Holivud je godinama romantizovao potragu za životom na drugim planetama, a ne na Zemlji — posebno na inteligentnoj vrsti. Od 1960. godine, kada je astronom Frenk Drejk prvi put pokušao da postavi radio teleskop da bi slušao vanzemaljske radio signale, potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) je bila ključni element u mnogim filmskim pričama. Filmovi kao što su Kontakt, Dan nezavisnosti i ET ponudili su varijacije na temu ozbiljnih, iako usamljenih, istraživača koji teže da dovedu svet do nove međuzvezdane svesti. Realnost je, međutim, bila nešto manje inspirativna. Maverik — ako ne i potpuno ludi — naučnici heroji savremene mitologije su, češće nego ne, bili primorani da se bore za poštovanje i finansiranje, čak i dok su njihova konvencionalnija braća zarađivala velike novce.
Ironično, čak i oni sa egzotičnijim pojmovima vanzemaljskog života imali su svoje razlike sa SETI-jem. To uključuje Ričarda Hoglanda, koji je u svojoj knjizi „Spomenici Marsa“ iz 1987. naveo kao dokaz napredne drevne vanzemaljske civilizacije, džinovsko, naizgled humanoidno lice na ravnici Sidonije na crvenoj planeti. U intervjuu za Atlantis Rising („Artefakti na Mesecu“, A.R. #2), Hoagland je ismevao SETI kao „zapadni grad sa lažnim frontom“ – ignorišući stvarne dokaze, kako bi sačuvao ukorenjeni, više usredsređen na zemlju, način razmišljanje.
Život za SETI entuzijaste, međutim, možda će se uskoro promeniti, i to u velikoj meri.
U julu, na konferenciji za novinare Kraljevskog društva u Londonu, svetski poznati britanski kosmolog Stiven Hoking objavio je da je udružio snage sa ruskim milijarderom Jurijem Milnerom kako bi pokrenuo novu inicijativu za potragu za životom usred zvezda, na skala koja nikada ranije nije pokušana. Nazvan ‘Breakthrough Listen’, novi radioastronomski projekat ima za cilj da dramatično ubrza napore koji su već u toku. Tamo gde su raniji istraživači, da bi finansirali svoje napore, tražili beleške od nekoliko bogatih pokrovitelja, poput suosnivača Majkrosofta Pola Alena, novi plan će izdvojiti sto miliona dolara za preduzeće i, možda, doneti novi prestiž — možda čak glamur.Ostaje da se vidi da li će to rezultirati stvarnim otkrićima, koje je kao takva priznala glavna nauka. file://localhost/(http/::vvv.scientificamerican.com:article:stephen-havking-and-iuri-milner-announce-100m-initiative-to-seek-ektraterrestrial-intelligence:)
Kako to Hoking vidi, „Život je nastao spontano na Zemlji, tako da u beskonačnom univerzumu moraju postojati i druge pojave života. Posebno ga uzbuđuju nedavna otkrića takozvanih egzoplaneta u dalekim zvezdanim sistemima, koji, barem površno, liče na Zemlju. Prema Geofreiju Marciju, astronomu sa Univerziteta u Kaliforniji u Berkliju, kome su pripisane zasluge za otkriće prve egzoplanete, „Univerzum je očigledno ispupčen po šavovima od sastojaka biologije. Ipak, ne nude se predviđanja o tome koliko brzo bi ET mogao biti pronađen, iako se svakako očekuje da će ga program na kraju pronaći. Ipak, veruju aktivisti kampanje, nadolazeće udvostručenje napora će eksponencijalno povećati šanse za uspostavljanje kontakta pre, a ne kasnije. Prethodni napori, smatraju, bili su, u najboljem slučaju, anemični.
Milner je, kaže Fortune Magazine, jedan od 50 najbogatijih ljudi na svetu. Njegov novac prvenstveno dolazi od ulaganja u internet tehnologiju, uključujući Fejsbuk. Godine 2012. ustanovio je nagradu „Breakthrough Prize“ za priznanje važnih otkrića u nauci i matematici; i dok on pravi ogromnu startap investiciju, očekuje se da će dugoročno finansiranje za „Breakthrough Listen“ doći iz crovdfunding-a na Internetu. Oduševljena javnost će takođe biti pozvana da projektu pozajmi računarsku snagu svojih Android pametnih telefona.
Teleskop Green Bank u Zapadnoj Virdžiniji i Teleskop Parkes u Novom Južnom Velsu, Australija, takođe učestvuju. Prema Nacionalnoj fondaciji za nauku, „Breakthrough Listen“ će skenirati najbliži milion zvezda u našoj galaksiji i u 100 drugih u blizini. U stvari, očekuje se da teleskop Green Bank posveti punih 20 posto svog vremena posmatranja potrazi za izdajničkim radio signalima iz druge civilizacije.
