Jedan deo nemanifestovane, neispoljene stvarnosti, pretvara se u svet imena i oblika. Svet imena i oblika postoji u sedam različitih loka, ili nivoa, koji obrazuju uzlaznu lestvicu. Loke ujedno označavaju i stepene razvoja svesti jedinke. Razvijajući se, ona se seli iz jedne u drugu, prolazeći kroz promene i prepravke u svojoj prirodi. Zahvaljujući tim ravnima svesti, u stanju je da spozna svoju istinsku prirodu. Svaka od Loka je određena sa specifičnom materijom, od koje je načinjena. Loke su u čovekovom telu smeštene duž kičmenog stuba, u čakrama, psihičkim centrima. Fizička ravan je locirana u bazi kičme, u položaju prve čakre u ljudskom telu, a na zemlji u pojavnom svetu.
Loke se spominju i u brojnim drugim kulturama. Mogu se naći u današnjim zvaničnim religijama, gde svaka od njih loke spominje na sebi svojstven način.
Na primer u Đainizmu postoje četiri loke Devloka gde borave smrtni bogovi i nebeska bića, Naraka koja je prebivalište paklenih bića, Lokakash koja predtsavlja svemir i Aloka koja predstavlja svemir izvan ovog univerzuma.
U ranom Budizmu se javljaju četiri posebna sveta: Kama loka u kojoj su prebivalište našli ljudi, životinje, biljke i neka božanstva, Rupa loka je loka prefinjene materijalne egzistencije u kojoj prebivaju bića specifičnih meditativnih dostignuća i Arupa loka koja je zapravo nematerijalni, bezoblični svet i Nibana odnosno Nirvana koja se nalazi van svih loka.
U hriščanstvu, islamu i judaizmu se spominju sedam nebesa i sedam svetova, što se u zavisnosti od konteksta prevoda može odnositi na fizičku ravan ili ravan ispod zemlje, takozvani pakao.
U nekim Tibetanskim i Tantričkim školama umesto sedam, postoje šest loka.
Ako bi Višnu bio predstavljen kao kosmički čovek od glave do stomaka bi se prostirale loke od Satje do Buvar loke, u području prepona bi se nalazila Bu loka, a od prepona do stopala loke od Atale pa sve do Patale
Bu-loka (fizička ravan) Jedan deo nemanifestovane, neispoljene stvarnosti, pretvara se u svet imena i oblika. Svet imena i oblika postoji u sedam različitih loka, ili nivoa, koji obrazuju uzlaznu lestvicu. Loke ujedno označavaju i stepene razvoja svesti jedinke. Razvijajući se, ona se seli iz jedne u drugu, prolazeći kroz promene i prepravke u svojoj prirodi. Zahvaljujući tim ravnima svesti, u stanju je da spozna svoju istinsku prirodu. Svaka od Loka je određena sa specifičnom materijom, od koje je načinjena. Loke su u čovekovom telu smeštene duž kičmenog stuba, u čakrama, psihičkim centrima. Fizička ravan je locirana u bazi kičme, u položaju prve čakre u ljudskom telu, a na zemlji u pojavnom svetu. Sanskritski naziv Bu-loka pruža objašnjenje; Bu je zemlja, a loka ravan. Zemlja je sastavljena od pet elemenata, koji su u čvrstom, tečnom i gasovitom obliku, kao zračeća, eterična i supereterična supstanca; u različitim stanjima bivanja atoma materije, bilo da su ovi definisani kao forma ili ne. U svim situacijama i okolnostima, u njima preovlađuje element zemlje i oni se lagano i postepeno materijalizuju kao zemlja. Fizička ravan obuhvata postanak, maju (iluziju), bes, pohlepu, zabludu, sujetu, škrtost i čulnu ravan; svoju desnu i levu stranu, pozitivne i negativne aspekte. Kada se dospe u fizičku ravan, upada se u zamku nižeg, malog ja ili ega. Na fizičkoj ravni vlada prevashodno okupiranost materijalnim dostignućima. Novac, kuća, vozila, hrana i fizička snaga su uobičajeni motivi. Razonoda je telesna angažovanost, sportovi koji uključuju nadmetanje i fizički kontakt. Zabava prečesto sadrži i elemente nasilja, a najveće dostignuće je zanatska umešnost. Fizička ravan povezana je sa zemljom, materijom i majkom. To je skladište energije, boravište kundalini. Bez oživotvorenja i razumevanja fizičke ravni, nemoguće je saznanje bilo koje druge ravni.
