Reinkarnacija kao učenje sa istoka o besmrtnosti duše koja se posle smrti ljudskog tela ponovo otelotvoruje kroz ljudsko,postalo je zahvaljujući propagandi New Age grupacija gotovo nepobitno uverenje da je zaista tako.
Ovo popularno uverenje da se Univerzalno biće reinkarnira isključivo u „‘novi“ ljudski oblik postaje ograničenje za slobodu duha ,ali i teren koji u velikoj meri može remetiti duhovna uverenja i moralne norme onih koji podležu ovom shvatanju.Naravno ova priča o prošlim zivotima mnogim zastupnicima ideje o reinkarnaciji na ovaj način, daje vetar u leđa i opravdanje za mnoge njihove sadasnje postupke.
No, krenemo redom i pogledajmo argumente koji mogu ili ne mogu,na vama je da odlučite,uzdrmati teren i teoriju o isključivosti reinkarnacije kroz ljudsko telo a samim tim i mnoge teorije o sveprisutnosti prošlih života.
Na zapadu pojam reinkarnacije u ovom obliku nikada nije postojao.Iako se kao donosilac pojma reinkarnacije targetuje Helena Blavatski koje je ustoličila u svom Teozofskom društvu ,reinkarnaciju sa istoka,i proširila je u mnoga okultna društva,istraživanja pokazuju da su zapravo francuski utopisti 20. veka bili prvi koji su proklamovali ovaj vid verovanja.
Zapad je za pitanje stanja duše i trasmirgracije duše posle smti negovao verovanje o metempsihozi
Od drevnih vremena znanje čovekove duše i njene prirode, pitanja života i smrti, kao i besmrtnost, bili su od suštinskog značaja za poznavanje sebe i prirode. Filozofi širom sveta su u razna vremena pokušavali da razotkriju misteriju života posle smrti. Sve ove refleksije kao i učenja ,su se promenile pod uticajem društvenog razvoja kai i verskih uverenja, ali takav koncept kao preseljenje duše iz -u , vidi se u mnogim filozofskim trendovima.
Definicija metempsihoze u filozofiji
Ovaj koncept se pojavio u davnim vremenima. Metempsihoza je proces prenošenja duše u drugi oblik odnosno transmigracija duše.
Treba napomenuti da su se pogledi na ovaj fenomen razlikovali među različitim drevnim filozofima.
Heraklit i njegovi sledbenici, na primer, govore o posebnoj hijerarhiji na kojoj se ljudska duša može uzdizati ili spuštati, u zavisnosti od stvari koje čini u ovom životu. Filozofi su ovom procesu često davali jasnu strukturu i tvrdili su da će on za dobre stvari u sledećem životu omogućiti duši da se useli u oblik Višeg bica ili osobe u povoljnijim životnim uslovima. Za loša dela, za razliku od toga, osoba može biti zatvorena u telu životinje.
Metepsihoza kao moralna kontrola
Pitagora je, pak, metempsihozu doživljavao kao legendu kao mitsku fikciju, ali ju je visoko cenio zbog funkcije moralne kontrole koju ovaj fenomen vrši. Prema Pitagorinim rečima, osoba koja veruje u reinkarnaciju neće doći u iskušenje da vodi nepravedan način života .Prema drugim filozofskim trendovima, metempsihoza je haotično kretanje duše u „slučajno“ telo.
Svakako vidimo da pojam „reinkarnacije“ koji je danas definisan u pogledu otelotvorenja u „novo“ ljudsko telo ,koje nosi Karmu ali i nasleđa moralnih i drugih vrlina ,na Zapadu nije bio zastupljen u tom tumačenju.
Krenimo na istok od životne priče sadašnjeg Dalaj LameK
Dalaj Lama je iako reinkarniran ,morao da uči osnove budizma !
Životna priča sadašnjeg Dalaj Lame sa Tibeta koji trenutno živi u egzilu u Indiji krije zanimljive detalje o reinkarnaciji koja nam je nametnuta i u neku ruku ide u prilog zapadnom shvatanju metampsihoza Sa ovom pričom možemo se upoznati kroz film „Kundrun „- 1997 režiji Martina Scorsesea.
