Rune i nastavak putovanja

Ovaj članak će pored svoje namere da otvori neku novu temu biti takođe i jedan veoma ličan zapis, naprosto jer je moj život veoma blisko povezan sa ovim simbolima kao i drevnim Božanstvima u čije ruke sam na određen način predao niti kojima me povuku često protivno nekim ličnim iluzijama o pravcu kojim želim da idem.
Tokom 2005 i nakon mog povratka iz Skandinavije koji je uveliko promenio moju osobenost usledilo je i izdavanje knjige “Rune – Šamansko Putovanje”, u tom periodu nisam sebe niti jednog trenutka smatrao ekspertom na ovom polju ali sam uvideo neophodnost tog dokumenta na prostoru Jugo-Istoka Evrope. Puno knjiga je naprosto navodilo na površna tumačenja kao i neka lična tumacenja pojedinaca koja su predstavljena kao činjenice. Pokušao sam da predstavim rune sa sto je moguće manje mistifikacije kao i da ih učinim dostupnim pojedincima gde je potrebno da se sami usude i zaplove dublje u njihova značenja i mogućnosti korišćenja. Nisam pokušao da otkrijem nešto novo, čak naprotiv sam nastojao da stvari postavim na neke osnove neophodne pojedincu da zaplovi sam ovim vodama a da pri tome ostanemo u kontaktu sa nekim izvornim značenjima gde sam takođe pokušavao da ograničim lična tumačenja na minimum. Nakon toga sam iskreno želeo da budem dalje od bilo kakve rasprave na tu temu i da naprosto sama knjiga deluje kroz ljude, pričali su pozitivno i negativno o njoj kako mi je preneto, niti jednog časa nisam imao potrebu da branim bilo koji deo teksta, smatrao sam da to delo ima svoj sopstveni univerzum i da je moja uloga bila odigrana. Dvanaest godina je prošlo od tada, i ponovo sam na početku putovanja koje je potrebno ponovo preneti ljudima. Moja povezanost sa jednookim Bogom me je nosila dalje, od kontinenta do kontinenta, i dok nisam uronjen u svoju unutrašnjost na obalama Južne Amerike uz zvuke nekih meni nepoznatih udaraljki ponovo čuo taj prepoznatljiv i dobro poznat glas unutar sopstva, pretpostavljam da neke okolnosti nemožemo objasniti bez barem neke mistifikacije tog iskustva te stoga ih je bolje zadržati u skladu sa sopstvenim razumevanjem. U nekako istom času, iz nekoliko izvora prišli su mi pojedinci sa ovom temom sa raznih strana sveta, o dubljem poznavanju ovih simbola, kao i o potrebi nove knjige i ovog članka koji služi na naki svoj način kao najava onoga što tek dolazi.
Ponovo sam se osećao kao pion u nekoj meni nepoznatoj igri, veoma često nevidimo značaj nasih koraka koji kao da su usmeravani nekom nevidljivom rukom. Ipak, moramo imati na umu da se nesmemo zavaravati modernom interpretacijom paganskih Božanstava i objašnjenjima koji nemaju puno povezanosti sa uvidom predaka i njihovim odnosom.
Danas nekako svi govore o toj povezanosti, ipak nekako se ne govori o ceni te eventualne povezanosti. Samoća nestaje, i kad su vam oči zatvorene vi gledate u lice tog Božanstva, i kad ste previše blizu vaš um je doveden do samih granica, jer neki svetovi iako povezani se drže dalje jedno od drugog sa razlogom. Dok naizgled okolina vas posmatra izolovanog od svih, vi to zapravo niste. Čak naprotiv, vas um povezuje pojmove i nagoni na razmisljanje o vremenima o čijem postojanju gotovo nije ništa ostalo. Ali lutanju nema kraja, i ta zeđ je neugasiva. Te stoga više nastojim da navodim ljude da žive u ispunjenosti svog svakodnevnog života ali ako ste obeleženi onda izbor zapravo nije na vama vec nošeni poput duha plovite kroz život gladni nekog nepoznatog iskustva.
Dok vaš um sedi u udobnosti svog doma i čita ovaj tekst, vi nemate svest ili povezanost sa eksternim svetom, nepoznati ljudi prolaze u vašoj blizini i priroda se manif priroda se manifestuje kroz poznate nam biološke oblike. Vi znate da je recimo pas u okolini vase zgrade ali vas taj pas ne interesuje i njegova potreba za toplotom i pažnjom vas ne dotiče, vi zapravo nemislite na psa uopšte. Dok se taj pas nada da u toj zgradi postoji neko ko čuje njegov plač za toplim obrokom i dodirom. Na isti način, smo i mi eksterni svet tih drevnih Bogova prošlosti, ali postoje neke niti koje se prostiru kroz sve svetove, niti koje ponekad ovi isti Bogovi uhvate svojom rukom a koje se slobodne vijore kroz univerzum i tada kao da nekom nevidljivom rukom pokrenu nešto iz samo njima znanim razlogom, vreme za njih nema nikakav značaj kao ni naš život koji prolazi u trenucima. Često stisak te božanske ruke dovodi do propasti svega što smo smatrali delom nas, i dovodi nas do tačke puke manifestacije koja mora da odigra neku ulogu, slepo i poslušno. Veran je bio Sigmund ali pao je u krvavoj bitci i njegov kraljevski leš bio je njegova nagrada, a poslednje što je video bila su ledja njegovog Boga i jato Gavranova na plavom nebu.

