Boginja pusti ratnički poklič od koga se zatresoše svetovi i uzjahavši lava pođe u boj. Kad demon Mahiša ču taj zastrašujući poklič, krenu joj u susret sa svojom vojskom. On vide hiljadoruku boginju kako raširenih dlanova zamračuje celo nebo i oseti kako se od bata njenih koraka tresu zemlja i podzemni svetovi. I poče boj.

Hiljadu hiljada ratnika napadoše boginju-na kočijama, slonovima i jašuću konj-pogađajući je udarcima palica, mačeva, sekira i kopalja. Ali velika boginja kao od šale odbi sve te udarce i nepokolebana i nesutrašiva, sama je napadala svojim oružjem bezbrojno mnoštvo demona. Lav, kojeg je jahala, sa razbarušenom grivom upadao je u redove asura kao plamen pošara u gustoj šumi. A iz Boginjinog daha nastadoše stotine strašnih ratnika, koji su je pratili u boju. Boginja je sekla asure svojim mačem, ošamućivala ih udarcima palice, bola kopljem i probadala strelama, a na neke je nabacivala omču i vukla ih za sobom po zemlji. Pod njenim udarcima asure su na hiljade padali obezglavljeni, prepolovljeni, probodeni više puta ili raskomadani. Neki su i pored toga što su ostali bez glave, još stežući oružje u rukama, nastavljali da se bore sa Boginjom, dok su potoci krvi natapali zemlju onamo gde je ona projurila na scom lavu.

Mnoge su ratnike pobili Boginjini ratnici, mnoge je rastrgao lav, koji je skakao i na slonove, kočije, konje i na pešake, te se vojska demona raštrka, potučena do nogu. Tada se sam bivoliki Mahiša pojavi na bojnom polju, zastrašujući Boginjine ratnike svojim izgledom i užasnim urlanjem. On jurnu na njih i jedne izgazi kopitama, druge nabi na rogove, treće ubi šibanjem repa. Potom se ustremi na Boginjinog lava i pod njegovim kopitama poče da se trese i da puca zemlja, dok je repom tako šibao okean da se on strašno uzburka i razli; svojim rogovima Mahiša je na komade kidao oblake na nebu, a od njegovog daha rušili su se visoki klanci i planine.

Tada Boginja baci na Mahišu strašnu Varuninu omču i čvrsto ga uveza. Ali istog trena demon napusti svoj bivolji oblik i pretvori se u lava. Boginja zamahnu Kalinim mačem-Vremenom-i taman htede da odrubi glavu lavu, kada se istog trena Mahiša pretvori u ratnika sa žezlom u jednoj i štitom u drugoj ruci. Boginja tada dohvati luk i svojom strelom probode ratnika. Na to se ovaj pretvori u ogromnog slona i užasno tuleći, jurnu na Boginju i njenog lava, razmahujući svojom čudovišnom surlom. Boginja sekirom odseče surlu slonu, ali Mahiša tada uze svoj pređašnji oblik bivola i sa rikom poče kopati zemlju rogovima i bacati na Boginju ogromne planine i stene.

Gnevna Boginja onda popi opojnu tečnost iz pehara gospodara blaga, cara careva-Kubere i prsnu u smeh, a oči joj pocrveneše i zasjaše kao plamen, dok joj je crvena tečnost tekla niz bradu. “ Dok pijem vino ti riči bezumniče“, reče ona. „Uskoro će bogovi zaliktati likujući što sam te ubila!“ Zatim se ona u jednom džinovskom skoku izvi u vazduhu i odozgo se sruči na velikog demona, pa mu jednom nogom stade na glavu i probi mu telo kopljem. Kada Mahiša, u želji da izbegne smrt u novom obliku, do polovine izađe iz sopstvene čeljusti, Boginja mu bez oklevanja odrubi glavu.

Mahiša pade na zemlju bez daha i bogovi počeše da kliču od radosti i da hvale veliku Boginju. Gandharvi opevaše njenu slavu, a apsare počeše da joj igrom odaju počast za pobedu. I kada se bogovi pokloniše Boginji, ona im reče:“ O, nebesnici, kada god vam preti velika opasnost, pozovite me i doći ću da vam pomognem.“ To reče i nestade.

 

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde