U 65- godini preminuo je Draško Drak Nikodijević, basista i pevač nekada kultne grupe „Igra Staklenih Perli.“, a nakon što ih je napustio osnovao je „The White Rabbit Band“. Sem što je bio muzičar, bio je i učitelj meditacije, instruktor Art of Living joge, reiki majstor i još mnogo toga. Na Kosovu je 2006. kao svoj doprinos borbi za mir održao četvorodnevnu radionicu kontrole stresa za Srbe, Albance, Bošnjake i Rome. U jednom od intervjua rekao je da mu je želja da ode na tradicionalno hinduističko Čar Dam Jatra hodočašće na Himalajima, ali smrt ga je preduhitrila. Bio je jedan od autentičnih predstavnika duhovnosti zasnovane na vrednostima šezdesetih.
„Igra staklenih perli“, domaći spejs/psihodelični rok bend sa kraja sedamdesetih godina, sada ponovo obnovljen, nastao je pod uticajem muzike grupa kao što su Can, Pink Floyd, Tangerine Dream i Holger Czukay.
Imali su nekoliko zapaženih albuma, a grupi su bili, u stalnoj postavci ili kao “spoljni saradnici”, mnogi domaći poznati muzičari – između ostalihi Slobodan Trbojević (nekadašnji urednik u nikad prežaljenom Džuboksu) kao stalni član koji je i danas u postavci grupe; te Dragana Šarić – Bebi Dol, kao i pokojni Zoran Zagorčić (Električni orgazam) i Milan Vdović-Vd (Šarlo akrobata).
Na koncertu održanom 1984. godine, a povodom rođendana tada popularnog časopisa Itd, je u trajanju od skoro 20 minuta izvedena i numeru pod nazivom Stela 718. Posle se pričalo da je pesma otpevana na “staroegipatskom”, no čisto preciznosti radi u pitanju je, kako je kasnije potvrdio jedan bivši član grupe, bio deo teksta iz Krolijeve knjige „Vizija i glas:, konkretno iz poglavlja o Drugom Aetiru (Zvanom ARN).
Na ovom koncertu Draško Nikodijević već nije bio u Igri staklenih perli budući da je u to vreme predvodio svoj The White Rabbit bend. Ako je tačna priča koja se pričala po beogradskim muzičkim krugovima, Aleksandar Žikić koji nije bio stalni član grupe već je na ovom koncertu nastupio kao zamena Ivanu Pajeviću, lucidno je “dešifrovao” da je reč Stela u stvari permutirano ime Tesla. U svakom slučaju ovo je jedini primer za koji znamo da je“ Igra staklenih perli“imala ovakav ezoterični izlet. To je bilo vreme kada je “ezoterično” bilo čest motiv u rok muzici, kod nas je recimo taj trend započeo Robert Nemeček semplujući Krolija na jednom singlu Pop mašine.
