo sebe kako razmišljamo; a ako se to dogodi, mi jednostavno nemamo jasan i lucidan um.
Buka i uznemirenost nas udaljuju od nas samih
Rečeno nam je da nas „buka i nemir udaljuju od nas samih“. Ko od nas posvećuje vreme upoznavanju sebe? Koliko nas svaki dan posvećuje nekoliko minuta svog života meditaciji ili molitvi da bismo smirili svoj um i opustili se. Koliko nas pokušava da se izbori sa mislima koje često pokušavamo da ignorišemo? Ili upravljati onim štetnim i podmuklim mislima koje su toliko nametljive i izazivaju takvu nelagodu? To je komplikovana situacija. Ima toliko hitnih zadataka koje treba rešiti, a vreme za sebe uvek možemo da odložimo za kasnije…
Takođe, ćutanje je mnogo više od praktikovanja meditacije ili samo pražnjenja naših umova. Ovo je potpuno pogrešno uverenje. Ideja je da prestanete da živite na autopilotu i mnogo više uživate u životu u ovom trenutku. Ne moramo ništa posebno da radimo. Dovoljno je samo uživati u dobrom obroku, ceniti njegove ukuse i uživati u zvuku ptica dok šetamo.
Da li živimo ili postojimo?
To je ono što je život. Biti stalno okružen bukom nije pravi život, to je samo postojanje. A zbog čega postojimo? Samo da radimo ono što moramo, a da ne uživamo u tome. Ne vodimo računa o sebi niti se dovoljno razmazimo. Niti sebi pridajemo značaj koji zaslužujemo. Obično smo samo vođeni motivima, razlozima i uzrocima koji često nisu naši i koji dolaze spolja.
„Neki smatraju da je tišina nepodnošljiva jer imaju previše buke u sebi“
-Robert Frip-
Ne bežimo od tišine. Zašto ne isključite televizor i otvorite knjigu? Zašto ne vežbate u parku bez slušanja muzike? U svakodnevnom životu podložni smo stalnoj buci. Zašto nastavljamo da budemo na milosti ove buke kada konačno imamo vremena za sebe? Da li se plašimo da se povežemo sa sobom i svetom oko nas? Od čega pokušavamo da pobegnemo?
https://exploringyourmind.com/why-silence-is-a-luxury/
