Proricanje, magije i religiozne tetovaže u Bosni
Naučna putovanja broj 24. juna 1937
Od jezika ovčijih kostiju, do pasulja.
Prevela Džesika Hiton sa originalnog teksta na francuskom od Žan-Kloda Montbareja
Najdetaljnije bosanske tetovaže iscrtane su na podlaktici, zglobu i poleđini šake. Na grudima su nacrtani samo prilično jednostavni krstovi, u centru kruga. *Ovde obratite pažnju na ‘kuke’ koje okružuju ove krugove i kako one stvaraju simbol rotirajućeg solarnog diska.
Bihaćka pokrajina i dolina Une spadaju među najživopisnija mjesta u Bosni, bogata su i tradicionalnim bosanskim običajima. Sama Bosna je jedan od najinteresantnijih regiona Jugoslavije. Bihać je gradić od 8.000 do 9.000 stanovnika u Vrbaskoj banovini, nedaleko od Hrvatske. Una je jedna od glavnih pritoka rijeke Save, koja teče prilično od juga ka sjeveru i koja je od strateškog značaja za Bosnu.
Mađarski kralj Bela uspostavljena tvrđavu ovde u 13. -om veku. U 16. i 17. veku grad su napali Turci – borbe su se vodile sve do 18. veka.
Ono što upada u oči kada šetaju ulicama Bihaća je da mnoge žene imaju istetovirane ručne zglobove i podlaktice prusko-plavim mastilom. U selima ovog kraja, kao i drugdje praktično širom Bosne i Hercegovine, udio ovih tetovaža je još veći. Sve žene starije od određenog uzrasta – i velika količina mladih žena, ukrašene su ovim trajnim, neopipljivim lepim draguljima.
Najdetaljnije bosanske tetovaže iscrtane su na podlaktici, zglobu i poleđini šake. Na grudima su nacrtani samo prilično jednostavni krstovi, u centru kruga.
*Ovde obratite pažnju na ‘kuke’ koje okružuju ove krugove i kako one stvaraju simbol rotirajućeg solarnog diska.
Ponekad je cela šaka ukrašena svetlećim krugom i krstom u sredini, drugi put bi dotična dama morala da podigne jedan od svojih rukava da bi otkrila niz trezvenih, prefinjenih i harmoničnih geometrijskih figura. Ovi dizajni su jednostavni po svojoj koncepciji kompozicije, sitni u detaljima. Ponekad su tetovaže na zglobu nadređene širokim narukvicama od raznobojnih perli – podjednako geometrijskih u svojim šarama. Ali oni su daleko manje precizni i podsećaju na nakit od perli koji se može naći u severnoj Africi.
Fotografije prikazane ovdje daju ideju o tetovažama bosanskih žena. Osnovne figure koje čine ove dizajne su krstovi, oni su uglavnom nacrtani na unutrašnjosti krugova, krug praktično uvek sija – kao solarni disk i male kukice kao da ukazuju na njegovu rotaciju. Na svakoj svojoj grani krst je prugast, sa strelicama ili dalje razgranat.
Ako ovim elementima dodate, tačkice na palmetama i ožije , njihovim suprotstavljanjem i ibrikacijom imate čitav niz dekorativnih mogućnosti… Grudi su takođe tetovirane: na naprsniku su nacrtani jednostavni, račvasti krstovi, ponekad oreoli, a na vrlo retke prilike i na čelu. Najdetaljniji su uvek na desnoj ili levoj podlaktici.
Ove tetovaže posebno nose katoličke žene, retko na onima pravoslavne vere, nikada na onima muslimanske vere.
Bosna je pravi lonac za topljenje religija. Zapadne oblasti Kraljevine Jugoslavije: Slovenija, Hrvatska i Dalmacija bile su pod kontrolom Habzburgovaca do 1913. Njihove susedne zemlje, Austrija i Italija, su katoličke vere. Istočni krajevi: Stara Srbija i Crna Gora – koje su malo po malo povratile nezavisnost od Turaka, su pravoslavne. Centralne oblasti: Bosna i Hercegovina, prešle su sa Turaka na Habzburgovce; njihovo stanovništvo je mešavina pravoslavaca, katolika i muslimana, Sarajevo broji ne manje od 90 minareta. Postoje i važne zajednice Jevreja Sefarda koji su došli iz Španije u 16. veku.
Bosna je zaista bila granica između istočnog i zapadnog carstva: Vizantije i Rima. Posle pada ovih imperija, istok i zapad su nastavili da se bore, smenjujući napredovanje i povlačenje. U prvoj polovini srednjeg veka region je bio uglavnom katolički. U 11. veku jeres bogomila (neka vrsta manihejstva – slična onoj u albigenskom krstaškom ratu u regionu Midi u Francuskoj) označila je ofanzivni povratak Orijenta. Bogomili su bili favorizovani od strane lokalnih vlasti, koji su u njima videli element nezavisnosti u odnosu na Ugarsku. Nakon toga, Rim je poslao franjevačke misionare da ponovo osvoje zemlju sa katoličkom verom. Ovo se nastavilo dugo vremena. Bosanski sveštenstvo, onda je turski stigao u 15 -ogveka i pokazali su se veoma tolerantni – bar dok su ostali moćni (još nisu bili pod pretnjom Beča.) Bogomili – i deo stanovništva je prešao na islam. Od svih muslimana u Osmanskom carstvu, Bosanci su ostali najtradicionalniji: pobunili su se protiv reformi sultana Mahmuda – ljubomorno se držeći za fesove i turbane, kao i za ženske feredže koji su tek prestali da se nose. u Albaniji. Sve te različite ispovesti uglavnom se odlično slažu.
Povodom slave , najvažnije slave u srpskom kalendaru; tradicionalnom banketu prethodi verski obred. Na čelu parade: papa, sveštenik, muftija ili rabin napreduju za svojim mešovitim sledbenicima, dva hrišćanina ispred prenosivog oltara, musliman na svom molitvenom ćebetu, rabin koji stoji uspravno.
Ovaj kratki portret bosanske vjerske istorije nije nas, kako bismo vjerovali, udaljio od tetovaža. Etnografi su opširno raspravljali i pisali o ovoj temi. Ono što znamo jeste da je ova tradicija veoma stara, čak praistorijska i kvazi-univerzalna.
Tetovaže su nazadovale kod mnogih civilizovanih naroda, nalazimo ih samo u određenim klasama i određenim profesijama; kriminalci i nekonformisti imaju posebnu sklonost prema ispisanim, šematizovanim ili simboličkim natpisima kojima izražavaju ono što misle o društvu.
Ipak, kada se snobizam pomešao sa ovim, tetovaže su na neko vreme postale moderne u engleskoj aristokratiji krajem prošlog veka. Očigledno, čak i budući princ od Velsa, Edvard VII, bio je tetoviran sa simbolima svoje oružarnice – u sedam različitih boja.
Što se tiče cara Feru de Kabalea, on je očigledno imao magičnu japansku tetovažu – što mu nije baš donelo sreću…
To je druga priča za primitivce i drevne; gde se zapaža da je tetovaža odgovor na psihološku ljudsku potrebu: ona služi, u zavisnosti od svakog slučaja i evolucionog stadija, kao znak prepoznavanja, religije, sramote, prevage, pripadnosti, kao zaštitni amajlija , profilaktički, lekoviti ili kao ukras. Takva je reč Teofila Gotjea: „Najbrutalniji čovek na instinktivan način oseća da ukras prati liniju neprohodne granice između njega i životinje. A kad ne može da stavi amblem na svoju odeću – izvezaće svoju kožu.” Međutim, najdublji i najčešći argumenti za tetovaže su od religioznog ili magijskog značaja.
Divljak bi urezao u svoje telo, sliku svog totema. Pobožnik bi napisao na njegovom čelu neizbrisivim mastilom znak svog boga. Menade su se tetovirale kao što vidimo na njihovim vazama iz 5. veka: kozu na butinu, a Bakante, list bršljana na čelu.
