Pisanka-magijsko jaje Slovena U Ukrajini je crtanje jaja pisanki drevni paganski običaj koji je opstao kroz vekove i praktikovao se skoro svuda na teritoriji Ukrajine .Takođe ovaj vid ukrašavanja jaja praktikovan je i u oblastima Poljske, Češke, Rumunije, Slovačke i Rusije.
Pisanka (bukvalni prevod je „pisano jaje“) jeste sirovo oplođeno jaje (tradicionalno savršena jaja za pisanku bi bila uzeta od mlade kokoške koja prvi put snese jaja na prvi mladi mesec proleća – upisana magičnim simbolima koji su generacijama tradicionalno upisivani na jajima
Jaje koje je upisano bilo kojim drugim „netradicionalnim“ simbolima naziva se „malevanka“ („ofarbano jaje“) i ne nosi isti magijski i ritualni značaj kao pisanka.
Tradicionalne boje za pisanku su bela, žuta, crvena i crna, iako se u različitim regionima Ukrajine koriste i narandžasta, zelena i plava Simboli su upisani („napisani“) na jajetu posebnim alatom nazvanim „kistka“ ili „pisačok“ koji je u suštini tehnički mali levak prikačen na štap. Nekada su se kistki pravili od životinjskih kostiju ili pilećeg perja.
Pisankarka je žena specijalizovana za pravljenje pisanki i ona unapred počinje da se priprema za svoje magično delo. Prvo šta čini jeste da skuplja vodu za boje. Voda za boje se mora uzeti iz 7 ili 9 različitih bunara i izvora ili na spoju 3 potoka rano ujutru (3 do 4 sata). Dok nosi vodu kući, mora da ćuti i da se nikada ne osvrne. Voda sakupljena na takav način naziva se „nema“voda i ne nosi nikakav energetski trag. Kažu i da voda topljena od martovskog snega ima gotovo iste moći, pa je velika sreća da se u martu skuplja sneg.
Zatim kod kuće, pisankarka priprema boje za jaja tako što u vodi koju je donela na predhodno opisan način stavlja korenje, trave i koru. Konačno obučena u sve novo i čisto, nakon što se očistila, upali sveću, naspe pčelinji vosak u levak na svojoj kistki, i greje levak na sveći – plamen dok se vosak ne istopi.
Nakon ovog dela rituala počinje da upisuje na čistoj beloj površini jajeta vrelim voskom ,magične simbole koje je naučila od svojih predaka. Jednom kada prekrije sve površine na jajetu koje poželi da ostanu bele voskom, jaje umače u najsvetliju farbu koju ima (obično je žuto). Dok farba jaje pisankarka čita posebnu molitvu ili čaroliju tokom koje priziva božanstva koja će joj pomoći u njenom magičnom radu (obično su to ženska božanstva kao što su Lada, Mokoš, ili Bogorodica (Bogorodica), ako pisank arka je posvećeni hrišćanin) i navodi svrhu svog rada. Ponekad može prizvati i božanstva ili duhove, čije simbole je upisala na jajetu.
Nakon što se jaje oboji u žutu boju , pčelinjim voskom prekriva prostore za koje želi da ostane žuta, a jaje umače u tamniju farbu – tradicionalno. Posle molitve ili bajalice, ona skida sada crvenu farbu sa jajeta , i ponavlja svoj postupak vrelim voskom da prekrije područje da na jajetu ostanu crvene. Konačno, jaje se umače u najtamniju boju – crnu, koja služi kao pozadina. Nakon što završi sa farbanjem jaja na ovaj način , stavlja ga u toplu rernu ili pažljivo drži preko sveće-plamen dok se vosak ne istopi; zatim ga obriše salvetom. Ovaj poslednji korak konačno otkriva sjajne boje na pisanki, a sada je jaje možda preliveno uljem ili mašću kako bi bilo sjajno.
Magična važnost jajeta ukrašenog na takav način je neizmerna. Ovaj vid iscrtavanja jaja , kombinuje trostruku simboliku samog jajeta, boje kojima je obojeno i simbole upisane na njemu.
Jaje u ovom slučaju jeste novorođeni svet koji na sebi nosi dobre (i samo dobre) želje pisankarke – zla želja ispisana na jajetu može da izazove katastrofu jer se verovalo da menja svet u celini. Bela boja na pisanki služi za pisanje poštovanja bogovima, žuta boja na jajetu je za ljude i materijalna bogatstva, crvena predstavlja Život i služi za zaštitu i blagostanje, a crna je boja same Majke-Vlažne-Zemlje.
Jaja pisanke koja su namenjeni deci obično su imala zelenu ili crvenu (ali ne i crnu) pozadinu, jer se deca verovalo da su premlada da bi se nosila crnom bojom i njenom simbolikom.
Simboli koji se iscrtavaju na pisanki variraju od oblasti do oblasti, ali svi imaju veoma duboko značenje. Takođe, veruje se da pisanka sadrži snagu elemenata, jer se svi oni koriste prilikom stvaranja: „nema voda“ natopljeno biljem, plamenom svećom i pčelinjim voskom koji miriše med.
Pisanke se obično daju na poklone i nikad se ne prodaju. Odbijanje da se uzme pisanka od prijatelja ili rođaka nekada je bila uvreda. U zavisnosti od simbolike i magične namene, ovo posebno jaje može biti zakopano na njivi za dobru žetvu,može se staviti ispod košnice da bi pčele u njemu napredovale, ili čuvale u kući na prozoru ili u „crvenom uglu“ (slovensko domaći oltar) za dobro sreća i zaštita.
Verovalo se da Pisanka upisana posebnim simbolima „vode“ štiti kuću od požara, a ako bi požar ipak izbio, majstor bi nosio pisanku oko plamena kako bi sprečio širenje vatre.
Ipak postoje i verovanja ako bi se nešto desilo ovom magičnom jajetu .
Polomljena pisanka je bila predznak dolazećih promena.. Ako je jaje eksplodiralo (ovo se dešava ako ima malu pukotinu), znači da je pisanka poslužila svrsi i zaštitila kuću od nečeg lošeg. Sada, kažu da su prvi pisanki pisani na jajima pataka i drugih vodenih životinjer zbog stalnog kontakta sa vodenim elementom ona simbolizuju čistoću; međutim, kokošija jaja su postala popularnija jer traju mnogo duže od jaja iz bilo koje druge ptice.
Pisanki nisu ukrašavani samo sa ciljem da slave proleće – oni mogu biti napisani na Svetloj polovini godine kada dani postaju duži a noći kraće, za tako važne prilike kao što su porođaj, venčanje ili smrt.
Važno je razumeti razliku između pisanke i tradicionalnog uskršnjeg jajeta koje se u Ukrajini zove „krašanka“ i obično se boji u jednoboju – crvenu da predstavlja okrepljujuće Sunce.
Krašanka je tvrdo kuvano jaje i nakom sto ga pojedu ljudi se „povežu“ sa Suncem božanstvo (slovenski Dažbog). Krašanki raznih boja rađeni su i na druge praznike ciklusa proleće-leto: zelena za Trojičidan (Vitsuntid – kraj proleća) i žuta za Dan Ivana Kupale (Letnji solsticij) sve do početka XX veka.
Magijski simboli Slovena – Pisanice