Kaže se da će „Breakthrough Listen“ generisati ogromne količine podataka, od kojih će svi biti dostupni za javnu analizu, što će verovatno činiti najveću količinu naučnih podataka ikad tako široko dostupnih. Tim će koristiti i razvijati ono što se očekuje da će biti najmoćniji softver ikada za filtriranje i pretraživanje poplave podataka. Sav softver će biti otvorenog koda. I softver i hardver koji se koriste u projektu „Breakthrough Listen“ biće kompatibilni sa drugim teleskopima širom sveta, tako da svako može da se pridruži potrazi. Pored korišćenja softvera „Breakthrough Listen“, naučnici i zainteresovana javnost će moći da doprinesu tome i da razviju sopstvene aplikacije za analizu podataka. (https://public.nrao.edu/nevs/pressreleases/gbt-breakthrough-listen)
Da li ET zove?
Novi projekat dolazi na tragu drugih nedavnih događaja koji su takođe uzbudili SETI zajednicu. Neki bi mogli tvrditi, u stvari, da ET već zove. Iako većina naučnika još neće otići tamo, oni priznaju da imaju veliku zagonetku u svojim rukama. Čini se da su dva glavna radio teleskopa na suprotnim stranama sveta sada uhvatila intenzivnu eksploziju neobjašnjive radio aktivnosti.
Prvi put otkriven na snimcima australijske opservatorije Parkes 2007. godine od strane astronoma Dankana Lorimera i njegovog tima na Univerzitetu Zapadne Virdžinije, signal je bio veoma jasan i izgledalo je da izvire izvan Mlečnog puta. Kasnije, kada su slični signali stigli sa mnogo bližeg mesta, ali ih nijedan drugi prijemnik nije potvrdio, otpisani su kao neka vrsta slučajnosti. Dakle, stvar je bila mirna. Sada, međutim, rad iz 2014. sa radio-teleskopa Arecibo, u Portoriku, izveštava o detekciji istog signala primljenog u Australiji.
Veliko pitanje je šta je to? Do sada postoji nekoliko škola mišljenja. Neki misle da bi to moglo biti uzrokovano impulsima od kolapsa supermasivnih zvezda. Drugi veruju da ga mogu generisati sunčeve baklje sa obližnjih zvezda. Izneti su argumenti da bi to mogao biti neka vrsta potpisa za dugo traženu tamnu materiju. I, da, neki naučnici su čak počeli da spekulišu o vanzemaljskim civilizacijama. Takav razgovor očigledno izaziva žgaravicu među naučnom elitom, ali to još niko nije isključio. (http://vvv.npr.org/2014/07/26/335335653/close-encounters-of-the-radio-kind-misteri-bursts-baffle-astronomers?ft=1&f=1007)
U avgustu 1977, Jerri R. Ehman, radeći na SETI projektu za Državni univerzitet Ohajo, uhvatio je neobjašnjivi signal očigledno inteligentnog porekla. Ehman je čuveno napisao: „Vau!“ na kompjuterskom otisku, i od tada se zove „Vau! Signal.’ Događaj se nikada nije ponovio i takođe je otpisan kao slučajnost, ali nikada nije na zadovoljavajući način objašnjen ortodoksnim astrofizičarima.
Fizičar Pol Laviolet je, međutim, spekulisao da je „Vau! Signal” je, zaista, delo vanzemaljske civilizacije. U svojoj knjizi Dekodiranje poruke pulsara (Starlane Publications, 2006), Laviolet tvrdi da od 1967. astronomi analiziraju veoma precizno vremenske signale koji dolaze od radio-emitujućih svetionika nazvanih „pulsari“. Pulsari su, veruje Laviolet, ogromni navigacioni svetionici koje je stvorila drevna svemirska civilizacija. (Pogledajte „Misterija pulsara“, u A.R. #24.)
Laviolet nije jedini naučnik koji misli da su nam nepogrešivi znaci vanzemaljske civilizacije možda već bili dostupni i da bi mogli biti skriveni na vidiku u našem sopstvenom dvorištu.
Krugovi u žitu i druge dimenzije
Kao primer, studija britanskih krugova u žitu iz 2009. koju su sproveli istraživači u Engleskoj i Americi ukazala je na neku vrstu pražnjenja plazme iza ovog fenomena.
Tim koji su formirali njujorški biznismen Džon Berk, biofizičar iz Mičigena Vilijam C. Levengud i istraživač britanskog kruga u žitu Nensi Talbot (BLT Research) analizirao je mikroskopske promene napravljene u stabljikama biljaka krugova u žitu i pokazao da je nešto veoma neobično u rad.
Tokom 1990-ih, višestruke abnormalnosti biljaka — uključujući izduživanje i rastezanje biljnih čvorova, rupe izduvane u čvorovima, izrazito savijanje čvorova i inhibiranje razvoja glavice semena — dokumentovane su u različitim laboratorijama u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji. Međutim, takvi često prijavljeni efekti su pratili samo „prave“ krugove u žitu i nisu pronađeni u mehanički spljoštenim kreacijama raznih prevaranata.