Buvar-loka (astralna ravan) Buvar-loka, ravan koja se nalazi do fizičke ravni, tesno je povezana sa njom, ali se sastoji od finije materije. U buvar-loki preovlađuje element vode, isto kao i u drugoj čakri. Kao što je Svadistana smeštena u kičmi u blizini prve čakre, tako je i astralna ravan neposredno iznad fizičke u kičmi bića. Ovo je ravan snova i fantazije, u kojoj čovekova mašta počinje da uzleće. Oni koji u nju dospeju, postaju svesni izvanredne raznolikosti pojavnog sveta, budući da on bukvalno vrvi od mogućnosti. Toliko je mnogo toga što se može biti i živeti, toliko ciljeva kojima se može težiti, da svest o mogućnostima stvara uzbuđenje, a tada dolazi do aktivnijeg učešća u životu. Međutim, fantazije troše više energije od bilo koje druge čovekove aktivnosti, naročito kada se energija koristi za građenje kula u vazduhu. Ulaže se trud da se pobegne iz fizičkog sveta kroz užitak, zadovoljstva i poistovećivanja sa drugima. Uživanje čulnih organa je pokretačka snaga njegovog života, sve dok vibrira u ovoj ravni. To je ravan svih mogućih užitaka. Seksualnost postaje osnovno sredstvo samoizražavanja, što može dovesti do strahovitog iscrpljivanja vitalnih energija. Biće živi u svetovima osećanja, uzbuđenja, ideja i značenja, koristići ih kao osnovu svojih fantazija. Otuda je druga čakra polazna tačka za sve kreativne umetnosti. Mašta je sila koja se nalazi u pozadini kreativnosti. Astralna ravan je ravan na pola puta između neba i zemlje, a oni koji u nju kroče, stupaju u carstvo mašte. Tu imaginacija leti sasvim iznad fizičke ravni i dosežu se beskrajni potencijali ljudskog života. Tada se ne vidi granica vlastitog bića, jer nema ništa što se ne može uraditi. Energija se obilato ulaže u vlastite fantazije i iz njih proizilaze umetnička dela, nove ideje i izumi. Tada se istražuje svet koja nam čula predstavljaju, ali se istovremeno traži sve više podsticaja za vlastitu imaginaciju. U ovoj ravni se nalazi veoma poznato ‘ šta ako’. Ipak, opasnost leži u mašti koja leti previsoko, jer se tako gubi kontakt sa okolinom, a zmije vrebaju da dograbe neoprezne, obuzete sanjarenjem, budući da ne vide šta je pred njima. Ravan mašte, ukoliko je neobuzdana, postaje Naga-loka, a Naga na sanskritu je zmija. Zato se ravan fantazije naziva i zmijska ravan. Nage su predstavljene kao polubožanska bića sa ljudskim licem i telom zmaja ili zmije. Zmija je i druga reč za energiju, budući da se Kundalini često naziva zmijskom energijom. Đavo, šta god on za pojedinca predstavljao, se često pojavljuje u vidu zmije. Zmija sadrži elastičnost i prilagodljivost, kao i sposobnost menjanja oblika. Poput zmije, koja traži sklonište u rupama u zemlji, isto to čini i igrač zarobljen u drugoj čakri. Zanimljivo je to da se Naga-loka smatra za donji svet. Kako ima sedam loka gore, tako ih ima i sedam dole, sedam nižih loki, ispod fizičke ravni, potopljene u vodi u skladu sa prirodom fantazije. Gospodar svakog pojedinog donjeg sveta je drugačija vrsta bića. Jedan od tih sedam svetova je Patal, a vladari jedne oblasti su zmije (Nage). Neki ih povezuju sa Kabalističkim drvetom života, licem i naličjem Sefirota.
