Tekst je preuzet i preveden iz Žurnala Zlatne Zore, Knjiga 3, Umetnost Hermesa.
Sva prava zadržavaju autor i izdavač.
Copyright © by Oz and Llewellyn Worldwide, 1995
Namenjeno isključivo za lično proučavanje, svaka komercijalna upotreba je najstrože zabranjena.
Invokacija Hermesa Trismegistusa i Vizija Poimandresa
Dva Ritualna Rada na Stazi
Oz
Posedovanje Znanja, osim ako ga ne prati manifestacija i izraz u Akciji, je kao gomilanje dragocenih metala – isprazna i glupa stvar. Znanje, kao i Bogatstvo, je namenjeno za Korišćenje. Zakon Korišćenja je Univerzalan, i onaj koji ga narušava pati zbog razloga konflikta sa prirodnim silama.
-Kibalion (1)
Mnogo super-heroja iz prošlih vremena je uzdignuto na nivo virtuelnih božanskih bića koji su na zemlju doneli kvalitete koji zasenjuju uobičajene ljudske mogućnosti. Grci su dali objašnjenja za ovu situaciju sa svojom uobičajenom očaravajućom mitskom efikasnošću. Oni pričaju legende o jedinstvenim ljudima koji su privukli pažnju bogova, i lepotom, jačinom, ili hrabrošću osvojili za sebe besmrtno mesto na Olimpusu. Mnogo je Boginja zaslužilo svoje status ’’spavajući na pravom mestu’’, i mnogo bogova takođe, tako što su porazili posebno napadna čudovišta. Druge kulture takođe govore o velikim vođama koji su prvo živeli na zemlji kao ljudi, a onda postigli status daleko iznad onog od uobičajenih smrtnika. Jedan takav je Kvecalkoatl, pernata zmija Asteka, koji je počeo kao veliki sveštenik i politički vođa. Neki čak kažu da je ’’Kvecalkoatl’’ pre titula nego ime, jer dela pripisana njemu prkose objašnjenju osim kao zaostavštine veština brojnih sveštenik-kraljeva. Pele, vatrena boginja Polinezije, je veći izvor mnogih legendi na Havajima od bilo kog drugog lokalnog božanstva. Neki kažu da je originalno bila smrtna žena neverovatne ambicije, snage, i privlačne vatrenosti, i da je njen duh rastao u duh boginje koja danas živi u eruptirajućem vulkanu. Merlin, Marija, Isus, i Kuan Jin su svi bića božanstvenosti koji su jednom živeli kao ljudi.
Hermes Trismegistus pripada ovoj elitnoj grupi. Verujemo da je jednom bio smrtno biće, a ipak takođe uživa i status božanstva. Ko je bio on? Istorija nam ništa ne može reći. On je zaista toliko daleko od nas u vremenu da je ostalo samo nekoliko, ako i toliko, slikovitih legendi o njegovom životu i istraživanjima. Ono što živi i dalje su njegovi spisi i učenja, i oni stoje kao dokaz jednog inspirisanog izvora čiji se glas i posle hiljadu godina još čuje. Neki pisci izjednačavaju Hermesa Tristmegistusa sa Egipatskim bogom Totom, gospodarom misli i pisanja. Neki izvori se pozivaju na njega kao boga Hermesa, Grčkog glasnika bogova. Kao i sa drugim sveštenik-kraljevima, njegovo ime može biti titula koja kombinuje u jednu legendu zaveštanja više vođa. Spisi koji se pripisuju njemu su verovatno rad određenog broja njegovih studenata, ili mnogo sveštenika i učitelja koji su svi pisali pod njegovim imenom.
Hermes Trismegistus, ’’Triput-velika inteligentnost’’, je bio zvan ’’Mercurius ter Maximus,’’ zbog perfektnog i tačnog znanja o svim stvarima na ovome svetu. Pored toga što je bio veliki spiritualni učitelj i autor, bio je i kralj Egipta.(2) Turnebus, 1554-te, opisuje Hermesa kao jednog Egipćanina koji je postojao pre Mozesa, i koji je putovao širom sveta kao učitelj noseći mudrost Božanskog.(3) Njegova identifikacija sa Egipatskim bogom Totom, Tahutijem ili Tutom(4), ga povezuje sa božanstvom koje je donelo u svet znanje o pisanju i o svim načinima učenja. Hermes Trismegistus kaže o sebi da je sin Saturna, koji je po istoričarima živeo u vreme Saruga, Abrahamovog čukundede.(5) Vodi se rasprava da li je Hermes živeo pre ili posle Mozesa. P. B. Randolph ističe da je Mozes bio vešt u umetnostima Egipta, u veštinama koje je navodno Hermes Trismegistus inicirao u ovaj svet. (6)
Pisanje mu je navodno bilo jača strana. Neki veruju da je Hermes bio Enoh, kome su isporučene tablice drevnog tajnog jezika Anđela, koji je znan kao Enohijanski. (7) Jamblihus je rekao da je Hermes napisao dvadeset-dve hiljade knjiga donoseći medicinu, hemiju, zakon, umetnost, astrologiju, muziku, retoriku, magiju, filozofiju, geografiju, matematiku, geometriju, anatomiju, i oratoriku u svesnost čovečanstva.(8) Moguće je da su mnogi renomirani drevni studenti i učitelji bili direktno ili indirektno pod uticajem originalnih Hermetičkih učenja i spisa. Pored Mozesa, i Pitagora i Platon su putovali u Memfis i Tebu da uče Egipatske misterije , verovatno te misterije koje su bile izložene u originalnim knjigama Hermesa.(9)
Frensis Beret je rekao o triput-velikom Hermesu, ’’…Ako se Bog ikad pojavio u čoveku, on se pojavio u njemu, što je očigledno iz njegovih knjiga i Pimandera…’’(10) Ne možemo biti sigurni da li je on bio inkarnirani smrtnik ili je božanski sastavljena legenda. No, za modernog maga duh Hermesa Trismegistusa živi i dalje kao izvor i učitelj. Njemu se pripisuju koreni Zapadne tradicije misterija. ’’Sada u svetu postoji nekoliko tajnih škola privilegovanih da iniciraju kandidate u Misterije, ali skoro u svakom slučaju oni pale svoje vatre oltara sa plamene baklje Hermesa.’’(11) Najviše studirani žanr Zapadnih okultnih misterija sa danas zove Hermetička Magika, nazvan u čast njenog najdrevnijeg i originalnog izvora. Postoji legenda da je Hermes lično napisao misterije od kojih su eventualno nastali današnji Masonski rituali. Ove misterije sadrže arhetipske esencije dosta inicijatornih sistema uključujući i taj od Zlatne Zore i današnje Vike.
Neki od spisa koji se pripisuju Hermesu koji su preživeli, u različitim formama, su ostali očuvani do današnjih dana. Da li je ovaj polubog bukvalno lično napisao ova dela nije toliko važno koliko sadržaj u njima. Oni ostaju kao izvor metafizičke inspiracije. Njihova duboka lepota, njihovi zagonetni i bistri opisi zrače čak i danas, vekovima posle prvih autorizacija, kopiranja, i studiranja. Zapanjujuće, možemo naći i vrednost i validnost za naša kompleksna vremena u ovim drevnim alegorijama pošto obrađuju teme života, smrti, i svega onog što leži van uobičajenih čula. Dva najčuvenija rada Hermesa koji i danas utiču na studente misterija su Smaragdna Tabla i Božanski Pimander.
Istorija o tome kako su ovi dokumenti došli do naših ruku imitira prirodu misterija koje su njihova tema. Klement Aleksandrijski je napisao u svojoj knjizi Stromata da postoje četrdeset-dve originalne Hermesove knjige. O njima je rečeno da su ’’preko potrebne.’’ Trideset-šest od njih sadrži čitavu filozofiju. Šest knjiga su medicinske, a druge sadržane su knjige pevača, astrologa i pisara. Ove knjige su nestale tokom spaljivanja Aleksandrijske biblioteke, tog tragičnog akta cenzure kada su nestali veoma važni tekstovi drevnog sveta. Rimljani su navodno shvatili da ti spisi moraju biti uništeni da bi Egipat bio pokoren. Danas možemo samo da zamišljamo kakve su se ideje održavale tamo, pošto su bile meta političke eliminacije.(13) Koliko proučavaoci znaju, samo je nekoliko spisa Hermesa preživelo iz toga vremena. Jedan odlomak iz Korpus Hermetikuma se pojavio u jednom preživelom papirusu iz trećeg veka P.H.(14) Korpus Hermetikum je skorašnje ime sedamnaest ili dvadeset dokumenata koji se pojavljuju u različitim manuskriptima datirajući iz četrnaestog, petnaestog i šesnaestog veka.(15) ’’Hermes Trismegistus Poimandres’’ , takođe znan i kao Pimander, je ime prvog dokumenta.
