Schluckbildchen –sa nemačkog jezika bukvalni prevod „sveci za gutanje“ i Esszettel „jestive note papira“su bile male sličice svetaca ,veličine od svega 5 do 20 mm ,napisane ili štamapnae na papiru i jedene kao lek.To su bile prilično male sličice koje su štaampane u velikim tiražima i prodavane hodočasnicima kao lek,ali nažalost bile i predmet zloupotrebe od šarlatana.Sam dizajn slika je obično imao i dekoraciju poput oblaka ili zraka ,čime bi se upućivalo na njihovu transcendentalnu moć.Ova praksa je potekla iz narodne magije tokom 18.veka i nastavila se u 20.veku, a Katolička crkva je tek 1903. godine odlučila da prizna da je jedenje slika i ispisanih molitvi uredu ,sve dok to isključuje neko drugo sujeverje.Nakon što bi neko kupio sličicu,ona bi bila izrezana sa table sa sličicama.Samo gutanje se smatralo za rauzimanje svečeve vrline ili magijske snage bajalice.
Neki Esszetteli su bili trougaoni i imali su magijsku reč koja se ponavlja,ali pri svakom ponavljanju bi se izostavilo jedno slovo reči,sve dok reč,zajedno sa bolom ,groznicom ili čemu je već namenjena nije nestala.Ove sličice su nekad omekšavane u vodi pre nego bi bile progutane, a ako vas recimo muči zubobolja možete da probate ovu veoma poznatu bajalicu za nestajanje.Bajalica se zaista piše na papiru nekim jestivim mastilom,a nakon što se ispiše na papiru u trougonoj formi ona se proguta.Kalamaris Kalamari Kalamar Kalam Kala Kal Ka K