Svarga loka ( nebeska ravan ) Svarga loka je treća loka u ravni postojanja. Bu loka, Buvar loka i Svargaloka su ravni koje propadaju na kraju dana tvorevine, dan Brame, i ponovo se rađaju sa zorom narednog dana. U Svarga loki sve postoji na nivou misli, a u ovoj ravni je element vatre vladajuća sila. Ko boravi u ovoj ravni, nikakvo prokletstvo, uroci ili nabačena magija ga ne mogu dotaći, budući da ovde obitava čist duh postojanja. Sve što ovde postoji sačinjeno je od delića vatre, blistavih čestica svetlosti, tako da su sva bića u Svarga loki samosvetleća. Mitologija je prepuna opisa i ilustracija blistavih anđela i božanstava. U trećoj čakri, za razliku od prve dve, dolazi do okretanja ka unutra, do prodiranja u prirodu vlastitog ega, u nastojanju za shvatanjem svog ličnog identiteta. Ovde se javlja zainteresovanost za obezbeđivanje besmrtnosti izgrađenom identitetu. Kada se javi želja za besmrtnošću ega, pažnju počinju da privlače nebeski zakoni, usled težnje da se napravi raj od sopstvenih želja. Raj tako postaje ravan svega onog što je njegovom ja potrebno za uživanje, veselje i sreću. U neku vrstu raja veruju svi, gledano od religija, preko političkih ideologija sve do pojedinca. Raj je ispoljenje čežnje treće čakre. Opasnost leži u vrednovanju zasnovanog na predrasudama, što na kraju postaje opijum i postoji opasnost od vraćanja u prvu čakru, gde opet instinkti za preživljavanje postaju dominantni. Da bi se treća čakra bezbedno dostigla i kako bi bila održiva, neophodno je pročišćavanje direktno iz druge čakre. U suprotnom, raj je mamac za zalutale ovce. U prošlosti su mnogi sveci, adepti, sadui, sufiji i ostali koristi li ideju raja, kako bi podigli duhovni nivo masa, a kako je to danas zloupotrebljeno nema potrebe za objašnjavati. Svarga loka je prebivalište svetaca, bakta (duhovni posvećenici), velikih karma jogija, gandarvi i apsara (nebeski muzičari i plesači). Neophodno je ovladati organima čula i delanja, kako bi se u ovoj ravni bezbedno boravilo. Ovde nestaju bes, pohlepa, pohota, gramzivost, ljubomora i ostale osobine, a umesto njih postoje provod, radost, zadovoljstvo, pročišćenost i prijatnost. Raj je zapravo građevina podignuta pomoću skela darme. Darma je spoznaja ispravnosti delovanja, koja dolazi kroz razumevanje i praktičnu primenu kosmičkih zakona. Ona je vanvremenska i vanprostorna sila, koja kaže da što je dobro za nas, dobro je i za druge, a pojam dobra zavisi od zrelosti i ega pojedinca
. Mahar-loka ( ravan ravnoteže ) Mahar-loka je četvrta loka od sedam nivoa postojanja. Smatra se da i ona iščezava u Noći Brame, Stvoritelja. Prve tri loke su one u kojima điva ( pojedinačna svest ) živi tokom svoje evollucije i podleže točku rađanja i umiranja. Iako je vladajući element četvrte čakre vazduh, u četvrtoj loki ponovo preovlađuje elemenat vatre, samo što on nije tako gizdav kao u svarga-loki, u kojoj su tela njenih žitelja sjajna i svetlucava. Ovo je loka iznad fizičkog nivoa, kao i nivoa želja i misli. Oni koji dosegnu četvrtu loku, došli su do trajnog nevidljivog sveta, sveta nespoznatljivog čulima. Oni koji ovde borave nisu apsolutno slobodni od reinkaniranja, ali se neće ponovo rađati u ovom cuklusu kreacije zato što se nalaze u ravnoteži. Kako se ovaj centar nalazi u samom središtu, on uravnotežuje tri niža sa tri viša centra; odavde energija teče u dva smera, ka nižim i višim ravnima postojanja. Ovde se muška i ženska energija nalazi u ravnoteži, a oni koji vibriraju u ovoj čakri govore iz srca. U ovom centru dolazi do transcendentiranja intelektualnog razumevanja Božanstva koje odlikuje treću čakru i stiče se neposredno iskustvo Božanskog unutar samog sebe. Zbog ovog osećaja ujedinjenja sa Apsolutom, ovo mesto se naziva i ravan Kosmičkog Uma. Srce je prebivalište osećajnog bića, a posmatrajući kroz fiziologiju joge to je zato jer se u predelu srca nalazi endokrina žlezda. Ova žlezda je odgovorna za protok električne energije u telu, a priroda čulnog opažanja je električna. Srce registruje svaku promenu u emotivnom raspoloženju, a pravilnost otkucaja srca određuje telesnu hemiju. Svaku promenu u telesnoj hemiji um tumači kao izvesnu vrstu osećanja ili uzbuđenja. U srcu se začinje poezija, preobražavanje ličnog u nelično. Takođe, ovaj centar je i uzrok svih transpersonalnih pshičkih fenomena. Kojim god putem došli do četvrte čakre, postajemo opušteni i spontano počinjemo da pravimo mudre ( polođaje ruku, prstiju i tela ) , koji potpomažu uravnotežen tok energije kroz organizam. Srce postaje ispunjeno čistom ljubalju, postajemo bakti. Vibriranjem u ovoj čakri u stanju smo da se poistovetimo sa ostatkom tvorevine, što nas dovodi u stanje kosmičkog jedinstva. Menja se glas, postaje prijatniji i otmeniji, pošto se govori iz srca, čime se direktno može prodirati u srca drugih ljudi, koji bivaju privučeni energijom harmonije i ravnoteže. Takođe se preobražava i čulo mirisa, koje ovde postaje Božanskog porekla i vrši snažno emotivno dejstvo, tako da posvećenik božanstvu prinosi mirise u vidu cveća ili kađenja. Svi veštački mirisi sada počinju da smetaju, pošto se uviđa ispraznost anorganskih mirisa. Stiču se, duboko u meditaciji, iskustva božanskih mirisa. Promenom energije dolaz do promena u telesnoj hemiji, tako da organizam prestaje da proizvodi neprijatne mirise i počinje da luči mirise slične lotosu i sandalovini. Dokaz da se aspirant uzdigao do nivoa Anahate je taj što telo prestaje da proizvodi neprijatan zadah kroz znoj i dah, čak i izmet više neproizvodi neprijatan miris, a to je direktan dokaz da se energija popela iznad treće čakre i ušla je u predeo Anahate, ravan mirisa. Takođe se menja i čulo ukusa, tako da ono sada udubljuje u svet ideja i značenja. Taj vid pronivanja pruža iskustveno znanje o samoj suštini emocija i čuvstva. U ovom centru ukusi postaju ljubav, milost, uživanje, ganuće, emocija, lepota, žar, duh. To je poetsko osećanje, srž poezije, srž ukusa i estetike. Prestaje potreba za slatkim i slanim. Tek u ovom centru se mogu razumeti vibracioni nivoi i shvatiti kako se negativne vibracije mogu preobraziti kroz zakon karme na iskustvenom nivou. U ovoj čakri dolazi do razmatranja i raspoznavanja bez procenjivanja i suđenja.
Ljudska ravan ( Đana-loka )
Đana-loka je peta ravan, boravište sida, naprednih bića koja poseduju moći kojima mogu činiti dela koja onima na nižim ravnima mogu delovati kao čuda, i svetaca koji su stalno zadubljeni u kontemplaciju na Harija. Đana-loka je i oblast u kojoj stanovnici svarga-loke i maha-loke traže utočište u doba Velikog Poništenja svih postojećih pojava, posle čega se univerzum iznova stvara.Tela stanovnika đana-loke sačinjena su od čiste mudrosti, netaknute željom. Ovo je loka božanske mudrosti.