Pimander Hermesa Trismegistusa je jedan od najranijih Hermetičkih spisa koji danas postoje. Ovaj tekst je prerađivan tokom prvih vekova Hrišćanske ere, i od tada se nepravilno prevodi. Uprkos tome, rad i dalje sadrži dosta od originalnih koncepta Hermetičkog kultusa. Vizija Poimandresa je druga po redu u fragmentima Pimandra, i opisuje metod pomoću koga je božanska mudrost prvo bila otkrivena Hermesu. Ova vizija je najčuvenija od svih Hermetičkih fragmenta, i rečeno je da je alegorija o otvaranju ljudske duše.(17) Pripovedanje sadrži mnogo ideja i slika koji mogu biti od neprocenjive vrednosti progresivnom studentu Hermetičkih misterija. U Viziji Poimandresa, Hermes Trismegistus opisuje trans u koji upada. Tu se sreće sa Poimandresom, velikim bićem koje sebe opisuje kao ’’Veliki Um’’. Ovaj entitet nastavlja da odgovara na pitanja Hermesa pošto on istražuje o počecima života, i o razvoju ljudske duše.
U adaptiranju ove vizije za korišćenje od strane današnjih studenata, pozivam se na tri izvora. Božanski Pimander Hermesa Merkuriusa Trismegistusa, editovan od strane Paschala B. Randolph i objavljen 1871, sadrži jednu verziju Hermesove vizije. Ova edicija je reprintovana od prevoda Dr. Everarda koji se pojavio u štampi 1650. Everard je radio ovaj Engleski prevod od jedne Arapske verzije.(18) Rendolfova verzija je reprintovana od jedne antičke kopije Everardovog izdanja.(19)
Ono što se čini da je najtačniji prevod Vizije Poimandresa pojavljuje se u impresivno kompletnom, dobro istraženom i autoritativnom radu. Ovo je četvoro-tomni set prevoda i produženih komentara Waltera Scott, prvi put izdat 1924. Zove se Hermetika, Drevni Grčki i Latinski Spisi Koji Sadrže Religiozna ili Filozofska Učenja Pripisana Hermesu Trismegistusu. Scot je radio sa većim brojem Grčkih i Latinskih manuskripta iz četrnaestog do šesnaestog veka , koji su bili ’’više nego dovoljni da nam omoguće da rekonstruišemo izgubljeni arhetip od koga svi oni potiču.’’(20) Skotova verzija je veoma slična Rendolfovoj, što sigurno ukazuje da iako dolaze iz različitih izvora i jezika, korenski izvor mora im pripada sa određenim integritetom.
