Šizofrenija se generalno posmatra kao hronični poremećaj koji karakterišu psihotični simptomi i relativno stabilni međuljudski deficiti. To je jedan od najvažnijih javnozdravstvenih problema na svetu. Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije šizofreniju svrstava u prvih deset bolesti koje doprinose globalnom opterećenju bolestima. Čini se da pogađa jedan procenat ljudi širom sveta. Zbog ranog uzrasta (prosečna starost dvadeset pet godina) i njegove tendencije da hronično opstane, stvara veliku patnju za pacijente, ali i za članove njihove porodice. To je bolest koja utiče na suštinu identiteta osobe – mozak i najsloženije funkcije koje mozak posreduje. Neki od njegovih simptoma, poput zabluda i halucinacija, proizvode veliki subjektivni psihološki bol. I drugi aspekti bolesti proizvode veliki bol, kao što je prepoznavanje osobe da doslovno „gubi razum“ ili da je kontrolišu sile izvan lične kontrole. Shodno tome, to može biti fatalno – znatan broj njegovih žrtava pokušava ili izvrši samoubistvo.
Primarni tretman šizofrenije su antipsihotični lekovi, ali oko dvadeset pet posto ljudi sa šizofrenijom otporno je na ovu vrstu lečenja. Od onih ljudi sa šizofrenijom koji imaju koristi od antipsihotičnih lekova, dodatnih trideset do četrdeset posto je rezidualno simptomatično uprkos adekvatnom antipsihotičnom lečenju. Svi antipsihotični lekovi koji se trenutno koriste dele zajednički navodni mehanizam delovanja, naime antagonizam dopamina. Dopaminska hipoteza o šizofreniji predlaže da je prekomerno oslobađanje subkortikalnog dopamina povezano sa prefrontalnom kortikalnom dopaminergičnom disfunkcijom od centralnog značaja za patogenezu šizofrenije. Iako svi antipsihotici moduliraju aktivnost dopamina u mozgu, putem dopaminergičkog antagonizma, nema nepobitnih dokaza da je šizofrenija rezultat primarne dopaminske abnormalnosti. Poremećaji regulacije dopamina verovatno će biti sekundarna posledica primarnih bioloških uzroka stanja. Biološka osnova šizofrenije je stoga složena i mnogo više od poremećaja regulacije metabolizma dopamina.
Pacijenti sa šizofrenijom takođe imaju abnormalne percepcije, uglavnom u obliku halucinacija. Halucinacija je percepcija bez predmeta, a najčešće halucinacije kod šizofrenije su slušne. Halucinirajuća iskustva su uglavnom glasovi koji razgovaraju sa pacijentom ili između sebe. U mnogim prilikama glas, koji se može identifikovati kao muški ili ženski, nije povezan sa nekim koga pacijent poznaje. Glas se doživljava kao da dolazi spolja. Posebno su karakteristični za šizofreniju glasovi koji naglas ponavljaju misli pacijenta, daju komentare na postupke ili misli pacijenta ili se međusobno prepiru i razgovaraju sa pacijentom u trećem licu.
Halucinacije su kardinalno pozitivan simptom šizofrenije koji zaslužuje pažljivo proučavanje u nadi da će dati informacije o patofiziologiji poremećaja. Problem je utvrditi da li se navodna halucinacija odnosi na događaj u stvarnom svetu. Nervni sistem uvek deluje na senzorni ulaz, čak i ako je taj input interno generisan. Na pitanje pacijenta, „Šta govore glasovi?“ odgovor je nešto poput „Loše stvari“. To nije odgovor na pitanje, možda zato što glasovi ne govore dobro artikulisane reči; to su samo zvukovi koje pacijent tumači operisanim kao „loše stvari“. Mislili smo da su mnoge takozvane halucinacije kod šizofrenije zaista iluzije povezane sa stvarnim podsticajem iz okoline. Iluzije su transformacije percepcija, mešanjem reprodukovanih percepcija fantazije subjekta sa stvarnim percepcijama. Jedan pristup ovom problemu halucinacije je razmatranje mogućnosti demonskog sveta.