Oni koji dostignu ovu ravan posvećuju svoj život što je moguće savršenijoj usklađenosti sa božanskim zakonima, kako bi potpomogli uzlazni tok energije u sebi. Da bi se ustali li u svom iskustvu, javlja se potreba da se iskustvo prenosi drugima, odakle je peta čakra izvor svih uzvišenih učenja. Njen položaj u grlu, blizu larinksa, podvlači važnost komunikacije, kao i vibriranja u skladu sa zakonima univerzuma, gde svako slovo izgovoreno na pravilan način nosi u sebi mnoge tajne ili kako ih neki nazivaju ključeve, odakle kombinovanjem različitih slova mogu se izazivati najneverovatnije pojave u sva tri sveta. Odatle se lako uočava da je disciplina reči, poznata kao mantra, božanskog porekla, jer reči, vibracije, imaju moć da stvaraju.
Boravak u ovoj ravni se učvršćuje pravilnim razumevanjem vitalnih zrakova, kao i prolaskom kroz čistilište, jasnoću svesti i gjanu ( svesnost, razumevanje zakona postojanja i svest o načinima sinhronizacije sa njima ). Boravak u ovoj loki zahteva sinhronizaciju sa planetarnim zakonima, kao i razumevanje vitalnih zrakova, jer neuravnoteženost u zrakovima su odraz neusklađenosti sa planetarnim zakonima.
Prilikom prolaska kroz četvrtu čakru i uviđanja božanske nazačnosti u celokupnom postojanju, boravak u petoj čakri okreće energiju ka unutra, ka traganju za Božanstvom unutar samog sebe. Odatle se pažnja usredsređuje na zvuke, koji sada dobijaju novi smisao. Sada se mogu čuti zvukovi unutar sebe, okrećući čula u tom prvcu, tako da se čuje zvuk srca, prolaženje krvi kroz organizam. Pošto ti zvukovi otvaraju nerve, otvara se istovremeno mogućnost da se razume i opaža daleko dublje i dalje, nego što je to moguće za razumeti uopšte.
Tek se boravkom u ovoj loki može razumeti izreka da se svo znanje, kao i univerzum nalaze unutar čoveka. Otvaranje nerava proizvodi zvukove, a ti zvuci jedan za drugim utiču na psihičku energiju i dovode do promene u telesnoj hemiji. Time se stvara psihičko stanje u kojem se otvaraju nove dimenzije iskustva. Posledično poimanje znano je kao spoznaja.
Dok je u četvrtoj čakri postojalo iskustvo bez razumevanja, porastom energije izdizanjem iz četvrte u petu čakru podiže i svest, tako da se sada javljaju nove perspektive.
U prvoj čakri postoje četiri dimenzije, u drugoj šest, prelazak u treću otvara dodatne četiri dimenzije, a još dve se otvaraju prilikom prelaska u četvrtu, ukupno dvanaest. U petoj postoji šesnaest dimenzija i iz ove perspektive proističu sva velika religijska učenja.
Boraveći u ovoj čakri dolazimo pred mogućnost izbora, da postanemo nova karika u već postojećem učenju i razvijanju daljeg toka tog učenja, ili da napustimo svako religijsko učenje, pri čemu postajemo nezavisni mislilac, vidovnjak, prorok ili svetac.
U ovoj ravni se zapravo stiče pouzdano stanovište o ljudskoj prirodi. Ovde isto tako dolazi do razgraničenja između ovozemaljskog i tajni nad tajnama.
Energija koja protiče kroz ovu čakru postaje Soma ili Amrita, psihodelični napitak sveštenika ili eliksir besmrtnosti bogova.
Element koji preovlađuje u ovoj ravni je vazduh, ali takođe se u ovoj čakri nalazi Akaša element, element iz kojeg su proistekli četiri ostala. Akaša se prikazuje kao Ćandra Purnima ili pun mesec, koji se nalazi na plavoj pozadini ovalnog diska. Često se crno jaje beskonačnog kosmosa koristu kao simbol Akaše.