Atinjani su na čela svojih zatvorenika nametnuli sliku Paladine sove; prvi hrišćani su ponekad nosili Hristov monogram; Hodočasnici iz Jerusalima u 17. -om veku su istetoviran – tako obaveštava nas Doktor Goarant De Tromelin, – sa mešavinom boje i masti od vola. Katerina Pigorini beri studirala je verske tetovaže na Notre Dame de Lorette je hodočasnika, oni su potom stavljene van zakona u 19 -og veka. Na muslimanskom orijentu, katolički Sirijci i Kopti često su nosili karakteristične tetovaže na zglobovima. U severnoj Africi, svako pleme ima svoju posebnu tetovažu.
Gatanje sa pasuljem u Bosni, Bihaćka krajina.
Dakle, kojoj kategoriji pripadaju bosanske tetovaže? Najverovatnije, religija i privrženost grupi, ali uz prevagu religioznog motiva. Nije iznenađujuće da su katolici ove zemlje, nakon što su se našli u konfrontaciji sa bogumilima, tada potisnutim pod dominacijom Turaka-muslimana, odlučili da svoju veru pokažu diskretnim, ali neizbrisivim belezima. U popularnoj kulturi, može se otkriti da se smatralo da ovi potkožni crteži ubrizgavaju veru – čuvajući svog nosioca od zlonamernih uticaja i kao znak prepoznavanja u dva sveta.
Ovaj tihi i dekorativni izraz vjere razlikuje se od ostalih tetovaža koje se mogu vidjeti u Bosni: ime, inicijali, srce probodeno strijelom, mač, orao itd… koje se mogu uočiti na čvrstim bicepsima grudi mesar ili mornar.
Operaciju radi žena, često nedeljom posle službe. Sa čađom se mesi testo od smole, objašnjava G. Kapus, koji je ove tetovaže posmatrao po celoj Bosni pre 50 godina. Ova mešavina se nanosi na kožu štapićem koji prati crtež. Kada se to uradi, višestruki ubod iglom se primenjuje iglom umotanom u konop – skoro do kraja; ovo gura obojeni materijal ispod epidermisa koji nakon stavljanja zavoja tokom četiri dana ostavlja trajnu tetovažu.
Ovih dana, ova tetovaža je izgubila svoje značenje, njeno primitivno značenje je izbledelo, ali njena upotreba i praksa i dalje postoje. Žene sa najlepšim crtežima s ponosom su nam pokazale svoje tetovaže.
To je verovatno da upotreba tetovaže i njihove funkcije je drevna na Balkanu i ide dalje leđa od hrišćanstva – iako istorijski dokazi u Bosni samo ide kao još u 12. -og veka. Herodot nas je učio da su Tračani tetovaže procenjivali kao neelegantne i loše vaspitane – do tačke u kojoj se niko nije tetovirao. Plutarh, međutim, precizira da su žene Trakije tetovirali njihovi muževi (sa kosama prema Atini) da bi ih kaznili zbog masakriranja Orfeja, i da je, okrećući ih u svoju korist, višestruke ‘stigme’ ovih dama koje su ih udavile u obilju crteža, na kraju su se tumačili kao znak časti.
U određenim slučajevima, tetovaža se može smatrati trajnom amajlijom upisanom na kožu; efekat je očigledno dugotrajan, ali je lek manje podložan prilagođavanju okolnostima koje nisu isključiva upotreba kao tetovaža amajlije. Ovo je ozbiljno umanjilo prihode trgovaca šarmom. Tetovaža nije zamenila magičnu formulu, već se posmatra kao kompliment. Nemojmo se rugati amajlijama, oni su nesumnjivo upali u upotrebu šarlatana i sujeverja.
Oni su poreklo ideograma koji imaju stvarnu estetsku i simboličku svrhu – što je zauzvrat iznedrilo pisanje i umetnost. Drugim rečima: civilizacija.
U Bosni se amajlije često koriste i ubeđeni smo da ih hrišćani koriste podjednako kao i muslimani. Ali stručnjaci za ‘formule’ su svakako islamski ‘ Hodža ‘. Reč Hodža, Hodža ili Hodža (što je ime stvarnog šefa čehoslovačke vlade) označava; načitan, pisar, student teologije. Arapski znakovi, poput hebrejskih znakova sa svojom kabalističkom i tradicionalnom numeričkom vrednošću, mnogo bolje se podnose izradi talismana; umetnuti u geometrijske, simboličke crteže dobijaju se, ako ne samo sa umetničke tačke gledišta – izvanredni rezultati. Naravno, Hodža koristi sveta imena i Kuranske stihove, ali ih ispunjava kabalističkim formulama, nerazumljivim za nevernike:
Parče papira, presavijenog u trougao, umotava se u komad tkanine, zatapa čistim voskom ili stavlja u kožnu torbicu. Ovo se zatim kači crvenim ili žutim koncem i nosi na grudima da donese opštu sreću – ili, na bolesnom delu tela, gde se ova formula koristi kao lek, podjednako dobra kao i svaka druga, a ponekad i efikasno, bilo samo po sugestiji.
To se u Bosni zove Zapis . U zavisnosti od važnosti slučaja i velikodušnosti konsultanta. Kaligram je ukrašen crtežima manje ili više komplikovanim, sa nekoliko ili više boja, čak i zlatnim, nešto što očigledno može samo da pojača vrlinu. Ali može se nastaviti ekonomičnije. Jednostavan, mali komad prljavog papira može za malu cenu da izleči glavobolju.
Bosanski hodža, daje svom klijentu recept – njegovo precizno, pedantno izvršenje će favorizovati akciju Zapisa. Na primer; bolesnik mora da udiše tamjan, da se umije vodom sa određenog izvora dok klanja molitvu itd.
*
Postoji veliki broj inkantacija i rituala za pravljenje čini koje inkarniraju nečije želje na osnovu dva glavna principa magije: kontakta i analogije. Na primer, mlada devojka koja želi da se uda za mladića mogla bi da ga natera da popije kafu u koju bi stavila pomadu koju je ranije nosila; ili, ona ga pogleda kroz katanac, zatvori ovaj katanac i baci ga u reku. U prvom slučaju, fluid želje i dobrote treba da prelazi sa jednog bića na drugo, u drugom, zatvaranje katanca na uočenoj slici je paralela posedovanja. Da bi se žena udala, postoji komplikovaniji recept koji zahteva određenu dozu strpljenja: odrubiti glavu zmiji, staviti zrno u usta i zakopati joj glavu. Ako zrno nikne – i iznikne klas:uzmi jedno zrno i dotakni ženu njime…
Jedan od naših sunarodnika koji je živeo u Sarajevu, g Pelletier, zapisao je u vezi amajlije, ovaj tragični skor u godini na početku austrougarske okupacije: jedan dan, mlada katolkinja je viđen kako napušta kuću muslimanski hodža sa prerezanim grlom, pada na ulici da umre. Hodža je izjavio da je došla da traži čini da joj pomogne da dobije željeni brak. On je očigledno odbio i ona se u svom očaju ubila. Čak i mrtvu, sudije su je osudile, ali su muslimani verovali u njenu nevinost i smatrali je šehidom.
Pomorno pevanje se i danas koristi da se oplakuje zbog mučenja nekoga ko treba da bude pogubljen. Pre svog vešanja osuđenik savetuje brata; u iščekivanju svedočanstva: „kada pravite svečanu odeću za svoju decu, učinite to i za moju; svetle boje za vašu decu, tamne za moju, da ljudi znaju da su siročad.”