Ubrzo posle gore naveden publikacije, Manly P. Hall je predstavio maštovitiju i jasniju verziju Vizije Poimandresa. Radeći sa gore navedenim prevodima i drugim izvorima, on je uključio sopstveno prepričavanje ovog drevnog ’’kanalisanja’’ u svom vanvremenskom radu, Tajna Učenja Svih Doba, izdanom 1928. On je unapredio ovo prepričavanje sa ’’proširenjima koja delom potiču iz drugih Hermetičkih fragmenta i dela od tajnog arkanuma Heremtičkih nauka.’’(21) Hall je zadržao bukvalne ideje vizije, i ponovo ih napisao u formi da su se pre fokusirale na metaforičke slike nego na precizne originalne izjave. Čineći tako, on je zadržao sve-važne slike, a ipak izbegao dosadno izražavanje koje rezultira iz direktnog prevoda drevnih jezika. Po Halu:
Vizija (Poimandresa) Hermesa je, kao skoro svi drugi Hermetički spisi, alegorijsko izlaganje velikih i mističnih istina, i njeno skriveno značeneo može biti shvaćeno samo od strane onih koji su ’’uzdignuti’’ u prisustvo Istinskog Uma’’
Ove reči otkrivaju pravi način za interpretaciju ovog drevnog spisa. Slike iz ove vizije se ne trebaju razumeti kao bukvalne istine, već kao ključevi za produbljenje razumevanja nas samih. Ove slike su prijatelji sa podsvešću, naročito ako su prihvaćene i puštene da utonu nezamagljene racionalnom i logičkom analizom. Na ovaj način, one se kreću kroz um, umesto da budu uhvaćene u iluzornom aspektu uma. Ovo je formula za alhemijsku integraciju alegorije. ’’Istinska Hermetička Transmutacija,’’ kaže Kibalion, ’’je mentalna umetnost.’’(23)
Bez jedne unutrašnje integracije simboličkih slika, puko čitanje ili studiranje vizije je kao znanje skupljeno bez razumevanja. Svrha ovog poglavlja je da vam donese ovu metaforičnu viziju vama, čitaocu ovog Žurnala, unutar proseca koji dozvoljava direktan pristup slikama. Istinska Hermetička mudrost ne podučava puko studiranje ove mudrosti, već i aktuelno korišćenje iste. Čitanje vizije u originalnoj formi i u formi koja sledi je validan način da se počne sa studijama. Ponovno čitanje i dozvoljavanje slikama da počnu da rade u dubljem umu započinje proces integracije. Da biste stavili mudrost u upotrebu iznutra, možete odabrati da ih iskusite na isti način kako Hermes opisuje svoje prvo iskustvo, u stanju transa. Invokacija Hermesa je prvo dizajnirana da otvori auru za struju Hermesove mudrosti tako da bi kasnija vizija mogla biti integrisana.
Iz ovog razloga Ja nudim ovu Invokaciju Hermesa Trismegistusa i još jedno prepričavanje Hermesove Vizije Poimandresa, u formi ritualnih radova na stazi ili slikovitih putovanja.Ova dva rada će možda učiniti ove drevne vizije najpristupačnije za moderni um. Manly P. Hall je pisao u predgovoru Tajnih Učenja Svih Doba o važnosti očuvanja drevnih spisa za današnji svet:’’Neka dvadeset-prvi vek donese sa nama obnavljanje onih sistema sa inspirisanim instrukcijama tako očajno potrebnih.’’(24) Hall je prepoznao trenutnu moć i vrednost drevnih reči i mudrosti, i u tom duhu ja nudim ovu viziju u obnovljenoj formi i jeziku, prikladnu za modernog tragača za vizijama.
U ponovnom pisanju ove vizije, pokušala sam da zadržim osnovne ideje i slike originalnih spisa koliko je moguće. Zato što radim sa Engleskim prevodima, a ne sa drevnijim jezicima, na mnogim mestima sam morala da dam interpretativna mišljenja za značenje fraza. Umesto da pokušavam da definišem razne metaforičke i poetičke sekcije, zadržala sam suštinske slike i njihove originalne opise tako da čitalac ovog rada može koristiti ove slike da katališe svoja individualna dostignuća. Invokacija Hermesa je moja originalana kreacija, inspirisana učenjima Zlatne Zore i Manliya P. Hall. U adaptiranju Vizije Poimandresa koristila sam gore imenovane izvore – Rendolfa, Skota i Hala – i dodala sam napomene sa direktnim navodima gde je prikladno. U bliskom poređenju ove tri verzije, izabrala sam da izostavim lične interpretacije autora. Jedini izuzetak ovoga je ideja da je Poimandres zmaj, što je Halova alhemijska atribucija i nema ništa zajedničko sa originalnim spisima.
Ime ’’Poimandres’’ originalno dolazi iz Egipta. Nisam mogla naći direktni prevod za ovu reč. Ime može biti mešovita reč ili fraza, koja je bila zajednička u mnogim stranim jezicima. U spelovanju ’’Poimandresa’’ u fonetskim hijeroglifima, jedna reč se sama ukazuje. Prvi slog, poi, može biti prefiks koji znači ’’ovo’’ ili ’’to,’’ ili čak ’’moje.’’ Mand može biti Egipćansko Mnd, u prevodu ’’grudi.’’ Rs kao sufiks može značiti ’’kao meni’’ ili ’’kao nama.’’ Interesantno je primetiti da je u ovoj formi sufiks neutralnog roda, što nije uobičajeno za Egipćane. Značenje onda može biti ’’ove ’grudi’ kao meni,’’ ili ’’kao što su ove ’grudi’ nama.’’ Dok Poimandres sam sebe naziva ’’Veliki Um,’’ više drevno Egipatsko značenje se verovatno odnosi ne pre odgajivački i naklonjeni smisao učenja i deljenja. Ovo nije hladna i racionalna forma uma. Za neke ljude, onda, slika zmaja im ne mora odgovarati kao predstava božanskog duha, arhanđela, ili čak boginje ili božje figure. U ovom slučaju, čitalac može poželeti da promeni sliku da bi odgovarala njegovim sklonostima. Poimandres je najverovatnije biseksualac, što znači u ovom slučaju da oba pola postoje simultano, kao što su to Božanstvo i druga bića u priči.