Sadašiva ( Gospodar preobražaja ) , petoglavi, nalazi se iznad čistog albino kraljevskog slona. Trozubac koji drži u ruci predstavlja uticaj u sva tri sveta, bubanj ritam, vibraciju. Šakti ili Šakini ima pet glava, koje predstavljaju pet donjih čula, što je osnova ovozemaljskih postojanja.
Ravan askeze ( Tapah-loka)
One koji vibriraju u Tapah loki, šestoj čakri, odlikuje naporan rad na sebi, pokora, budući da je ovo ravan askeze. Tapah znači pokora, umrtvljavanje i suzbijanje, sagorevanje i praksa meditacije na samo odricanje.
Ova sfera ne iščezava u noći Brame. Oni koji borave u ovoj loki su veliki isposnici ili jogiji, koj isu otišli na putovanje bez povratka i još uvek su zaokupljeni strogim pokorama, kako bi se osposobili da pređu na sledeći nivo svesti, satja-loke, ravni stvarnosti. Šesta čakra je alfa i omega, potpuna suprotnost Muladhare, pošto je njen element um ili mane.
Sopstvo uočava preostale karme i prihvata se revnosnih poduhvata neophodnih da one budu u potpunosti spaljene. Za to je potrebna stroga pokora. Karme su postale preteško breme da bi se i dalje podnosile.
Do tapah-loke se dolazi na nekoliko načina: primenjivanjem sudarme prilikom boravka u četvrtoj čaki, postupnim napredovanjem kroz petu čakru ili kroz ovladavanjem svojim sunčevo/mesečeviim energetskim sistemom.
Za sudarmu se može reći da predstavlja prikladnu veru, odnosno izbor aktivnosti koji je najprimereniji nečijoj prirodi. Sudarma doslovno znači darma svojstvena određenoj osobi. Ovde svako mora da razume svoju ulogu koju je preuzeo na sebe i da se kreće svojom sopstvenom putanjom ka oslobođenju od maje, iluzije. Da li će neko odabrati da bude Jogin, Bhakta, Tantrik, Agori ili nešto drugo, zavisi direktno od vlastite prirode, sa kojom je neophodno prvo se upoznati, jer se u protivnom lako upada u zamke.
Desna latica, koja nam se kada posmatramo sliku Ađne nalazi sa leve strane, uokviruje crveno pismeno Ha ( Sunce ) , dok leva latica kao da pridržava sjedinjeni suglasnik Kša, koji predstavlja pomračeni znak za Ta, Mesec. Samim tim HaTa Joga predstavlja nebesko spajanje, brak Sunca i Meseca, uma i tela, Adama i Eve, koje vodi otvaranju trećeg oka i razvijenom šestom čulu. Izreka “ Um caruje “ ovde postaje stvarnost.
Iskustvo jedinstva i istovetnosti sa sveukupnom stvarnošću lišava pojavni, čulni svet privlačnosti. Svi elementi se nalaze u vlasti onog ko je dospeo u Tapah-loku. Pronicanje u prirodu prostor-vreme kontinuuma omogućava da se vidi početak i kraj, tako da iako se osoba nalazi u fizički ograničenom telu, svejedno postaje neograničena. Pošto tada dolazi do spoznanje o boravku duha u telu, prestaje da postoji strah od smrti. Takođe, u ovoj ravni se postaje svestan izreka “ Ja sam to “ i “ To sam ja “ , u sanskritu poznatih kao tatvam-asi ili hamsa, tako da onog ko boravi u ovoj ravni sada nazivaju paramhansom.
Još jedan naziv za Ađna čakru je i Divia Čaksu – doslovno božansko oko. Kaže se da kada je Šivino treće oko zatvoreno, materijalni univerzum je u stanju fizičke manifestacije i postoji subjektivni osećaj dvojnosti, međutim kada Rudra počne da otvara svoje treće oko dolazi do uništenja manifestovanog univerzuma i osećaj dvojnosti iščezava i spoznaje se osećaj aspolutnog jedinstvao, dvoje postaju jedno.
Prilikom otvaranja trećeg oka dolazi do spoznaje da je božanstvo androgino, dvopolno, kao pretposlednji arhetip biseksualne kosmičke svesti. Paramšiva ( najviši vid preobražaja ) postoji i kao hermafrodit ( Merukr i Venera u jednom ) i kao devica.
Tantrista koji je postigao celokupnost u Ađni, odriče se svesnosti o polnom razlikovanju ( ponovo postaje devica ) i prepušta se magijskom plesu, leđa uz leđa, kroz bezvremenu večnost i kroz beskonačni prostor.
Sa Paramšivine leve strane je Kakini, poznata i pod imenom Sidakali, “ majka smrt “ . Ona ima šest glava koje odgovaraju donjim čulima, kojih ima pet i šestom čulu prosvetljenog ljudskog roda.
Om se nalazi u samom središtu kruga mana. Ponavljanjem ovog zvuka dovodi do lutanja u zvezdanom prostoru, dok se doživljava subjektivno posedovanje osobina Brame. Ono što je dole ( Muladhara ) postaje jedno sa onim što je gore ( Ađna ) . “ Kako gore, tako i dole “
Pošto je ovo ravan pokore, jedna od najtežih pokora koja se ovde vrši je uklanjanje poistovećenosti sa svojim polom. Celokupno shvatanje samog sebe se menja iz korena. U sebi se mora otkriti Božanstvo, mora se osetiti beskonačna suština, tako da ovde zvuk om postaje mantra. Ovaj slog, kada rezonuje u čitavom telu, podiže nivo energije, a samim tim podiže i svesnost. Svako ko se nađe u blizini osobe koja vibrira u skladu sa Tapah -lokom postaje staložen i može čuti iste visokofrekventene zvuke koje proizvodi organizam onog koji mantra Om. Samo prisustvo osobe koja vibrira u šestoj čakri odaje prisustvo Božanskog.
Vaikunta loka ( Kosmička Svest )
Poslednja od loki je Vaikunta loka, iznad i s one strane svih ostalih loka, u onostranoj sferi koja je sedište prane, ispoljene stvarnosti. Ova loka je sačinjena od mahata „elementa“ koji je poreklo elemenata, a ne element sam po sebi.
Ipak, pre nego što kažem nešto o samoj Vaikunta loki, moram spomenuti još dve loke, gde se svaka nalazi sa po jedne njene strane; u pitanju su Rudra loka ( Ravan kosmičkog dobra ) i Brama loka ( Apsolutna ravan ) , tako da one čine trojstvo VIšnua, Šive i Brame.
Rudra loka je zapravo jedno od mnogih Šivinih imena, Razoritelja. Samo stvaranje sveta je početak trostruke aktivnosti. Za njime sledi očuvanje ispoljenih formi i najzad njihovo rapadanje, odnosno uništavanje. Tim procesima pomažu tri božanstva jednog Stvoritelja, kojeg niko nije stvorio i koji sve stvara. On iz svoje volje stvara Tvorca ( Bramu ) , Održavaoca ( Višnua ) i Razoritelja ( Šivu ). Njih trojica su u međuzavisnom odnosu. Stvaranje je božanska volja, a takođe i očuvanje i uništenje. Bez razaranja lažnog identiteta, ideje zasebne realnosti, nije moguće istinsko sjedinjenje. Na taj način Šiva čini pojedinačnu svest istovetnom sa Kosmičkom Svešću.
Rudar je gospodar juga u pojavnom svetu i predstavlja razjareni vid Šive. Njegovom milošću smrtnici žive, učestvuju u božanskoj igri, stvaraju, uništavaju ili otplaćuju karme, budući da je fizička ravan ili pojavni svet područje karme. Da ne bude zabune, Saturn ili Šani predstavlja samo jedan deo Šivine moći, moći koju je stekao Šivinim blagoslovom obožavajući Kalu Bairavu, Velikog Crnog Zastrašivača i od koga je izmolio svoj smrtonosni pogled.
Šiva takođe znači milosrdan, blagodat, blagodat za sve. On je kosmičko dobo, koje alhemijski menja magnetsku u električnu sttruju i šalje je nazad njenom izvoru. Evolucija individualne svesti zaokružena je u ravni Rudre, odakle je potreban samo još jedan korak do sjedinjenja sa Kosmičkom svešću. Upravo se u ovoj loki događa krajnje pročišćenje. Ova ravan je van ispoljenog Univerzuma, Šakti, Šivine supruge Sati, Parvati, Kali, Smašan Tara, i sastavljena je od istog elementa kao i Ananda loka, ravan blaženstva.