Kada je prethodni Dalaj Lama umro, njegovi službenici su počeli da pretražuju zemlju po njegovom reinkarniranom ja, a nakon nekoliko godina otkrili su dečaka koji živi u zabačenom selu i koji je izgleda imao uspomene starog Dalaj Lame. Mladi dečak je testiran i uspeo je da prepozna i odabere lične predmete iz kolekcije stvarnih i lažnih artefakata, birajući samo one koji su zapravo pripadali starom Dalaj Lami.
„Kada je Tenzin Giatso [trenutni Dalaj Lama] imao oko dve godine, poslata je grupa za potragu koja je pronašla novu inkarnaciju Dalaj Lame. Između ostalih predznaka, glava na balzamiranom telu trinaestog Dalaj Lame (prvobitno okrenuta ka jugu) misteriozno se okrenula prema severoistoku, ukazujući na smer u kome će se naći sledeći Dalaj Lama. Ubrzo nakon toga, Regent- Reting Rinpoče imao je viziju na svetom jezeru Lhamo La-tso ukazujući na Amda (kao mesto za pretragu) i jednospratnu kuću sa prepoznatljivim olucima i popločavanjem. Nakon opsežne potrage otkrili su da Tenzinova kuća liči na onu u Retingovoj viziji. Oni su Tenzinu poklonili razne relikvije i igračke – neke su pripadale prethodnom Dalaj Lami, dok druge nisu. Izvešteno je da je Tenzin tačno identifikovao sve predmete u vlasništvu prethodnog Dalaj Lame, uzvikujući „To je moje! To je moje!'“
Međutim, iako se činilo da ovaj mladić ima neka od sećanja starog Dalaj Lame, ipak ga je trebalo naučiti kako da čita i piše obučiti ga o postavkama tibetanskog budizma ,naučiti disciplinu monaha kasnije, kako da bude duhovni vođa, a da ne pominjemo da je i on sam morao da odraste i sazri da postane veliki čovek kakav je trenutno postao. Nije mogao da iskoristi sećanja na Dalaj lamu i time se odrekne bilo kog treninga. Dakle, činjenica da je reinkarniran nije takođe značilo da se u potpunosti sećao svega iz tog prošlog života.
Ako ovu tvrdnju sagledamo sa aspekta današnjeg učenja o reinkarnaciji „prosto deluje neverovatno“ da se „jedan Dalaj Lama ne može ni poprisetiti svetske religije na čijem je čelu bi“ ,dok mnogi drugi „manji“ duhovnjaci govore o produžetku svojih ranijih radova iz prošlih života.Ili ubeđenju da je to tako- oni nisu testirani! Da unesemo malo humora u ovu priču „Katastrofa“..“Zar ne?“..
Ovim već nailazimo na prve prepreke današnjeg,modernog tumačenja reinkarnacije
„Slučaj“ sa Dalaj Lamom bi se mogao pretpostaviti kao neka vrsta narativnog dokaza reinkarnacije, kao i njenih ograničenja Izneti su i drugi anegdotski dokazi koji pokazuju da se čini da se reinkarnacija dešava, a bar u nekim retkim prilikama može biti verifikovana.
Dakle o reinkarnaciji koja podrazumeva ponovno rađanje duha ili svesti i mogućim nepotpunostima,govorimo sa aspekta filozofije,religije,i onih učenja koja pripadaju izvornim hinduističkom učenjima.Ne govorimo o tumačenjima prenesenim na Zapad ,individualnim ubeđenjima,individualnim doživljajima ,osećajima ili još gore misli o pojmu reinkarnacija koja je prihvaćena a nije lično verifikovana.
U indijskoj filozofiji naglašava se da postoji samo pojedinacna ATMAN (duh) koji pripada univerzalnoj svesti iz koje izvire i u koju se vraca.
Zapadni okultisti u tumačenju reinkarnacije i neizostavnosti da se duh mora reinkarnirati isključivo u telesni ljudski oblik.
