Druidski herbarijum-Jasen
Lekovita upotreba
Nježni vršci i lišće europskog jasena (Fraxinus excelsior) su se nekada koristili kao čaj za kostobolju, žuticu i reumu. Zimi se kora grančice ili korena koristila za groznicu, a i kao vermifug (lek za izbacivanje glista).
Lišće ubrano u proleće se skupljalo ili sušilo za naknadnu upotrebu kao blagi laksativ (američki beli jasen – Fraxinus americana se slično koristi).
Za pripravak od jasenovog lišća, staviti jednu ili dve čajne kašičice lišća u pola šolje vode (1,1dl) da odstoji oko pet minuta. Procediti i piti jednu (2.3dl) do jednu ipo (3.5dl) šolju dnevno dozirajući čajnim kašičicama.
Oprez: Lišće se samo može brati do letnog solsticija. Nakon toga, ono će sadržavati mnogo biljnih alkaloida.
Za pripremu kore, proključati jednu čajnu kašičicu kore u pola šolje vode (1,1dl) oko deset minuta. Piti jednu šolju (2.3dl) na dan, dozirajući čajnim kašičicama. Lišće mente ili slatkog mažurana se mogu dodati u čaj da bi mu poboljšali okus. Oprez: samo skidati koru sa mlade grančice i nikada sa debla drveta, jer bi od toga moglo uginuti.
Čeroki su koristili koru belog jasena (Fraxinus americana) za smetnje želuca i jetre. Delaver indijanci su koristili čaj od njegove kore kao katarzu i emetik (lek koji tera na povraćanje). Foks indijanci su koristili taj čaj kao spoljnu kupku za rane, svrabež i parazite na temenu. Irokezi su ga koristili kao laksativ, te dodavali korenje i koru u mešavine koje su poticale trudnoću. Također su pravili obloge od korenja čija su lekovita svojstva koristili za zmijske ujede. Mic Mac i Penobskot indijanci su lišće koristili kao čaj za detoksifikaciju nakon poroda.
Čeroki su koristili crni jasen (Fraxinus nigra) u obliku čaja od kore za smetnje želuca i jetre. Foks indijanci su ga koristili kao laksativ. Irokezi su uzimali njegov čaj od kore pri stranguriji (bolnom mokrenju), te kao laksativ, a korenje i koru su koristili kao nožne obloge za reumu. Pri upali uha, otopina od korenja se stavljala u uši, a korenje i kora su se koristili zajedno kao čaj za poticanje trudnoce .Oregonski jasen (Fraxinus Oregona) su koristili Kaulic indijanci, koji su pravili otopinu od kore za lečenje od glista. Jokia indijanci su gnječili korenje da bi pravili obloge za rane.
GLOG
Lekovita upotreba
Glog je koristan medikament, od čijih se jesenjih bobica i prolećnih mladih listova i cvetova prave višenamenski tonici za srce, koji su korisni za praktično sva srčana stanja. Prema drevnoj „Doktrini potpisa“, srednjovekovnom sistemu klasifikacije biljaka, po kojem su se boja, oblik i uslovi rasta biljki primenjivali za grupisanje njihove upotrebe, biljke s trnjem su verovatno bile korisne za oštre bolove u određenim predelima ljudskog tela.
Također, prema „Doktrini potpisa“, svaka biljka s crvenim plodovima (ili stabljikama, cvetovima, itd.) se verovatno koristila za poremećaje krvi i srčane probleme. Glog je savršen primjer pomenutog. Ostali primeri bi bili maline, cvekla, bobice bazge i sl., koji jačaju krv.
Iako je glog (beli glog, majsko drvo, engleski glog) standardna biljka za bolne srčane probleme, primerice anginu, on je i za ostala srčana stanja, kao što su lupanje, aritmija i sl.
Glog (Crataegus oxyacantha) njegova lekovita svojstva pomažu pri regulaciji i normalizaciji krvnog pritiska. Prema mom iskustvu, dobro je nadgledati njegovo dejstvo, budući da može uzrokovati nagao pad krvnog pritiska kada se uzima duži vremenski period. Ne bi se trebao uzimati istovremeno s ostalim lekovima koji snižavaju krvni pritisak, jer može prouzrokovati brz i nagao pad pritiska.
Glog je dobar za srce u poodmakloj dobi, a pomaže i kod miokarditisa (upale srca). Koristan je i kod ateroskleroze i ostalih srčanih problema vezanih za stres, nesanicu i nervnu napetost.
Od zrelih bobica se u jesen može praviti lekovita tinktura (brati ih nakon prvog mraza kada su tamno crvene), a od mladih listova i cvetova tinktura se moze praviti u proleće. Da bi se napravila tinktura, staviti biljnu supstancu u čistu teglu, te je malo prekriti s 80-tnim ili jačim alkoholom (votka, džin, viski, itd.). Čvrsto poklopiti poklopcem i ostaviti da odstoji dok se biljna supstanca ne počne razlagati. Procediti i dodati oko 10% vode, zajedno s malo biljnog glicerina (oko četvrtinu čajne kašičice). Uzimati deset kapi tri puta na dan. Oprez: pripazite da ovu tinkturu koristite uz lekarski nadzor. Pazite da kontrolišete krvni pritisak.
Za pripremu čaja od cvetova gloga (ovaj čaj je dobar za nesanicu), stavite jednu čajnu kašičicu cvetova u pola šolje (1,1dl) prokuvane vode da odstoje petnaest minuta. Piti jednu (2.3dl) do jednu ipo (3.5dl) šolje dnevno, dozirajući čajnim kašičicama.
Stavite jednu čajnu kašičicu zgnječenih bobica u pola šolje (1,1dl) vode da odstoje dvadeset minuta. Piti jednu (2.3dl) do jednu ipo (3.5dl) šolju dnevno, dozirajući čajnim kašičicama.
