Filozofi, umetnici i naučnici – a verovatno i svi mi ostali – odavno su opsednuti ključem ljudske besmrtnosti. Nova studija nam daje dokaze o našoj neizbežnoj smrti.
A studija koju su vodili Fernando Kolčero, Univerzitet u Južnoj Danskoj i Suzan Alberts, Univerzitet Duke, Severna Karolina, koja je uključivala istraživače iz 42 institucije iz 14 zemalja, pruža nove uvide u teoriju starenja „hipotazu o nepromenljivoj stopi starenja“, koja kaže da svaki vrsta ima relativno fiksnu stopu starenja.
– Ljudska smrt je neizbežna. Bez obzira na to koliko vitamina unosimo, koliko je zdravo naše okruženje ili koliko vežbamo, na kraju ćemo ostariti i umreti, kaže Fernando Kolčero.
On je stručnjak za primenu statistike i matematike u populacionoj biologiji i vanredni profesor na Katedri za matematiku i računarstvo Univerziteta u Južnoj Danskoj.
Ljudi, šimpanze gorile i pavijani
-Uspeli smo da rasvetlimo hipotazu o nepromenljivoj stopi starenja kombinujući neviđeno bogatstvo podataka i upoređujući obrasce rođenja i umiranja za devet ljudskih populacija sa podacima iz 30 populacija primata koji nisu ljudi, uključujući gorile, šimpanze i pavijane koji žive u divlji i u zoološkim vrtovima, kaže Fernando Kolčero.
Da bi istražili ovu hipotezu, istraživači su analizirali odnos između očekivanog životnog veka, ovo je prosečna starost u kojoj pojedinci umiru u populaciji, i jednakost životnog veka, koja meri koliko je koncentrisana smrtnost u starijoj životnoj dobi.
Njihovi rezultati pokazuju da se, sa povećanjem očekivanog životnog veka, povećava i jednakost životnog veka.
”Sve više odojčadi, dece i mladih preživljava i to povećava prosečan životni vek.
Dakle, jednakost u životnom veku je veoma visoka kada većina pojedinaca u populaciji ima tendenciju da umre u približno istim godinama, kao što je primećeno u savremenom Japanu ili Švedskoj – što je oko 70 -ih ili 80 -ih godina.
Međutim, u 1800 -im godinama jednakost života bila je vrlo niska u tim istim zemljama, budući da je smrt bila manje koncentrisana u starosti, što je rezultiralo i manjim očekivanim životnim vekom.
– Očekivano trajanje života dramatično se povećalo i još uvek se povećava u mnogim delovima sveta. Ali to nije zato što smo usporili brzinu starenja; razlog je taj što sve više odojčadi, dece i mladih preživljava i to povećava prosečan životni vek, kaže Fernando Kolčero.
Isti obrazac za naše pretke
Prethodna istraživanja nekih od autora studije otkrila su zapanjujuću pravilnost između očekivanog životnog veka i jednakosti životnog veka među ljudskim populacijama, od predindustrijskih evropskih zemalja, sakupljača lovaca, do modernih industrijalizovanih zemalja.
Međutim, istražujući ove obrasce među našim najbližim rođacima, ova studija pokazuje da bi ovaj obrazac mogao biti univerzalan među primatima, dok pruža jedinstven uvid u mehanizme koji ga proizvode.
Uočavamo da ne samo ljudi, već i druge vrste primata izložene različitim okruženjima, uspevaju da žive duže smanjujući smrtnost odojčadi i maloletnika. Međutim, ovaj odnos važi samo ako smanjimo rani mortalitet, a ne smanjenjem stope starenja, kaže Fernando Kolčero.
Da li će nauka pobediti evoluciju?
Koristeći statistiku i matematiku, autori pokazuju da bi čak i male promene u brzini starenja naterale populaciju, recimo, pavijana, da se demografski ponaša kao populacija šimpanzi ili čak ljudi.
– Nije sve izgubljeno, kaže Fernando Kolčero, medicinska nauka je napredovala dosad neviđenim tempom, pa bi možda nauka uspela da postigne ono što evolucija nije mogla: da smanji stopu starenja.
Ovaj rad su podržali Nacionalni institut za starenje, Institut za demografska istraživanja Mak Planck i Institut za istraživanje stanovništva Univerziteta Duke.
https://atlantisrising.com/2021/08/10/we-cannot-cheat-ageing-and-death/