Siguran sam da je vreme za novo obraćanje, za novi šapat na ovu temu. Ovog puta, rune se predstavljaju ili bolje reći prodaju ljudima u nekom novom vidu, kao simboli koji će vam pomoći da transformišete svoj život uz miris insens štapića u udobnosti naše mašte o nekom dobu koje romantizujemo iznad granice sopstvene mašte, ka nekom boljem životu. Naše društvo se transformiše, kao i naša percepcija o Bogovima i samim runama ali, nesmemo zaboraviti da preci koji su prenosili značenja takođe imaju svoju drevnu prošlost u koju su malobrojni odlazili u svojim mislima.
Svaka Runa, krije mnogo vise od poznate nam simbolike, i zaista vaš život će biti transformisan jer ćete se osetiti delom tih neraskidivih niti gde je ceo vas život samo jedan trenutak, gde jasno možete osetiti da postoji svet u kome vreme nema značaja, ali niko to nemoze učiniti za vas! Niko nemože uraditi ono što je samo na vama, jer niti koje stvarate i put kojim idete je samo vaš! One imaju istoriju o kojoj sam delom pisao kao i mnogi autori mnogo učeniji od moje malenkosti, istoriju koju svi gotovo poznajemo.
Ali, postoji i dublja priča, istorija koju su čak i preci smatrali zaboravljenom i koji su naslućivali važnost Runa kroz njihovu povezanost sa tom istorijom nama gotovo nepoznatom u današnjem vremenu. 

Vreme neposredno nakom izlaska iz pećine predaka, vreme dok su jos bili susretani polu životinjski oblici među ljudima, vreme dok su ožiljci koje kolektivno potiskujemo jos uvek bili sveži. Ovaj članak je samo deo uvoda u jednu priču koju je korisno čuti, na koji način će se to reflektovati unutar vas je apsolutno na vama, na meni je da ispričam priču gde niti jednog časa neću pokusati da utičem na krajnju interpretaciju koja je na vama samima, ili ću to učiniti minimalnim. Samo ću pokusati da ukažem na niti koji nas povezuju, gde ćete primetiti da se neke reči ponavljaju jer time zapravo želim da vas navedem da se dublje pozabavite nekim pojmovima, i dosta toga pišem u nekom stanju nesvakidašnje svesti i na kraju a, i dosta toga pišem u nekom stanju nesvakidašnje svesti i na kraju samo igram svoju ulogu.

