Sećanje na zvezde
Pre nego što je čovek naučio da govori, duša je već znala.
Znala je putanju zvezda, tišinu između svetova i ime svetlosti iz koje je potekla. Kada se rodila u telu, zaboravila je — ali ne potpuno. Ostalo je nešto tiho, kao trag, kao slutnja koja se budi kad pogleda u noćno nebo.
Stari Egipćani su govorili: čovek nije jedno. U njemu živi više slojeva, više svetova. Kada telo padne u tišinu, duša ne nestaje — ona kreće. Prolazi kroz senke, meri se istinom, i ako je srce lagano, uzdiže se. Postaje Akh — svetlost koja pamti, koja više nije vezana za zemlju. Tada odlazi među zvezde, ne kao stranac, već kao neko ko se vraća.
I drugi su to osećali, iako su govorili drugačijim rečima.
Stari Grci su u svojim mitovima uzdizali ljude na nebo, pretvarali ih u sazvežđa, kao da su želeli da sačuvaju ono što ne može umreti. Ono najdublje u čoveku, verovali su, ne pripada prolaznosti.
Stari narodi širom sveta šaputali su da su zvezde tragovi onih koji su nekada hodali zemljom. Da ono što odlazi ne nestaje — već menja oblik i mesto postojanja. Nebo je bilo puno života, samo drugačije vrste.
A onda dolazi jedno dublje, tiše razumevanje.
U učenju Rudolfa Štajnera, duša nije samo ona koja odlazi među zvezde — već ona koja iz njih dolazi. Pre rođenja, prolazi kroz kosmičke sfere, kroz svetove gde svetlost nije daljina, već stanje postojanja. Između smrti i novog rođenja, ona boravi u tim prostranstvima, razume, sabira iskustva i priprema se za novi silazak.
Tako zvezde više nisu samo kraj puta.
One su i početak.
Možda zato u čoveku postoji taj neobjašnjivi osećaj kada pogleda u noć. Ne tuga, ne strah — već tiha bliskost sa nečim nedokučivim.
Kao da nešto u njemu prepoznaje raspored svetlosti.
Kao da zna ono što nikada nije učio.
Kao da se seća nečega što je davno zaboravio.
I možda to nije iluzija.
Možda je to trag vremena pre rođenja.
Možda je to odjek puta koji duša prelazi između svetova.
Možda je to podsećanje da nismo samo bića zemlje, već i bića svetlosti.
Jer kada čovek zastane, podigne pogled i oseti mir koji ga prevazilazi —
možda to nije radoznalost.
Možda je to sećanje.
Astralno telo -astralni dvojnik,suptilno telo
U slavu Sunca-obelisci-falusni simboli od Egipta do trga Bazilike Sv.Petra u Rimu
Zvezda Sirijus i sazvežđe Orion -centar duhovne moći