Indijanski iscelitelji su koristili i ostale vrste Crataegusa, koji se može naći u Severnoj i Južnoj Americi. Kvakiutl indijanci su koristili sažvakane obloge od lišća crnog gloga (Crataegus douglasii) za otekline. Thompson indijanci su koristili trnje istoimenih vrsta za zaceljenje opeklina i čireva, a pravili su i čaj od kore, biljnog soka, drveta i korenja za stomačne bolove.
Ojibwa indijanci su koristili koren Crataegus pedicellata lao lek protiv dijareje (proliva). Irokezi su koristili izdanak i koru tačkaste gloginje (Crataegus punctata) pri zaustavljanju obilnih menstruacija i pili čaj da bi sprečili maligne osipe navodno prouzrokovane veštičarenjem.
Čeroki su koristili čaj od kore Crataegus spathulata da bi poboljšali cirkulaciju i sprečili grčeve. Irokezi su koristili Crataegus submollis kao veštičji lek, koristeći njegovu esenciju, te lutku da bi postigli da se osoba „ospe kao rak“, u prethodno opisanom procesu, koji podseća na Filijeve čini.
HRAST
Lekovita upotreba
Hrastovo lišće i kora su adstringensi, što znači da pri zaceljenju smanjuju i zatežu tkivo. Hrast je dobar klistir za hemoroide, pomaže kod krvi u urinu, unutrašnjeg krvarenja, groznice, upale grla i sluzi u plućima. Čaj od hrasta se može koristiti i za unutrašnju i spoljnu upotrebu, a njegova lekovitost je dobra kao pomoć kod smanjenja proširenih vena. Odličan je kao kupka za rane i kožne iritacije, ispiranje peruti i gubitak kose.
Komad tkanine se može umočiti u čaj i zamotati oko vrata za smanjenje gušavosti i žlezdanih upala. Sitz kupelj će pomoći kod prolapsa rektuma, fistula i tumora u rektalnom području. Čaj ili obloga od kore i listova će pomoći kod opeklina.
Najaromatičniji hrast za unutrašnju upotrebu je beli hrast (Quercus alba). Njegov čaj odstranjuje suvišnu sluz i zateže trbuh. Oprez: kora sa grana se mora skupljati u rano proleće. Ne skidajte koru sa debla drveta ili bi od toga moglo uginuti. Listovi se moraju brati prije letnjeg solsticija. Nakon toga, oni će sadržavati mnogo biljnih alkaloida.
Za pripravku čaja od kore za unutrašnju upotrebu (koristiti beli ili engleski hrast), u nealuminijskom lončiću sa čvrstim poklopcem staviti jednu čajnu kašičicu kore u pola litre vode da odstoji deset minuta. Piti do tri šolje dnevno. Za pripravku klistira ili klizme staviti jednu čajnu kašičicu kore u litru vode da odstoji trideset minuta.
Za čiščenje rana koristiti znatno više kore, negde oko pola kilograma kore i listova na litru vode.
Za pravljenje čaja od lišća staviti dve čajne kašičice iseckanog lišća belog ili engleskog hrasta u pola litre tek skuvane vode da odstoji dvadeset minuta.
Engleski hrast (Quercus Robur) se može koristiti jednako kao beli hrast. Druge vrste hrasta, kao što su crveni (Quercus rubra) i crni (Quercus tinctoria) se samo koriste spoljno.
Indijanski travari i iscelitelji plemena Maduna su koristili Quercus agrifolia kao pedijatrijsko pomagalo za zaceljenje pupka novorođenčeta. Beli hrast (Quercus alba) su koristili Čeroki za proliv, dizenteriju, astmu i gubitak glasa. Za rane u ustima žvakali su koru i nanosili njen čaj kao antiseptik i kupku za drhtavicu i groznicu.
Delaver indijanci su koristili čaj od kore za kašalj i kao vodicu za ispiranje usta pri upali grla, te su ga spoljno nanosili na čireve i posekotine. Houma indijanci su gnječili koren sa viskijem i nanosili ga na delove zahvaćene reumom.
Irokezi su beli hrast smatrali kao psihološku pomoć za samoću i za vreme „kada tvoja žena ode i više se ne vrati“. Penobskot indijanci su nanosili čaj od tog hrasta na hemoroide koji krvare. Ojibva indijanci su koristili čaj od njegovog korenja i kore za dijareju.
Irokezi su koristili močvarni beli hrast (Quercus bicolor) za koleru, tuberkulozu i lomove kostiju. Za izbacivanje sekreta, dim od njegovog lišća su udisali i izdisali kroz nos. Također su ga koristili kao psihološku pomoć „kada se žena vuca, on otklanja samoću“.
Menomini indijanci su koristili koru severnog čamolikog hrasta (Quercus ellipsoidalis) kao sredstvo za abortiranje. Čeroki su koristili španski hrast (Quercus falcata) za dizenteriju, intermitentnu groznicu, astmu i gubitak glasa. Koristili su je spoljno kao kupku za drhtavicu, groznicu, rane i ispucanu kožu. Za rane u ustima, žvakali su koru.
Houma indijanci su koristili čaj od kore crvenog hrasta (Quercus pagodaefolia) za dizenteriju i pravili od njegove kore i korenja standardni tonik, te kap lekovitu esenciju protiv upale grla i promuklosti. Čaj od korenja i kore su se nanosili na otekle zglobove.
Indijanski iscelitelji su koristili i mnoge druge vrste hrasta. Za daljnji govor o njima molim da pogledate izvrsnu studiju Daniela Moermana: Lekovite biljke indijanske Amerike (Medicinal Plants of Native America).
Ellen Evert Hopman