U našem regionu se veruje da su demoni inteligentna i neviđena bića koja zauzimaju paralelni svet sa čovečanstvom. U mnogim aspektima svog sveta vrlo su slični nama. Udaju se, imaju decu i umiru. Međutim, životni vek je daleko veći od našeg. Zahvaljujući svojoj moći letenja i nevidljivosti, oni su glavna komponenta okultnih aktivnosti. Sposobnost posedovanja i preuzimanja uma i tela ljudi takođe je snaga koju su demoni uveliko koristili tokom vekova. Većina naučnika prihvata da demoni mogu da poseduju ljude i da zauzimaju fizički prostor u ljudskom telu. Oni poseduju ljude iz mnogih razloga. Ponekad je to zato što su slučajno povređeni, ali posedovanje može da se dogodi i zbog ljubavi. Kada demon uđe u ljudsko telo, oni se nastanjuju u kontrolnom centru tela-mozga. Zatim se manifestuju i preuzimaju kontrolu nad telom kroz mozak. Demonsko posedovanje može se manifestovati nizom bizarnih ponašanja koja bi se mogla protumačiti kao broj različitih psihotičnih poremećaja. Mnogo puta osoba ima u sebi više od jednog demona i često razgovaraju iz svog glasa. Oni, dakle, uzrokuju simptome kao što su sluh glasova i određene zablude.
Kao što se gore vidi, postoje sličnosti između kliničkih simptoma šizofrenije i demonskog posedovanja. Uobičajeni simptomi kod šizofrenije i demonskog posedovanja, poput halucinacija i zabluda, mogu biti rezultat činjenice da demoni u blizini mozga mogu formirati simptome šizofrenije. Zablude o šizofreniji, poput „druga osećanja kontrolišu moja osećanja i pokrete“ i „u glavu mi ubacuju misli koje nisu moje“, mogu biti misli koje potiču od efekata demona na mozak. U šizofreniji, halucinacija može biti slušni ulaz koji takođe potiče od demona, a pacijent može da čuje ove ulaze koji posmatraču ne čuje. Halucinacije kod šizofrenije mogu stoga biti iluzija – lažno tumačenje stvarne čulne slike koju čine demoni. Čini se da pacijent ovaj ulaz tumači kao „loše stvari“, što odražava rad nervnog sistema na loše strukturiranom senzornom inputu kako bi se formirao prihvatljiv percepcija. S druge strane, slušne halucinacije izražene kao glasovi koji se međusobno prepiru i razgovaraju sa pacijentom u trećem licu mogu biti rezultat prisustva više od jednog demona u telu.
Studije Svetske zdravstvene organizacije pokazale su da iscelitelji vere mogu pomoći pacijentima sa psihijatrijskim poremećajima. Trenutno crkve u Ujedinjenom Kraljevstvu zadržavaju usluge iscelitelja vera, čiji je zadatak proterivanje demona u slučajevima stvarnog posedovanja. Peter Rollins je anglikanski sveštenik u Londonu. Pre sveštenstva bio je obučeni i kvalifikovani psihijatar. Okrenuo se sveštenstvu i egzorcističkom osećaju da medicina nije uspela da reši određene ljudske patnje. Slično tome, B. Erdem Alaca je lokalni iscelitelj vere u Ankari u Turskoj, koji proteruje zle demone iz mnogih psihijatrijskih pacijenata uz pomoć dobrih. B. Erdem Alaca tvrdi da je povremeno manifestacija psihijatrijskih simptoma možda posledica demonskog posedovanja. Važan pokazatelj njegovih primarnih sumnji u vezi sa posedovanjem je da bi, ako neko ima slušne halucinacije, bio na oprezu da bi mogao biti demonski posedovan. Izgleda da je njegov metod lečenja uspešan jer njegovi pacijenti nakon tri meseca postaju bez simptoma.
Gore navedena razmatranja dovela su do sugestije da je vreme da medicinske profesije razmotre mogućnost demonskog posedovanja u etiologiji šizofrenije, posebno u slučajevima sa halucinacijama i zabludama. Zbog toga bi bilo korisno da medicinske profesije rade zajedno sa isceliteljima koji veruju i definišu bolje načine lečenja šizofrenije.
Napomena
Tekst je informativnog karaktera,ne prekidajte terapiju ukoliko ste na lečenju.
https://www.atmostfear-entertainment.com/health/psychology/weird-wicked-possessions-schizophrenia/
