Uskrs je, bez sumnje, najvažniji hrišćanski praznik – dan pobede života nad smrću, vaskrsenja Isusa Hrista i obećanja večnog spasenja. Međutim, u savremenoj kulturi, Uskrs se često redukuje na dekorativne motive: šarenila jaja, čokoladne zečeve i komercijalne proizvode koji nemaju nikakve veze sa duhovnom suštinom ovog praznika. Najzanimljivije je pitanje: kako je upravo zec, životinja koja se ne pominje u Bibliji, postala jedan od centralnih simbola Uskrsa?
U autentičnoj hrišćanskoj tradiciji, Uskrs je bogat dubokim i teološki utemeljenim simbolima:
- Jagnje (Agnus Dei) – predstavlja Isusa Hrista kao „Jagnje Božje koje uzima grehe sveta“ (Jovan 1:29). U pravoslavnoj i katoličkoj crkvi, jagnje je ključni uskršnji simbol.
- Krst – znak Hristove žrtve i pobede nad smrću.
- Vatra i svetlost – simbol Hrista kao „Svetlost sveta“ (Jovan 8:12), što se posebno naglašava u noći Uskrsa.
- Bela boja – označava čistoću, radost i novi život.
Zec se nigde ne pojavljuje u ovom kontekstu. Dakle, odakle je onda uopšte došao?
Ključ leži u prethrišćanskim religijama Evrope. Pre nego što je hrišćanstvo postalo dominantno, mnogi narodi su proslavljali prolećne festivale posvećene obnavljanju prirode. Jedan od najuticajnijih kultova bio je posvećen Eostre (ili Ostari), germanskoj boginji zore i plodnosti.
Prema zapisima srednjevekovnih hroničara, Eostre je bila povezana sa zečevima i jajima, jer su oba bila znaci prolaska zime i bujanja novog života. Kako je Crkva na zapadu širila hrišćanstvo, često je preuzimala lokalne tradicije kako bi olakšala pokrštavanje. Tako su elementi poput paljenja vatre ili bojenja jaja postali deo hrišćanskog praznovanja.
Postepeno, simbol zeca se udomaćio u narodnoj tradiciji, posebno u nemačkim i drugim evropskim kulturama, gde je „Osterhase“ (Uskršnji zec) donosio decama jaja kao nagradu.
U 19. i 20. veku, zahvaljujući razvoju masovne kulture i marketinškim strategijama, zec je postao komercijalni simbol Uskrsa. Prvi fabrički proizvedeni čokoladni zečevi pojavili su se u Nemačkoj 19. veka, a kasnije su postali globalni fenomen. Koncept da „Uskršnji zec krije jaja“ promovisala je industrija slatkiša, udaljavajući fokus od religioznog značenja praznika. Zahvaljujući američkim i zapadnoevropskim medijima, zec je postao univerzalni simbol, čak i u zemljama gde ranije nije bio poznat (npr. u pravoslavnim slovenskim zemljama).
Neki vernici smatraju da je nebitno da li Uskrs ima elemente izvan religije, dok drugi ističu da komercijalizacija umenjuje duhovnu dimenziju praznika.
No, kada Uskrs postaje samo „praznik zečeva i čokolade“, gubi se fokus na Hristovo vaskrsenje. Uskrs je, pre svega, praznik pobede nad smrću. Dok su zečevi i ukrasna jaja deo folklorne tradicije, oni ne treba da zasenjuju ključnu poruku: HRISTOS VASKRSE,ISTINU VASKRSE!
Možemo uživati u dečijim radostima i lepim običajima, ali je važno ne zaboraviti pravi smisao – veru u večni život i duhovno obnavljanje.
Autor teksta je Tau Zostrijan
Tekstovi na sajtu su zaštićeni Zakonom o autorskim pravima! Izričito je Zabranjeno preuzimanje tekstova bez navođenja linka ovog sajta , kao i obrada tekstova sa sajta korišćenjem delova tekstova!
Trijumf hrišćanstva nad paganizmom-kraj ritualnog žrtvovanja
Relikvije i moćni magični artefakti