Čovek želi, ne samo da prisili čini; on takođe želi, ma koliko to bilo nerazumno, da zna budućnost. I ovde je postojao, i postoji, izvanredan broj metoda proricanja . Najveći zajednički od njih , u našem delu sveta su kartice čitanje i astrologija, koji često kompliment jedni druge -ako se može suditi po novinskim oglasima. Ali postoje metode daleko čudnije… Jedan od njih je čitanje kroz kristalnu kuglu ili čašu vode, ili umivaonik sa sjajnom površinom. Drevni ljudi su verovali u povoljan let ptica i zov ptica; način na koji bi sveti pilići jeli – ili odbijali da jedu… Smatrali su ih osetljivim detektorima za nevidljive talase. U tu svrhu poslužio je i neprijatan pregled creva žrtava.Ge eomancija ; moderno u arapskim zemljama i u Sudanu je favorit u Evropi do 16 -og veka. Sastojala se od tumačenja figura ucrtanih u pesku, ili kamenčićima.
Druga vrsta proricanja se zove Belomancija i koja koristi strele; ovaj metod je ponovo odobren u Kuranu. The Kapnomanci ; tumači dim, aritmantika tumači brojeve koje izgovara konsultant. Ovo je slično načinu na koji psihoanaliza tumači asocijacije neposrednih ideja. Pisomantija je proricanje pomoću graška koji se valja po zemlji. Pe SSO Manci je kada jedan sahranjuje šljunak i kada se podiže iz pijeska tragovi koje su ostavili za sobom su tumače. Ptarmoskopija ; tumači kijanje. Za vežbanje spodomantije piše se pitanje u pepeo – sutradan tumači ono što je ostalo. Sikomantija koristi smokvino lišće, T romantija koristi sir, O neiromantija tumači snove, Teratoskopija je kada se predznaci oduzimaju od bajki. čudovišta, krvavih kiša i drugih izvanrednih pojava. Ksilomanci ; koristo se iz komada drveta pronađeno pored staze i puteve, Rapsodomanci bira, slučajno, stihovi iz Homer ili VIRGILE, baš kao i Bibliomancija uzima stih iz Biblije.
Za obavljanje elektromantike ; u centar kartonske kutije stavlja se kokoška u kojoj su na slova abecede postavljena zrna pšenice, a zapisuje se slova koja odgovaraju kvadratima na kojima ptica kljuca zrna. Alomantija tumači pucketanje i sjaj koji emituju zapaljeni kristali soli. Pegomantija ; tumači žuborenje i mehuriće vazduha komada grnčarije koji je uronjen u izvor slatke vode , peratoskopija je slična meteorologiji po tome što proučava oblik i pravac oblaka. Proricanje se može vršiti i kockicama, kockicama koštica, pasuljem, kamenčićima… Mogao bih da nastavim – da ne spominjem odvratnu Nekromantiju- koji ispituje mrtve, doneo je nesreću Saulu i oživeo spiritualizam.
U Bosni postoji mnogo oblika proricanja, neki od njih skoro potpuno reproduciraju one Grka i Rimljana, dok drugi koriste metode za koje se čini da su prilično arapskog ili turskog porijekla.
Na primer, da bi našao lopova, Bosanac će slušati svoj san koji će sanjati nakon što je pogledao grobnicu prijatelja ili će starica vezati sito, za ekser, pozivajući ga da se okrene kada se ime lopova izgovara (ovo je klasična Koskvinomantija ) gde se ekser jednostavno zamenjuje kleštima. Budućnost se može čitati i u svinjskim utrobama, a posebno u ramenu ovce (klasični Armomanc i
Turski Firman
Zamislite sebe magično prenešenog na ognjište porodice bosanskih seljaka na Božić: ovčetina se peče na pet cjepanica, nakon što je svečano donesena iz šume. Kada se zver skuva do kraja – pucnjava će najaviti da treba da se skine sa vatre. Zatim dolazi posetilac : obično prijatelj ili komšija. Uđe, pozdravi se sa svima, a gazdarica mu odgovori na pozdrav bacanjem šake brašna; to će učiniti i posipajući je brašnom i lepim željama za njenu sreću. Tada će prići ognjištu – svetom prostoru svake bosanske kuće; uzmite 2 polusgorena trupca i udarite ih jedan o drugi; šaljući varnice na sve strane. „Koliko iskri, najavljuje, koliko će koza dati kozi, toliko će teleta dati kravu i mlade krave. Ako bog da” – (ako je božja volja) I svi odgovaraju „Amin”
Posetilac tada odvaja levu lopaticu pečenog ovčetine – pazeći da nožem ne ošteti kost. Od konfiguracije kosti, aspekta zglobova itd, on oduzima niz vrednih prognoza za narednu godinu u vezi sa porodicom, stadom, žetvom, ratovima itd. „Kuća“ je puna; on pompezno predviđa : Dom će vam biti pun, a godina plodna – ali ova nepravilna hrskavica u zglobu označava putovanje, a ova dolazak stranca. Gospođo Štefanik, možda je ovo godina kada ćete se udati za Pavla i da ćete dobiti još jedno dete – vidim kolevku sa leđa – biće dečak.”
Ako vidi rupu u zglobu, to označava grobnicu, normalno, on će imati diskreciono pravo da to zaobiđe i pomeriće se da pregleda ‘krst’ kosti koja potiče iz zgloba: kvrga na njenom kraju označava dug: dalje gore, neočekivani prihod ili povećan prihod; sitne rupe ukazuju na propast – ako ih neko primeti, najbolje je da ih prođe…
Ispod krsta je „E ve’s pen “: ako je kost uglačana i blago obojena, to je dobar znak. U podnožju ramena svaka rupa označava rogat zver, ako je osnova široka, onda će ovo biti dobra godina za volove.; ako se podeli, onda će se moliti smrt među stokom. U blizini „krsta“ i sa strane osnove, rupe odgovaraju košnicama. Prostor između vratne kosti i zgloba od ekstremiteta krsta do srži predstavlja polja – može se zaključiti prognoza ovog područja o ratu i miru. Krst pokazuje zemlju, srž, neprijatelja; ako je oblak prema ekstremitetu, onda će neprijatelj biti poražen. Ako su granice oblaka oštre, onda se može nadati mirovnom sporazumu.
Pošto je ovo prilično dugo ispitivanje, puno ‘ r akia’- (voćne rakije koja se smatra nacionalnim pićem na Balkanu) se konzumira pre nego što se ode za sto i pojede ovčetinu i božićnu tortu. Posle jela svi pale sveću i posmatraju na koju stranu plamen duva. Ako se pruža uvis, gora će biti plodna; ako se plamen naginje na jednu stranu onda će ravnica biti plodna. Otac ukućana zatim baca zrna pšenice tri puta u naznačenom pravcu govoreći „Da će pšenica rasti kada se leto rodi“ I svi odgovaraju: „Amin“.
Za Badnje veče devojke vole da idu i slušaju na prozorima komšija i tumače prve reči koje čuju. Onaj ko čuje nešto poput „sedi, ostani ovde“ neće se udati ove godine. Međutim, ako čuje nešto što izaziva odlazak, srce joj zadrhti.
Pogodan je za konsultacije i Sveti Đorđe, kojeg slave i hrišćani i muslimani. Devojka može iskopati tri rupe u zemlji; ako insekt ili mala životinja upadne tokom noći u jednu od njih – njen broj označava godinu braka. Takođe može da drži kvaku na vratima sve dok ne čuje prolaznika kako izgovara ime – koje će prirodno biti ime njenog budućeg supružnika. Ali ova tehnika zahteva mnogo strpljenja. U noći Svetog Đorđa, mogla je da stavi pod jastuk dva komada hleba i malo soli – njena budućnost će se tada pojaviti u snu. Ili, na tragičniji način, sama u ponoć, na dnu puste slepe ulice, zapaliće dve sveće pored dva ogledala gde će videti lik osobe koju čeka (da se uda).