Ova priča ide dalje od same puke interpretacije ovih simbola, ova priča ide dalje u dubine nepoznatih šuma i dubokog snega, ova priča ukazuje na mračne dubine tog bunara sa koga sa malo njih usuđuje da zatraži gutljaj.
Kao primer ili više kao uvod u ovu prišu za potrebe ovog članka uzeću samo jednu runu u moj pokušaju da budem jasniji i prekinem sa tom poetskom mistifikacijom, hajde da krenemo sa tom prvom i naizgled sasvim jasno objašnjenom runom FEHU.

Dobro nam je naizgled poznato značenje ove rune, domaća stoka kao prenosivo bogatstvo, materijalno bogatstvo u svom poznatom nam obliku. Dobro su nam poznate meditacije o plodnosti i dobrobiti ove rune, ali lako nam promaknu ti mali delovi priče koju nepoznajemo dovoljno. Nekako čak i nepitamo niti istražujemo dublje jer smatramo da će nam to vremenom biti jasnije ili da je i većini i dalje nejasno kao i nama. Ova Runa,kao i ostale krije mnoge tajne i samo deo njene dubine će vam doneti puno toga, sa sigurnošću mogu da tvrdim da će vam ovaj članak, koliko god kratak izazvati na kratko bljesak munje unutar vas. Ova runa krije priču koja ide cak dalje od Bogova Asgarda u nepoznato o kome se negovori.
“Prva čin koju znam je nepoznata vladarima
ili bilo kome iz ljudskog roda;
Pomoć se zove,
Jer pomoći može u času tuge i bola.”
(Hávamál, 146)
Nepoznata je zaista, jer svoje korene krije u dobu kad još ljudi nisu koračali srednjom zemljom, doba koje naslućujemo u drevnim Germanskim sagama. Doba koje je otkriveno samo pojedincima kroz vizije i rituale o kojima neznamo gotovo ništa, gde je ostao samo krvav napušten kamen na nekom pustom polju.
Kao sto sam već pomenuo, postoji opšte prihvaćeno značenje ove rune kao: mobilni posed, domaća stoka, novac i moć koju posedujemo kroz materijalno bogatstvo. Ovo je prva runa i kao takva je i runa stvaranja i ne slučajno postavljena na ovo mesto, ovo je pokretna sila koja izvire iz Muspellheima (vatra) I nikada ne staje već se neprestalno kreće u svojoj silini, ovo je veoma korisno imati na umu. Povezana je s Povezana je sa vatrom na pomenuti način u smislu stvaranja sveta, te prvobitne iskre akcije, ta kosmička vatra koja stvara univerzume ali ih i razara u svom naletu, ili bolje reći transformiše. Kao takva u svojoj kosmičkoj simbolici predstavlja snagu plodnosti i nosi misteriju stvaranja i razaranja, jedno uvek prati drugo. Taj crvenkasti plamen vatre se prepoznaje i u sjaju zlata, i ovo je od velikog značaja! Fehu je početak i kraj, i prožima sve sto čini život a nastala je pre samog života, stoga nepoznata ljudskom rodu.
Kada se uzme u obzir da je u pitanju sila sa svojom esencijom u moblinosti, na nivou ljudskog razumevanja identifikovana je kao pokretna moć a zatim prelazi u značenje pokretne imovine i transformiše se kroz zlato konačno u simbol novca, koji je takođe upravo simbol stvaranja kao i transformacije u društvu. Veruje se da je ovo koren Engleske reči „fee“, koju su anglo-saxonci sačuvali, prenoseći dalje simbol ove Rune. Nesmemo imati negativan odnos prema novcu, jer simbol novčića je mnogo više od platežne moći.Iz navedenog proizilazi da se razvojem društva transformisalo i značenje ove rune sto takođe doprinosi njenom simbolu transformacije i moći onome ko je poseduje. Kao i svakom runskom simbolu potrebno je otići dublje i steći uvid kroz metafore unutar staro Germanske tradicije, sagledavajući Božanstva, njihove odnose, poznate name događaje kroz legende prošlosti pre njihove transformacije u mitove.
Ovu runu povezuju sa rečju „hamingja“, ova reč u prostom prevodu sa staro Nordijskog znači „sreća“ ali se povezuje sa dva veoma zanimljiva koncepta. Označava ličnu dobru sreću ili sreću porodice odnosno klana ali takođe se odnosi i na izmenjen izgled onih koji menjaju oblik (shape-shifters). Dakle sama reč ima dvostruko značenje, može biti sreća ali može biti i transformacija životinjskog i covečijeg. Reči i transformacija reči je veoma bitna u razumevanju staro Nordijskog mita, i dobro je proučavati ovaj segment prošlosti. Jer Bog asgarda je i Bog reči i poema sa razlogom. Setimo se glavne zanimacije vikinških klanova tokom zimskog perioda, izmisljanje parabola i rebusa, otkrivanje značenja poema opevanih u dugim zimskim večerima. Klanovi su imali posebne ljude koji su upravo bili zaduženi za osmišljavanje parabola i rebusa kao glavnoe zanimacije tokom lošeg vremena ali i jedan od načina da se istaknu oni sa darom britkog uma.
Dakle reč koja označava sreću ali upućuje i na promenu, na um može da na ovde padne tarot karta sreća u svom simbolu točka promenljivosti. Postoje određene paralele izvučene između „hamingja“ i „fylgja“, od strane Rudolfa Simeka ali nema potrebe ovde da ulazimo dublje u ovaj deo za sada, korisno je napomenuti ovo kao i ovog autora. Naročito kad se uzme u obzir putovanje ka unutra da bi otkrili „fylgju“ svoje prirode, tj. životinjsku manifestaciju naše istinske prirode.
Sa ovom runom, povezujemo tri božanske manifestacije; Frigg, Freya i Freyr koji, prema legendama pružaju dar uvida potrebnog upravo za čitanje runa. Frigg je zadužena za plodnost i je zadužena za plodnost i bogatstvo porodice, Freya lije suze koje postaju zlato nakon pada na zemlju ali i povezuje se sa seksualnošću i magijom i Freyr koji označava plodnost u opštem i individualnom konceptu ali takođe i seksualnu snagu.
Fi-Faj-Fo uzviknuo je Div iz našeg detinjstva.

