Noć veštica (Samhain) jedan od 8 velikih praznika u veštičarstvu. Poreklom je iz keltske kulture i
predstavlja Novu Godinu kod Kelta. U novije vreme ovaj praznik je dobio komercijalni naziv Noć veštica ( eng. Halloween) jer se sirom sveta proslavlja pod tim nazivom. Međutim smatra se da je naziv skraćenica od reči „All Hallows’ Eve“ odnosno veče uoči crkvenog praznika Svih Svetih.

Noć veštica (Samhain) pada u vreme polovine Škorpiona ili jesenjeg Marsa 31 oktobra i u religioznom verovanju veštica ima sasvim drugi smisao. Naime, Noć veštica (Samhain) je u kolu godine praznik koji dolazi posle Mabona. Ovo je najtamniji aspekt i Boga i Boginje. Veo koji stoji između dva sveta pojavnog i onostranog je sada najtanji i samim tim sada najlakše uspostaviti kontakt sa svetom duhova ali i  mrtvih, pa se on naziva i praznikom mrtvih. Bog (Božikovine) koji je „umro“ 21 septembra, dakle na Mabon, sada se vraća kao duh. Boginja u svojim pojavnim oblicima reklo bi se da prati potrebe Boga i pošto ga je na Mabon sahranila kao starica (mudra i pametna) sada se ispoljava kao Tamna Boginja – odnosno Boginja haosa i uništenja. Prema verovanju ovo je najtamniji aspekt Boga i Boginje i traje sve do sledećeg praznika, Yule 21 decembra kada se Boginja ispoljava kao Majka i rađa Boga.

Kako je ovaj praznik vreme tame i kontakta sa mrtvima zanimljiva su obeležja koja ga prate. Boja je
crna sa elementima narandžaste što predstavlja jesen i tamu. Jedno od obeležja je i izrezbarena bundeva u kojoj se pali sveća. Iako postoji više opisa simbolizma bundeve najprihvaćeniji je onaj da ona predstavlja kotao koji u veštičjoj praksi služi za spremanje čarobnih napitaka. Glavni deo ritualne svetkovine je astralno putovanje. Zvuci šamanskog bubnja uvode meditante u trans. Vizije koje nastaju predstavljaju silazak u podzemni svet i susret sa mrtvima. Podzemni svet se opisuje kao nepregledne tamne poljane i šume, pećine obasjane vatrom, pojavljuju se vizije ljudi. Uloga šamanskog bubnja u čitavom procesu je velika jer meditanti se uz ubrzan zvuk i ritmično udaranje vraćaju u stvarnost. S obzirom na opisana iskustva jasno je zašto su baklje kao i crna boja jedno od obeležja ovog praznika.

Ali, širom sveta proslava tradicionalnog Samhaina je popularna u vidu zabava kojima se obelezava ova noć. Kostimi koji se nose te večeri i šminka, predstavljaju kombinaciju tradicionalnog maskiranja u mrtve i duhove, kako živi ne bi bili prepoznati od strane duša umrlih i našli se na meti osvete, ukoliko su im ostali dužni. Slatkši koji se dele te noći su postali deo proslave tek u 19 veku. Bundeve sa upaljenim svećama osvetljavaju put mrtvima.

Dakle, komercijalna i ritualna proslava ovog praznika je dosta različita,ali glavno obeležje jeste kontakt sa onostranim u vidu raznih tradicionalnih i savremenih obeležja i rituala.

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde