Samhain je bio jedan od četiri glavna praznika u kalendaru Kelta, koji je označavao kraj žetve i početak zime. Samhain je noć u godini kada su barijere izmedju sveta živih i sveta mrtvih najtanje i kada je veoma lako kontaktirati onostrani svet. Nije slučajno zašto je katolički praznik Svi sveti baš odredjen u to vreme i to je praznik kada se posećuju grobovi preminulih rođaka i ukrašavaju svećama i cvećem. Dan nakon njih je Dušni dan koji u stvari predstavlja pravi dan sećanja na mrtve i odgovara pravoslavnim zadušnicama.

 

Na Samhain postojali su različiti oblici proricanja, a jedan od načina proricanja koji je veoma bio pogodan za ovaj dan jeste bilo bacanje kostiju. Kosti u magiji ne koriste samo crnomagijaši, već i mnogi drugi koji rade dobro i pomažu ljudima, kao što su iscelitelji i proricatelji. Veoma često se za ovo gatanje koriste pileće kosti koje su se, tradicionalno, razbacivale po goloj zemlji. Ukrštene kosti mogu da ukažu na budućnost, sve iznad njih, prošlost, sve ispod njih i sadašnjost su ostale kosti koje padnu oko sredine ukrštenih kostiju. Kost od bataka ukazuje recimo na putovanje i kretanje u nekom smeru, vratna kost se vezuje za neki govor i za reči, kost od krila za postizanje ciljeva i slično. Zanimljivo je da je o „Gatanju u plećku“, koje je svojevremeno najviše bilo rasprostranjeno po Crnoj Gori, Hercegovini i Lici, pisao čak i Petar Petrović Njegoš u „Gorskom vijencu“. Nije bilo bitno da li se gatalo u plećku svinjčeta, koze ili ovce, ali je bilo bitno da je životinja provela bar tri dana u oboru domaćina i da bar jedan dan pre klanja nije jela so.

Fejsbuk Komentari

OSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite svoj komentar!
Molimo vas unesite vaše ime ovde