Znanje, osećanje i delanje su tri svojstva ljudske svesti; znanje istine, osećanje lepote i delanje dobra. Ova tri aspekta svesti poznata su i kako bindu, biđa i nada i štovani su kao Brama, Višnu i Rudra.
Da bi se činilo dobro potrebno je znanje o tome šta je ispravno, a ispravno znanje nas može dovesti direktno do iskustva Kosmičkog dobra kroz petu čakru.
Oni koji čeznu da se poistovete sa znanjem o istinitom dolaze u Šivino boravište i tu spoznaju pravo kosmičko dobro. Suština kosmičkog dobra je istina, a njegova forma, odnosno izraz, je lepota.
Sa jedne strane Vaikunte je Rudra, a sa druge je loka Brame. Ovaravan je viša od manifestacije: sedam glavnih i ostalih sporednih ravni, a preovlašujući elemenat je isto mahat. Oni koji su se utvrdili u istini borave ovde bez straha od ponovnog prolaženja kroz karmičke uloge, a i oni koji milosrdno postupaju takođe dostižu ravan Brame.
Brama je tvorac pojavnog postojoanja. On je aktivni princip noumena, sila koja pobušuje svest i u ključuje je u nebrojene obrasce i oblike. Njegovo prebivalište je Brama loka. Oni koji ovde dospeju stapaju se sa tim Apsolutnim, tim suptilnim principom.Brama je kosmički organizator koji propisuje zakone forme.
Mada se nalazi u neposrednoj blizini Kosmičke svesti, Brama ne može da oslobodi od uslovljenosti, igra se mora nastaviti. Brama određuje izgled igre, ali igra ima i nešto više od izgleda, oblika. Jedino istina može da nas oslobodi. Iza Brame čekaju tri gune, a zmija tamoguna mora da vrati na zemlju, nazad u majčino naručje.
Tada dolazi do vraćanja u šestu čakru, ali ne bez uvida u principe igre, uvida koji je stečen boravkom u Brama loki.
A sada da se vratim na Vaikunta loku, boravište Višnua.
Pre nego što započnemo sa igrom, prihvatamo značaj i važnost ove ravni, ravni čistog postojanja, koja je uvek naš cilj. Kakve god želje da nas mame, najveća i poslednja želja nam je da postignemo mokšu, oslobođenje.
Višnu je istina, uzvišeni zaštitnik svesti za sve vreme njenog uspinjanja. Karma uvek zapaža vibracioni nivo igrača i pridržava ga se i upravo vibracija određuje gde ćemo biti postavljeni i koji pravac aktivnosti treba da izaberemo. Može se izabrati aštanga Joga, može se slediti darma i postati bakta, može se postati Agori, može se postati posvećenik jedne od Graha, uopšte nije važno, budući da svi putevi vode do istog mesta.
Višnu je suština cele tvorevine, cele vasione, sama Kosmička svest, istina. On je neposredno iznad ravni stvarnosti, jer je istina najviša stvarnost.
Prsten koji nas je simbolizovao vraća se na prst onog ko ga je nosio, on je izgubio svako značenje. Igra je završena. Ono šte se sada događa zavisi od nas samih. Priroda kosmičke drame je jednostavna, ona leži u tome da se otkrije pomoću kojih različitih kombinacija, sa kojim novim karmama i sa kojim saputnicima možemo ponovo stupiti u igru, stremeći nanovo ka stanju koje je njegova stvarna postojbina. Možemo nastaviti da igramo žmurke sami sa sobom, a isto tako možemo zauvek ostati van igre ili se možemo vratiti na zemlju da vidimo možemo li pomoći drugima da stignu do cilja, preuzimajući na taj način ulogu dvaputa rođenog, bodisatve. Izbor je na nama, niko drugi ne može odlučiti umesto nas.