U izdanju časopisa „Gnosis“-1997 godine izašao je članak „Slučaj protiv reinkarnacije e“ autora Joscelin Godvina koji se oslanjao na spise Rene-a Guenona,francuskog okultiste i inicijanta u sektu tradicije Vendanta u Indiji .Sledbenici Vendante (posebno sekta Advaita u Šankari) veruju da je individualni duh zvani Atman nediferenciran neodvojiv od apsolutnog bozanskogi zvanog Brahme. Guenon je verovao da je neuništivi elemenz pojedinačnog ljudskog bića isti kao i apsolutno božanstvo-samim tim mora postojati u prostoru koji duboko nadilazi individualno i njegovu povezanu ego-telesnu strukturu (nadilazi ljudsko telo)
Ovaj pojedinačni i unutrašnji Atman ne bi bio ograničen prostorom,vremenom i bilo kojim aspektom materijalnog sveta.. Guenon je verovao da je apsolutni atribut pojedinca jedino što može preživeti smrt a zapravo je verovao da je potpuno netaknut pojavom smrti i smrtnosti. Ako je ovo istina, onda bi to objasnilo njegovo očigledno neprijateljstvo prema reinkarnaciji i spiritizmu. Dakle, ovo je mislio Guenon kada je raspravljao o konceptu Univerzalnog bića; mislio je na transcendentalnog Atmana.
Francuski okultista Rene Guenon nastavlja- duhovna učenja ne bi trebalo da se mešaju
Rene Guenon (1888 – 1951) ne samo da je u svojim raznim knjigama izlagao religijske sisteme hinduizma,taoizma i mističnog islama, već je zapravo dobio inicijacijs i prakse te je podučavan u okviru ovih istočnih tradicija. Bio je jedan od najranijih Evropljana iniciranih u lozu Shankaracharia (indijska Vendanta), a takođe je i prvo posvećenje u francuskoj gnostičkoj crkvi Julesa Doinela. Ovaj okultista je tečno govorio nekoliko jezika i imao je stav da se duhovne tradicije moraju prenositi od učitelja do učenika kako bi se tradicije održale relevantni i živim u kulturi koja im je davala znacenje
Protivio se pozajmljivanju pojmova i koncepata iz jedne kulture da se koristi u drugoj(kao što je to uradila Helena Blavatski dovodeći u okultna društva zapada pojam reinkarnacije) a verovao je da je Zapad izgubio materijalne ezoterične tradicije zbog materijalističkih nauka i verske netrpeljivosti.
Kao takav čeato je bio protivnik teozofskog pokreta(Helene Blavatski) i vatreni kritičar popularnog okultizma svog doba. Njegovi obimni spisi nastali su prvo na francuskom, ali su kasnije prevedeni na preko dvadeset jezika. Umro je u Kairu, postavši usvojeni Egipćanin i sledbenik mističnog islama.
U članku „Protiv reinkarnacije“, Joscelin Godvin je pronašao izvor izvora mišljenja i teorija Renea Guenona o reinkarnaciji u jedinstvenoj knjizi pod nazivom „L’Erreur Spirite“ (The Spiritist Fallaci) objavljenoj 1921. godine, koja je bila jedna od retkih knjiga u to vreme koja nije prevedena na engleski jezik.
Ljudsko postajanje je samo jedno
Navodno, zagovornici reinkarnacije veruju da se isto biće može više puta roditi u ljudskom telu, dok Guenon govori da se to ne može dogoditi.To je zato što on izričito kaže da je ljudsko postojanje samo jedno od bezbroj mogućih manifestacija kroz koje se može manifestovati totalno biće odnosno Univerzalno biče.Ako previše cenimo pojedinačnu ljudsku manifestaciju života, kao isključivo jedinu manifestaciju života,onda pogrešno tumačimo prirodu tog Univerzalnog bića, koje kroz njegovu veću perspektivu ne može imati takvu pristrasnost.
U knjizi „The Spiritist Fallaci“ Guenon iznosi svoje argumente protiv mogućnosti reinkarnacije,
-Univerzalna i ukupna mogućnost je nužno beskonačna i ne može se drugačije zamisliti, jer, uključujući sve i ne ostavljajući ništa izvan sebe, ne može se ničim ograničiti. “
-„Samo unutar konačnog skupa može se vratiti dva puta na isti element, pa čak i tada taj element ne bi bio rigorozan isti, osim pod uslovom da je dotični skup zatvoreni sistem…“
Prema njegovoj prooceni čovekova inkarnacija verovatno će se dogoditi samo jednom za bilo koji pojedinačni duh.
Guenon i Godvin su rekli da je jedan život jedinstven i neponovljiv Međutim, Guenon ide dalje tvrdeći da se suštinska priroda tog bića takođe ne može ponoviti. Ova tvrdnja, ako je istinita, bila bi protivna gotovo svim teorijama reinkarnacije, a naročito popularnom pojmu reinkarnacije sa kojim se susreo u Francuskoj dvadesetih godina 20. veka, a koji su predložili savremeni okultisti i teozofi.
Šta se zapravo reinkarnira
Na osnovu ovog izlaganja kao i zapadnog shvatanja metempsihoze, pitanje reinkarnacije je zapravo pitanje šta se zapravo reinkarnira, a prema Guenonu samo se celokupnost bića može ponovo manifestovati, ali nikada na isti način ili kroz isto pojedinačno biće! Godvin objašnjava ovo logično izgovaranje s najvećom lakoćom i efikasnošću.
Telesni zivot je samo jedna od mogucnosti. Guenon veruje da je telesni život samo jedna od bezbroj mogućnosti, a da je insistiranje na tome da biće uvek treba da se manifestuje u materijalnom svetu i ljudskom obličju toliko ograničeno da je zapanjujuće i katastrofalno.
Godvin kaže: „Sa neodređenom mogućnošću pred sobom,apsurdno je zamišljati biće koje je zauvek zatvoreno u ormanu fizičkog univerzuma, kao što to čine materijalisti; ili da se ikad tamo vrate, kao što se to čine reinkarnacionisti “.
„S gledišta suštinskog bića, takozvana„ smrt “nije ništa drugo do promena stanja, koja bi se isto tako mogla nazvati„ rođenjem u novom prostoru“,
Prema Guenonu, metempsihoza se javlja kada se psihički ostaci povezani sa prethodnim reinkarnacijama pojave u vezi sa drugim bičem,čovekom ili životinjom „Ponekad ovo ostavlja utisak reinkarnacije, kao kada biće sadrži prepoznatljive psihičke ostatke iz prošlosti
U takvom slučaju neko se može sećati prošlih života ali u najdubljem smislu oni nisu njegovi ,već su nasledstvo bića koja se nikada više neće pojaviti u materijalnom svetu ili zemaljskoj sceni. Ovo objašnjenje bi potkrepilo sve dogodovštine i dokaze za reinkarnaciju,koji nisu potpuni i dalje bi objasnilo zašto je dete koje će postati sadašnji Dalaj Lama bilo u stanju da se seti nekih stvari povezanih sa prethodnim Dalaj Lamom, ali nije moglo da okupi sve sećanja i sposobnosti koje je prethodni zreli pojedinac posedovao u telu i umu mladog dečaka.
Greške modernog učenja
Reinkarnacija tvrdi da se istinsko Ja neprestano manifestuje u telesnom telu ali to bi zapravo bilo u suprotnosti, jer je telesnost samo jedna od beskonačnog niza mogućnosti za ispoljavanje. Reinkarnacija takođe pretpostavlja primat reinkarniranja u ljudsko telo, što je Guenon pokazao kao apsurdnu pristrasnost za ljudsko ego-centrično razmišljanje koje mora biti odbačeno.
Anegdotski dokazi o reinkarnaciji mogu se objasniti kao proces ’psihičkog ostatka’ zaostalog iz prethodnih inkarnacija, kao i da se snovi i utisci iz predhodnih zivota mogu objasniti kao funkcija metempsihoze. Dejstvo ’psihičkog ostatka’ takođe objašnjava pojavu duhova, priviđenja i osećaj bliskosti koji bi neko mogao naći sa mestima i događajima u bližoj ili daljoj prošlosti.
Verovanje u reinkarnaciju u hinduističkoj i budističkoj religiji znatno se razlikuje od načina na koji ovo verovanje egzistora na Zapadu. Popularno verovanje u reinkarnaciju kakvo predlažu okultisti i pristalice Nev Age-a proizvod je osećanja i ideja koje potiču iz utopijskog socijalizma 19. veka.,naprednih ideja o socijalnoj jednakosti a ne postulati istočnjačkih tradicija.
Ono što ostaje je da ispitamo istrorijske presedane za reinkarnaciju, a takođe i ovo verovanje kakvo se održava u religijama hinduizma i budizma kako bismo istakli da trenutno verovanje na Zapadu nije ni drevno ni paralelno sa istočnim verovanjima . To je rekli bismo više nedavno i moderno shvatanje, stvoreno da pruži utehu onima koji se plaše zaborava smrti; ali je takođe odgovoran za širenje dezinformacija o prirodi istinskog ja. Ovo osećanje odnosno verovanje u reinkarnaciju isključivo u ljudski oblik na ovaj način je takođe podstaklo neku vrstu lažnog osećaja lične besmrtnosti.To je zato što su prihvatili verovanje da prosvetljenje traje mnogo života, umesto da je svima dostupno u ovom životu.
Kako god „Istina je negde tamo“ …
Dopuna
Za kraj ovog izlaganja o reinkarnaciji pogledajmo deo teksta o nacinu prepoznavanja reinkarnacije na Tibetu..pa eto sami se uverite da li zapadne tehnike imaju igde veze i da li je „baš tako lako“ prepoznati i dokazati prošli život!
….“Prošli i budući životi su potvrđivani u autohtonoj tibetanskoj tradiciji Bon pre dolaska budizma. A od širenja budizma na Tibetu, gotovo svi Tibetanci veruju u prošle i buduće živote. Istraživanje reinkarnacija mnogih duhovnih učitelja koji su podržavali Dharmu, kao i običaj da im se predano mole, procvetali su svuda na Tibetu. Mnogi autentični spisi, autohtone tibetanske knjige kao što su Mani Kabum i Petostruko učenje Kathang-a i druge, poput Knjige učenika Kadama i Jevel Garland: Responses to Kueries, koje je ispričao slavni, neuporedivi indijski majstor Dipankara Atisha u 11. veka na Tibetu, ispričajte priče o reinkarnacijama Arie Avalokiteshvare, Bodhisattve saosećanja.
Međutim, sadašnja tradicija formalnog prepoznavanja reinkarnacija majstora prvi put je započela početkom 13. veka prepoznavanjem Karmape Pagshija kao reinkarnacije Karmape Dusum Khienpa od njegovih učenika u skladu sa njegovim predviđanjem. Od tada je bilo sedamnaest Karmapinih inkarnacija tokom više od devet stotina godina. Slično tome, od priznanja Kunge Sangmo kao reinkarnacije Khandra Choekii Dronmea u 15. veku, bilo je više od deset inkarnacija Samdinga Dorje Phagma. Dakle, među Tulkusima priznatim na Tibetu postoje monasti i praktičari laičkih tantrika, muški i ženski. Ovaj sistem prepoznavanja reinkarnacija postepeno se proširio na druge tibetanske budističke tradicije i Bon, na Tibetu. Danas postoje prepoznati Tulkusi u svim tibetanskim budističkim tradicijama, Sakia, Geluk, Kagiu i Niingma, kao i Jonang i Bodong, koji služe Dharmi. Takođe je očigledno da su među tim Tulkusima neki sramotni.
Sveznajući Gedun Drub, koji je bio neposredni učenik Je Tsongkhapa, osnovao je manastir Tashi Lhunpo u Tsang-u i brinuo o svojim učenicima. Preminuo je 1474. godine u dobi od 84. Iako se u početku nisu činili napori da se identifikuje njegova reinkarnacija, ljudi su morali da prepoznaju dete po imenu Sangie Chophel, koje se rodilo u Tanaku, Tsang (1476), zbog onoga što je imao da kažem o svojim neverovatnim i besprekornim sećanjima na prošli život. Od tada je započela tradicija traženja i prepoznavanja uzastopnih reinkarnacija Dalaj lama od strane Gaden Phodrang Labrang-a, a kasnije i vlade Gaden Phodrang.
Načini prepoznavanja reinkarnacija
Nakon što je nastao sistem prepoznavanja Tulkusa, razne procedure za njegovo pokretanje počele su da se razvijaju i rastu. Među njima neka od najvažnijih uključuju prediktivno pismo i druga uputstva i indikacije koje bi se mogle dogoditi; reinkarnacija pouzdano iznosi svoj prethodni život i govori o njemu; identifikovanje poseda koji je pripadao prethodniku i prepoznavanje ljudi koji su mu bili bliski. Pored ovih, dodatne metode uključuju traženje pouzdanih duhovnih učitelja za njihovo proricanje, kao i traženje predviđanja ovozemaljskih proroka, koja se pojavljuju kroz medije u transu, i posmatranje vizija koje se manifestuju u svetim jezerima zaštitnika poput Lhamoi Latso, svetog jezera na jugu iz Lhase.
Kada se desi da postoji više od jednog potencijalnog kandidata za priznanje Tulkua, pa postane teško odlučiti, postoji praksa donošenja konačne odluke proricanjem pomoću metode lopte od testa (zen tak) pre svete slike dok zovete snagom istine…..https://www.dalailama.com/the-dalai-lama/biography-and-daily-life/reincarnation