Čini se da su druge „mansije“ ili metode proricanja više „orijentalnog“ porekla – ako smo u stanju da pripišemo poreklo kvazi-univerzalnim praksama. Znali Hodže imaju znanje iz astrologije i numeričke i kabalističke vrednosti slova. Oni znaju koji horoskopski znak predsedava svaki dan u mesecu, koja planeta svakog dana u nedelji i šta treba raditi (i izbegavati) tog dana (baš kao astrolozi u nekim novinama.) Ali češća tehnika proricanja je jedna koji koristi pasulj. Povezan je sa geomancijom i aritmanijom.
Nismo uspeli da fotografišemo „posetioca” dok je čitao ovčeću plećku, ali smo uspeli da uhvatimo u našem cilju gataru u blizini Bihaća koja je čitala „ FAL ” koristeći pasulj.
Ova starica seljanka je upražnjavala svoju umetnost sa impresivnim uverenjem; osoba koja je došla na čitanje oklevala je oko odluke koju je morao da donese i došla je da je konsultuje o tome.
Počela je sa pripremnom meditacijom – kako operacija nije samo mehanička, već i genijalnost za tumačenje znakova, mora se imati intuicija i lucidan duh.
Neki metafizičari misle da su karte, kockice, kosti, kafa itd. samo vizuelni oslonci koji se koriste kada se praktikuje vidovitost ili intuicija…
Arapsko pismo dozvoljava najrazličitije, dekorativne kombinacije. Ovde treba čitati znakove molitve u smeru kazaljke na satu.
Od klijenta je zatraženo da se koncentriše na svoje pitanje dok pozira ruku (naravno levu) na gomilu od 41 malog pasulja; zatim podeliti ovu gomilu na četiri male gomile koje predstavljaju, s desna na levo, muža, kuću i ženu.
Prvu opštu indikaciju daje cifra koja je ostala od podele svake grupe na četiri. Svaka gomila se zatim deli na tri druge, a zatim na još tri, tako da ostaje devet gomila svake grupe ili 27 malih gomila pasulja koje variraju od 1 do 4 u svakoj gomili. Svaka gomila ima svoj poseban značaj i svoju poziciju u odnosu na druge – to ostavlja prostor za veliki izbor interpretacija. Što bliže cifra je za četiri (je ovo daleki suvenir sa hebrev Tetragramatonu ? ) Veća je verovatnoća da prorok je povoljna . Savršen rezultat je ‘ T. je ruka od Hazr aT P atimah ‘ T je naziv Muhameda ćerke koji je podjednako kuma od naseljen i Fatma. Ovo je dobro poznata amajlija i simbolizuje je znak broja pet.
Bosanci imaju i neobičan oblik proricanja koji se može naći širom Balkana. Ovaj metod se takođe koristi u oblasti Burgonja u Francuskoj – ali i daleko u pustinji Sahare. Jedan baci kašiku otopljenog olova u lavor sa hladnom vodom; ovo rezultira velikom raznolikošću iznenađujućih oblika koji se tumače, prema nauci ili fantaziji. Preovlađivanje glatkih i sjajnih površina je dobar znak. Ako predmet ima manje-više oblik broda, to bi značilo putovanje, kolevka rođenje… Bosanci, hrišćani, muslimani ili Jevreji koriste ovaj proces kao kreativno oruđe za lečenje straha i mentalnih problema povezanih sa anksioznošću. Dolazi starica da baci rastopljeno olovo tri puta dnevno u toku tri dana, svaki put kada bolesniku napoji vodu, protrlja mu stomak, desnu ruku i levu nogu.Obrasci u olovu ukazuju na uzroke straha.
Postoji i milostiva i poetska metoda proricanja turskog porekla. Ovo se posebno praktikuje na dan Svetog Đorđa – koga muslimani zovu Khidr ili Khadir. Zamislite grupu radosnih mladih devojaka okupljenih oko vaze pune vode. Svaka ubacuje prsten, broš ili drugi predmet koji joj pripada. Oni pokrivaju vazu sa velom i jedna od mladih devojaka onda će izvući jednu od dragulja.
https://sciencesvoyages.wordpress.com/2015/03/31/divination-magic-and-religious-tattoos-in-bosnia/
Balkanska verovanja- beli luk u zaštiti odojčadi od uroka i veštica