Hermesovi drevni spisi su nam postali dostupni na Engleskom tek pre nekog vremena, a postoje već hiljadama godina. Današnji čitalac će verovatno naći da su date reči nejasne i ograničene. Dostupni prevodi odišu sa Viktorijanskim pridevnim dodacima koji su bili u modi u jeziku devetnaestog i ranog dvadesetog veka. Sve verzije koje su mi dostupne reflektuju kulturne i religijske predrasude prevodilaca i njihovih vremena. Jedna od glavnih ideja u Hermesovoj viziji je to da Kreator – Božansko – sadrži u sebi oba pola. A ipak u svim prevodima, reči za opis Kreatora su isključivo ’’Bog’’ i ’’On.’’ Originalni kompletni balans polova na svim planovima od božanskog do fizičkog je onaj za koji osećam da je vredan očuvanja u jeziku vizije, zato sam uklonila sve reference na božansko kao da je muško. Originalni ’’Engleski prevod’’ takođe sadrži jedan naglasak na ’’razumu’’ kao najviše cenjenom kvalitetu koji postavlja ljude iznad životinja, i to ponovo reflektuje filozofsku modu devetnaestog veka. Namerno sam preskočila ideje o ljudskoj dominaciji nad prirodom. Zadržala sam stalno korišćenje reči ’’um’’ kroz tekst, koju će čitalac kome je poveravam, verujem, interpretirati za sebe u najvišem spiritualnom smislu. Na Grčkom reč je ’’nous’’, koncept koji se pre odnosi na živo svetlo života nego na proces obične misli i logike. Važno je u ovoj viziji, a i u drugim drevnim spisima, zapamtiti da se dosta od prirode originalnog značenja može promeniti tokom prevođenja na drugi jezik. Verujem da određene ideje kao što su veličanje racionalnog, podjarmljivanje prirode, i kompletno zlo materijalnog sveta samo kasnije adaptacije misli i da nisu deo originalne suštinske mudrosti. Ovo možda jeste ili nije istina, ali neću dozvoliti ovim idejama da se provuku u moje sopstvene spise.
U prošlosti, Hermesovi spisi izgleda da su izazvali dosta političke diskusije o tome da li su Hrišćanski ili Paganski, monoteistički ili politeistički. Uživam u Hermesovim spisima jer oni su nastali pre oba ova pokreta i transcendentiraju takve podele religijske misli. Nalazim u ovim spisima mnoge istine koje idu izvan teologije bilo koje određene religijske doktrine. Važan koncept predstavljen u vizijama je onaj o besmrtnosti. Način na koji nam Poimandres objašnjava zamku iluzije smrti dosta podseća na filozofiju Tibetanskih Budista i Američkih Urođenika. Hermetička filozofija često u sebi sadrži suštinu iza svih velikih religija, pokazujući jedinstvo koje se provlači kroz sve genijalne spiritualne istine. Student koji u ovim spisima traži spiritualne odgovore će ih naći u kontekstu sopstvene unutrašnje istine. Nadajmo se da ovo neće postati razlog za podršku superiornosti sopstvenih verovanja na štetu drugih. I tako, ostaviću čitaocu da razabere i sakupi bilo koje inspiracije iz ličnih radova sa ovim vizionarskim putovanjem.
Ako si pravi student, bićeš u mogućnosti da odradiš i primeniš ove principe – ako nisi, onda razvij sebe u jednog takvog, jer će ti inače Hermesova Učenja biti kao što su ti to ’’reči, reči, reči.’’
-Kibalion (25)
