Sveti san-velelepni hramovi ,proročišta antičkog sveta

Sveti San je jedan od najranjih oblika lične duhovnosti.U drevnim vremenima veo koji odvaja naš svet od carstva bogova i boginja je bio veoma tanak.Sveti san podseća na doba kada religije nisu bile monoteisticke i patrijarhalne. U antičkom svetu,Egipta,Vavilona,Grčke i Rima, Sveti San je visoko vrednovan kao božanska poruka onima koji ga sanjaju u hramovima .U drevnom Egiptu Sveti San je posmatran kao ritual u kome su obožavaoci bili intimno ujedinjeni sa njihovim ličnim božanstvima.Njihovi rituali su imali funkciju da sanjar tokom sna dobije od božanstva instrukcije za metod iscelenja,ili primi stvarno iscelenje.

Prema eksplicitnoj definicji,Sveti san je onaj koji se javlja posle ritualnog zahteva za božanski nadahnute snove.Ritual obuhvata ritualne pripreme, rituale pre spavanja, sam san, zapisivanje snova, i njihovo tumačenje.. Sveti san je specifičan ritualni čin. Iako možemo iskusiti božanske snove u bilo kom trenutku, samo one nastale kao rezultat ovog rituala možemo smatrati za Svete Snove.

Praksa ritualnog sanjanja sadrži tri bitna elementa rituala, spavanje na svetom mestu, vršenje određenog rituala pred spavanje, i molitva upućena božanstvu za sveti san.. ..
Spavanje na svetom mestu je aspekt koji se tradicionalno smatra bitnim delom Svetog Sna. Međutim, postoje i primeri u kojoj osoba spava u običnom mestu,ali dok spava tamo, prima božanski san, a nakon toga mesto postaje sveto zbog tog iskustva.. Najčešće citirani primer ovakvog sna je Jakovljev san u Postanju 28, kada legne da spava u „određenom mestu“, sa glavom na kamenu, i ima san u kome Gospod govori s njim (Postanje 28.10-22).

U drevna vremena Sveti San se najčešće praktikovao u hramovima.U starom Egiptu hramovi su bili namenjeni raznim obredima između ostalog i sanjanju Svetog Sna .Čitavu proceduru Svetog Sna vodillo je sveštenstvo ,najčešće su to bile žene,a sama ceremonija uključivala je i žrtvovanja kao i tumačenje sna od strane sveštenog lica..U starom Egiptu snevač bi nakon dodirivanja kipa božanstva sa kojim želi da uspostavi kontakt u svetom snu ,obučen u belo ,u pratnji sveštenstva išao na počinak.

U drevnoj Grčkoj praksa izvodjenja Svetog sna je u velikoj meri bila inspirisana sličnim praksama u Egiptu i Vavilonu,s tim sto su sami hramovi bili velelepne prirodne lepote udaljene od svakodnevnih dešavanja,dok je sam dizajn hrama je bio takav da je povećavao verovatnoću božanskog sanjanja Takvi hramovi nazivali su se i proročista.

Danas je ovo praksa drevnih kultura ostala kao nasleđe koje omogućava čoveku da u samostalnom dizajniranom ritualu uspostavi kontakt sa božanstvima.Postoje mnogi faktori koje bi trebalo razmotriti prilikom dizajniranja sopstvenog rituala Svetog Sna.Te faktore bi trebalo prilagoditi nama samima,našoj ličnosti,prirodi božanstva koje prizivamo u san kao i našem odnosu sa njim ili njom.Potrebno je naglasiti da se rituali za priziv boginje mogu veoma razlikovati od rituala za bogove ,kao i da je moguce kreirati Sveti San u kome ćemo kontaktirati dva božanstva.

Struktura rituala Svetog Sna
1. Sastavite pitanje
2. Sastavite molitvu
3. Pročišenje sebe
4. Spremitii i obucite posebne haljine i nakit, ili ništa
5. Napravite oltar (ako je potrebno)
6. Pročišćenje sobe
7. Ponuda
8. Invokacija
9. Odlazak u krevet
10.Izbor odgovarajuceg ritulnog polozaja pri spavanju (po želji)
11. spavanje
12. San
Naravno ovo je samo jedan mali deo ritualnog sanjanja.O samom ritualu koji je svoju revitalizaciju doziveo kroz neopagansku Viku,kao i uslovima koje bi trebalo ispoštovati da bi se dogodila produkcija božanskog sna..u sledećim objavama