Tri su idola bila postavljena u Upsali, Odin kao otac predaka i Gospodar Asgarda, Thor kao sin ali i čovek (o ovome se još uvek malo govori), jer Thor je zapravo čovek sam. Podsetimo se da je jedino Božanstvo koje ne prelazi Bifrost most Bogova zbog svoje težine, već plovi rekom poput smrtnika. Gde ga je jednom prilikom Sveotac sam odvratio i poslao ga da pronađe učenje žene. I statua Freyr, plodni aspekat Vanira. Mislim da je bitno ovo pomenuti, ali vratimo se trojstvu ove Rune.
Tri božanstva ove Rune su Božanstva Vanira (takođe uzmimo u obzir da nasuprot Skandinavskom verovanju Freya i Frigg su manifestacije istog Bozanstva kod većine Germanskih plemena), ponekad zaboravljamo da su Božanstva Vanira zapravo usko povezana sa Divovima i da su generalno bili u ratu sa Asgardom. Podsetimo se priče o majci i sestri Freye, Gullveig! Čije ime sledbenici Odina ne pominju i prepuštaju je zaboravu prema volji Sveoca. Tri puta spaljene veštice! Ona je Žena Div (Wardruna).
Njeno ime znači Zlato (Gull), sledeći deo njenog imena (veig) je takodje veoma simbolično i ne tako lako za intepretaciju, moze značiti “Put” ali takođe i alkoholno piće koje daje snagu pa čak i ponovo značenje Zlata, njeno ime se takođe transformiše u Heidr (Heiðr) Staronorveđki izraz za slavu, kao i čist sjaj, ovo ime je tokom vremena takođe izmenjeno anglikacijom reči u Heidi. Ove dolazimo do potrebe da se ponovo isčita Voluspa saga. Imajte u umu da svako ime poenuto u Eddama vam može oduzeti nekoliko dana predanog istraživanja o značenju i transformaciji.

