Spis Mabinogion predstavlja jedan od najpoznatijih izvora o staroj keltskoj religiji. Ovaj spis je prema rezultatima dosadašnjih istraživanja dobio svoju konačnu formu u jedanaestom i dvanaestom veku, ali u njemu možemo naći i mnogo starije elemente. Neki od njih potiču čak iz vremena dolaska Kelta na Britansko poluostrvo, što čini ovo delo veoma značajnim spomenikom keltske kulture. Mabinogion nas uvodi u magični svet starih Velšana i upoznaje nas sa bogovima koje su poštovali i herojima čija su dela slavili. Glavna ličnost ovog spisa je Pryderi, mitski vladar Velsa, koji doživljava brojne avanture u svetu ljudi i svetu duhova. Njegov otac bio je Pwyl a majka Rhiannon, čije se ime prevodi kao ‘Velika kraljica’. Pryderi je bio otet na rođenju i odgajan daleko od svojih roditelja. Kada mu je otac umro, vratio se u svoje kraljevstvo, međutim, tu se nije dugo zadržao. Zajedno sa Manawydanom, budućim suprugom Rhiannon krenuo je u pohod na Irsku. Na svom putu kući on i njegovi saputnici provode nekoliko godina na ostrvu koje je nalik raju. Pryderija kući ne čeka ništa dobro jer na njegovo i Manawydanovo kraljevstvo uskoro biva bačeno prokletstvo. On sam biva zarobljen u podzemnom svetu zajedno sa svojom majkom, sve dok ih oboje ne spašava Manawydan.

Jednako zanimljiv život imaju još dva junaka Mabinogiona Llassar Llaes Gyfewid i Lleu Llaw Gyffes. Pryderi, Llasar i Lleu su veoma slični (kako fizički tako i psihički) pa možemo zaključiti da se ovde zapravo radi o tri lika jednog bića. Ovo biće uvek ima kosu boje žitnog klasja i htonične karakteristike, povezano je sa konjima i dolazi u dodir sa različitim magijskim predmetima. Zbog svega nabrojanog on ne može biti ništa drugo do duh vegetacije a evo i zbog čega. Kao što znamo žito ima boju zlata, a tokom jednog perioda u godini ono se u obliku semena nalazi pod zemljom. Boravak semena u zemlji na simbolički način predstavljeno je Pryderijevim boravkom u podzemnom svetu iz koga ga spašava Manawydan. Budući da zemlja rađa žito, ona se može posmatrati kao njegova majka. U Pryderijevom slučaju te Rhiannon, koja je tipično podzemno božanstvo. Ona je povezana s konjima, htoničnim životinjama, i predstavlja jednu od varijanti Epone, keltske boginje konja. Llassar Llaes Gyfewid takođe predstavlja očigledan simbol duha vegetacije. Žito i ostale biljke svake godine ponovo rastu (iznova se ‘rađaju’) dok Llassar u svom posedu ima kotao ponovnog rođenja. I na kraju, tu je i Lleu Llaw Gyffes koga od smrti spašava krmača, životinja povezana sa podzemnim svetom i poznati simbol Boginje zemlje. Lleuova žena je stvorena od raznih vrsta cveća pa predstavlja idealnu suprugu jednog boga vegetacije.

Pojava trolikog entiteta kakav je keltski duh vegetacije verovatno bi nas začudila da ne znamo da se slično biće pojavljuje i u mnogim drugom mitološkim sistemima. Setićemo se trostrukih božanstava Slovena, Nordijaca, Grka i Indusa Triglava, Odina, Hekate i Trimurtija. Keltski trostruki bog je, kao što smo videli, duh vegetacije, a avanture Pryderija, Llassara i Lleua zapravo su simbolički opisane različite faze plodnosti. Kada u ovom novom svetlu počnemo da posmatramo Mabinogion shvatićemo da to nije samo klasičan skup mitova. U pitanju je nešto mnogo kompleksnije kodifikovan keltski kalendar. Kelti su, dakle, pronašli način da zabeleže sve faze plodnosti i da svoje opservacije formulišu u obliku mita. Sačinili su jedan slikovit prikaz godišnjeg ciklusa plodnosti, a uz pomoć ovakvog šifrovanog kalendara mogli su da planiraju svoje poljske radove tokom godine. Da je Mabinogion zaista kalendar potvrđuju i događaji kojim se završava ovaj spis. Ti događaji predstavljaju uvod u događaje kojim počinje Mabinogion čime se simbolički zatvara jedan krug tj. završava jedan ciklus.

(Prema knjizi Aleksandre Bajić: Mabinogion, keltsko-slevenske paralele, Pešić i sinovi, 2010. Ovaj članak objavljen je u časopisu Veles, broj 3)

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde