Vidovitih ljudi je bilo među Slovenima kao i među ostalim narodima. Češke princeze Libuš, Teta i Kazi važile su za proročice, a među njima se posebno isticala Libuš. Ona je svojim proročanstvima pomogla Česima da izaberu sebi kralja tako što im je opisala njegov izgled i karakteristike. Međutim, nikakvo staroslovensko proročanstvo koje se tiče nešto dalje budućnosti nije zabeleženo. Nordijci su imali svoju Voluspu koja je najavljivala kraj sveta. Naši paganski preci nisu imali nekakav uvid u budućnost ovog tipa, što ih nije sprečilo da saznaju tajne vremena koje je pred njima koristeći divinaciju . U sledećem članku predstavićemo neke od ovih divinacijskih formi.
Divinacija konjima– Slovenski narodi koji su živeli na teritoriji oko Baltičkog mora i između reka Odre i Labe koristili su specifičan oblik gatanja- divinaciju konjima. Ovi Sloveni veoma su bili vezani za konje koji su predstavljali svete životinje njihovih Bogova- Svetovida, Radgosta i Triglava. U hramovima ovih božanstava gatalo su u specijalnim prilikama, najčešće kada bi se polazilo u rat. Tada bi u hram pustili konje čije se kretanje pomno pratlo i na taj način tumačio ishod gatanja. Zemlja u Radgostovom hramu bila je za tu priliku izbušena a konj prekriven travom pušten da gazi po ovoj zemlji. Izbušene rupe verovatno su bile poređane po određenom redosledu gradeći tako neki simbol koji bi, ukoliko konj zgazi na njega, otkrivao sudbinu. Svetovidov hram je za ovu priliku bio ispunjen kopljima. Sveštenici bi puštali belog konja i tumačili kojim je nogom zakoračio u hram. Ukoliko bi konj zakoračio desnom nogom ishod gatanja smatrao se pozitivnim a pleme bi kretalo u rat (simbolično predstavljen udignutim kopljima koja su postavljali u hram). Nešto slično odvijalo se u Triglavovom hramu. Njegova sveta životinja, crni konj, bila bi puštena u hram ispunjen kopljima, međutim, u rat bi se polazilo samo ako konj ne bi dotakao nijedno od njih.
Divinacija koja uključuje hranu i piće– Ovaj divinacijski metod zasnovan je na činjenici da su hrana i piće simbolizovali plodnost, sreću i berićet. Gatanje uz pomoć medovine, vršilo se u hramu Svetovida za vreme njegovog praznika.
Sveštenik, odnosno, žrec, posmatrao bi stanje medovine koja je za vreme prošlogodišnjeg praznika bila sipana u Svetovidov žrtveni rog. U slučaju da je tečnost u rogu opala, to bi značilo da će godina koja sledi biti siromašna, dok je prepun rog značio rodnu godinu. Kolač ili pogača koristili su se takođe u gatanju za vreme ovog praznika a evo kako je to gatanje izgledalo: sveštenik bi se sakrio iza pogače/ kolača i ukoliko je bio viđen uprkos sakrivanju to bi značilo da je pred njima nerodna godina. Kolač koji bi bio toliko veliki da se iza njega mogao sakriti odrastao čovek označavao je da će predstojeća godina biti rodna. Sličan običaj postojao je u jugozapadnoj Rusiji i Hercegovini.
Divinacija uz pomoć gvožđa i ugljevlja– Ovakva vrsta divinacije vršila se na sledeći način. U samo za tu priliku korišćenu vodu bacalo bi se užareno ugljevlje ili istopljeno olovo. Posmatralo bi se kakve oblike dobija olovo u dodiru sa vodom, odnosno, da li ugljevlje cvrči, tone i u koji deo posude pada. Radomir Podunavski prisustvovao je ovakvoj vrsti gatanja koje se vrši i danas, a poznato je da je ono bilo popularno još u srednjem veku (o čemu piše Pejšns Kemp). Sa sigrunošću možemo trvditi da gatanje ugljevljem potiče iz perioda paganizma kada se drvo smatralo svetim, a možemo pretpostaviti da su i određeni metali, kao što je gvožđe, smatrani svetinjom.
Divinacija uz pomoć knjiga– -Čovek koji se u Rusiji bavio proricanjem budućnosti nazivao se kudes’nik. On je u svrhe proricanja koristio određene magijske knjige čiji nam sadržaj nije poznat. Da su proročke knjige korišćene od strane Slovena govori i Pejšns Kemp u svojim Balkanski kultovima. Po njoj su to bile astrološki spisi ali postoji mogućnost da se radi i nečemu drugom. Naime, Vuk Karadžić je spominjao knjige koje se čitaju na gumnu tj. magijske knjige koje su morali da čitaju oni koji su učili «dvanaest škola» Ove « škole» verovatno označavaju dvanaest magijskih nivoa koje su morali da savladaju okultisti sa ovih prostora i sasvim je moguće da su te one označavale nekakav sistem inicijacija).
Šamanska divinacija-Larisa Vilenskaja koja je proučavala šamanizam kod Rusa opisala je ovakvu vrstu divinacije. Ona je u sebe uključivala postizanje stanja transa tokom kog bi se mogao steći uvid u budućnost. Šamanka koju je Vilenskaja ispitivala opisala je kako se pripremala za neko putovanje: ona bi u transu videla put koji joj je predstoji i trudila se da uoči da li joj neke prepreke stoje na tom putu. U slučaju da je, recimo, videla maglu, to bi značilo da su moguće nesreće na putovanju. Ona bi onda svojom voljom otklanjala ovu maglu u činila svoje putovanje sigurnim.
Sloveni su koristili i druge proročke tehnike osim pomenutih. Divinacija se vršila korišćenjem pepela, iznutrica ili bi se posmatralo kretanje ptica. Podunavski spominje savremeno gatanje tokom koga se gleda u fotografiju osobe ili se drži njen lični predmet. Sasvim je moguće da je ovo poslednje oblik gatanja koji su naši preci koristili u prošlosti ali u to ne možemo biti sigurni. Na teritoriji Srbije su se mnoge magijske tradicije (slovenska, vlaška, muslimanska i dr.) pa nije sasvim jasno iz koje tradicije ovo gatanje vodi poreklo.