Dakle ovde već vidimo koliko je bitno otići dublje u proučavanje same reči. Samo jedna i prva runa nas je odvela u pominjanje nje! Majke Divova! Gullveig i taj stari kult Boginje potisnut kultom Asgarda, ovo je gotovo taboo tema čak i danas među ozbiljnim posvećenicima Nordijskog verovanja. Tek nedavno ovaj kult isplivava iz dubokih voda prošlosti, ovde bih se usudio da prepuručim veoma vredno delo na ovu temu pisanog od strane Vexior-a pod nazivom, “Gullveigarbok”, koja je pored toga što je fenomenalno urađeno izdanje, tvrdog poveza sa predivnim ilustracijama samog autora takođe proizilazi od strane ozbiljnih praktičara i posevećenika ovog puta koji na ovaj način izlaze u javnost.
Fehu se smatra misterijom zlata kao što smo već pomenuli i kome moć raste u transformaciji i prenošenju, ne u čuvanju u tamnim pećinama. Poput zmaja koji čuva svoje zlato. Novac koji je sebično čuvan postaje zatrovan. Hajde da se prisetimo Runskih poema ovde:
„Fehu je izvor nesloge medju rodjacima,
i vatra mora,
i put zmije“
(Islandska poema)

„Fehu je izvor nesloge među rođacima;
vuk živi u šumi.“
dijska poema)
Vatra je nasuprot leda, : I : (Isa) i dolazi iz mračnih delova sopstva, ona je suprotnost Vode ali i njen deo. Fehu je kao sila stvaranja i kreacije sakrivena u podsvesti svakog pojedinca, stoga se vuk krije u šumi (vuk će biti objašnjen dalje u tekstu jer nosi dvostruko značenje). Koji može izaći samo putem zmije (odnosno u prevodu grave – fish) jer iz smrti dolazi život, ponovo upućuje na transformaciju. Nekolikoo pojedinaca mi je ovde napomenulo mogućnost Kundalini uspona kroz simboliku zmije, veoma dobra analogija ali prvobitno značenje je ipak vezano za smrt kao transformaciju.
Svako ko ima malo znanja iz osnova ekonomije svestan je potrebe da se novac kreće. Protok novca je veoma poznata rečenica, bogati nisu oni koji pokušavaju da sačuvaju deo novca jer time prekidaju protok već oni koji znaju kako da kanališu ovaj protok i postanu deo njega. Najbogatiji pojedinci ovog sveta su takođe i najveći davaoci, dali slučajno ili kroz znanje deluje da im je veoma dobro poznata formula zlata koje mora da teče. Ne sebično gomilanje, već biti sastavni deo ovog protoka. Rat između Asira i Vanira se završio kroz poklone, kroz razmenu taoca a runa koja se koristi za ovladavanje ove sile je upravo Gebo ( : X : ) kao poklon koji kanališe silu Fehu rune.
Time i Anglo Saxon poema dobija svoj smisao:
„Fehu je uteha svim ljudima
ali mora je svaki čovek davati slobodno
ako želi da stekne čast
u očima gospodara.“
Ovaj aspekat se može sagledati i kroz poeme o Sigurdovom životu, (Volsunga Saga). Ova Saga je veoma, veoma duboko utisnuta u kolektivno biće Germanskih naroda, nesmemo i pored dramatizovanih modernih intepretacija zaboraviti na ovu priču u svom izvornom obliku prepricavanu kroz generacije i nastavlja da bude bitna tema kroz izmenjenu formu. Dakle sila Fehu se mora održavati kretanjem u protivnom će biti uprljana, kao i sebično gomilanje novca. Osvrnimo se ovde na zatrovanog zmaja koji sebično čuva zlato i njegov plameni sjaj pod zemljom, koga hrabro ubija Sigur vođen Odinovim savetom i pprekovanim mačem svog oca. Ali i na prokletstvo ovog zatrovanog zlata, koje moramo imati u vidu.

Crvenkast sjaj zlata možemo takođe povezati i sa uzrokom svih ljudskih akcija strašću i kao pokretna sila povezana je sa seksualnošću, i ponovo vidimo tu nit koja vodi do Vanira.
Priča o Siguru samo je nastavak, jer setimo se njegovog oca čiji mač (Gramr) je prekovao od razbijenih delova. Sigurov otac Sigmund, pao je u bici kada je krenuo direktno na Odina (gospodara svih čiji simbol je uvek bio prsten) koga nije prepoznao u naletu strasti u ushitu bitke, i mač je bio razbijen u delove. Njegov otac je takođe imao moć transformacije kao i njegova baka, naravno dobro naslućujete u pitanju je transformacija u vuka. Njegov mač je ispoljavao unutrašnju snagu i priča o ovom maču i njegovom ponovnom kovanju se na zanimljiv način prenela kroz Tolkiena i maču Izildura, prekovanog od Elfova (Freyr folk) za lutalicu (Aragorn, cije ime je Elessar odnosno Kamen Elfova) koji je na putu da ponovo postane kralj, poput Sigura koji ispravlja greške svog oca Sigmunda. I zatrovano zlato Fafnira postaje zatrovano zlato Smauga koje izaziva sukob medju rođacima, i priča se ponavlja kroz generacije u generaciju u nekom svom novom obliku. Transformacija se nastavlja kroz nove generacije.

Ova runa takođe pojačava dejstvo ostalih runa u smislu njihove snage. U kombinaciji sa Thurisaz postaje razorno i moćno oružje u rukama veštog, posebno se naglašava da je potrebno veoma dobro poznavati Rune i stare legende koje upućuju na njih jer kao što je napomenuto ovo jeste sila stvaranja ali i sila koja sagoreva sve pred sobom svojim večnim plamenom.
Thurisaz je takođe i Runa povezana sa Thurs kultom Divova, koji i danas postoji sakriven ali nedavno veoma osvežen i manifestovan kao Thrusatru i stoji nasuprot kultu Asgarda i Asatru sledbenicima.
Pogledajte samo koliko toga se otvara ispred nas kroz ovu jednu Runu, koliko bogatstva je sakriveno kroz ovaj naizgled tako jednostavan simbol. Ovo je samo deo te priče koju ću pokušati da prenesem, i na ovaj način moramo pokušati da proniknemo u dubine svake rune na svoj način u samoći sopstvene posvećenosti. Svaka runa objašnjava i podseća na sage drevnih vremena, one su simboli priča koje su gotovo zaboravljene, na nama je da se povežemo i da uzmemo gutljaj te duboke vode ukoliko smo zaista i rešeni da to učinimo. I dok izvodite galdr i vibrirate imena Runa, pokušavajući da manifestujete sve ono što je deo jedne sile u smislu vaše predstave o tome, budite svesni da prizivom jedne rune zapravo prizivate mnogo toga više od onoga što vam je poznato, i mora takođe imati svoju manifestaciju. Jer Fehu vibracija je i vibracija Vanira, i Freya ima svoju prošlost sakrivenu u onoj o kojoj se ovde ne govori.
„Fe, Fi, Fo, Fum.
„Fe, Fi, Fo, Fum.
I smell the blood of an Englishman,
Be he living, or be he dead,
I’ll grind his bones to mix my bread“
„The history of Jack and the Giants“ (Newcastle, 1711)

Miro