„Bili smo radoznali da saznamo“, rekao je Talbot u izveštaju, „da li su neke od nedavnih britanskih formacija nastavile da pokazuju iste vidljive promene u biljkama.
Nakon pažljivog poređenja između pogođenih biljaka i kontrola uzetih u sličnim uslovima van krugova, BLT tim je zaključio da bi jedina poznata metoda koja bi mogla da proizvede uočene efekte bila neka vrsta pražnjenja plazme.
Na radost skeptika svuda, par britanskih izdavača, Dag Bauer i Dejv Čorli, 1990-ih su slavno tvrdili da su tvorci svih krugova u žitu. Međutim, poput petlova koji pripisuju zasluge za izlazak sunca, oni su takođe imali svoje sumnje; a pitanje ko ili šta – zemaljsko ili na neki drugi način – stvara mnoge ogromne i zapanjujuće slike koje se redovno pojavljuju na poljima širom sveta, a posebno u Viltširu u UK, ostaje misterija, uprkos Dagu i Dejvu. (http://vvv.bltresearch.com/fieldreports/uk2009.php)
Zatim, naravno, postoji ideja da vanzemaljci mogu naseljavati druge dimenzije na drugim planetama, kao i ovu, i da mogu biti u stanju da se kreću na nefizičke načine, koje mi trenutno ne razumemo.
Švedski polimatičar iz osamnaestog veka Emanuel Svedenborg pisao je mnogo o vanzemaljcima, sa kojima se, kako je rekao, lično susreo. Njegovo prvo iskustvo sa „neljudskom“ osobom, kako je tvrdio, došlo je 1744. godine, kada je bio na čelu Švedskog odbora rudnika.
Jedan od najnaprednijih mislilaca svog ili bilo kog drugog vremena, Svedenborg je pisao o gotovo svakoj oblasti naučnog istraživanja, uključujući fiziologiju, pronalaske i neurone mozga, o kojima je napravio neka od najranijih poznatih zapažanja. Bio je prijatelj sa Imanuelom Kantom i drugim slavnim misliocima. Nedavno su Vilijam Blejk, Artur Konan Dojl, Karl Jung, Onore de Balzak, Helen Keler, Vilijam Batler Jejts i mnogi drugi pisali da su bili pod njegovim dubokim uticajem. Autor više od 20 knjiga, Svedenborg je služio u mnogim zvaničnim funkcijama i, uprkos svojim tvrdnjama da je lično komunicirao sa vanzemaljcima, bio je veoma slavljen tokom celog svog života.
U njegovim knjigama su detaljno opisana bića sa Jupitera, Marsa, Merkura, Saturna, Venere i Meseca, kao i sa planeta izvan našeg Sunčevog sistema. Iz svojih brojnih „susreta“ Svedenborg je zaključio da su planete našeg Sunčevog sistema naseljene i da tako ogroman poduhvat kao što je univerzum ne bi bio samo za jednu rasu; niti bi se iz njega moglo izvesti samo jedno „nebo“.
Bića iz drugih svetova, napisao je, bila su u kontaktu sa njim više od jedne decenije i fizički su se pojavila pred njim. Dolazeći na mnogo vremena i na mnogim mestima, pružili su mnoge detalje o univerzumu, koji su kasnije postali deo konvencionalnog razmišljanja. Svedenborgova maglina hipoteza je i dalje široko prihvaćena i veruje se da je u razvoju teorije mnogo godina pretekao Imanuela Kanta, koji se smatra začetnikom hipoteze. U Zemlji u svemiru (1758) napisao je da je većina planeta u svemiru bila naseljena. Postepeno je shvatio da ta bića koja je sreo duhovno žive na drugim planetama, ali da mogu odmah postati prisutna na Zemlji ako to žele.
Svedenborgova dela su bila izuzetno popularna u njegovo vreme i od tada su bila predmet mnogih diskusija i proučavanja.
Vanzemaljska intervencija na Zemlji
Čak i na mondenskom materijalnom planu, međutim, čudni novi dokazi mogu ukazivati na vezu između ovog sveta i drugih koji se ranije nije cenio. Uzmite u obzir slučaj minutne metalne sfere koju je nedavno uhvatio balon na velikoj visini u Velikoj Britaniji. Naučnici kažu da ih je to navelo da preispitaju mogućnost inteligentne intervencije u životu Zemlje. U stvari, astrobiolog Milton Vejnrajt sa Univerziteta u Bakingemu misli da je njegov tim možda pronašao konkretne dokaze koji ukazuju na ono što nazivaju „usmerenom panspermijom“.
Prvi put koji je predložio pionir DNK i dobitnik Nobelove nagrade Frensis Krik pre više od 40 godina, „usmerena panspermija“ sugeriše da je neka visoko napredna galaktička civilizacija mogla da zasadi život na Zemlji. Ako je Vejnrajt u pravu, proces možda još uvek traje. Originalna teorija Panspermije iz devetnaestog veka je da su seme života mogle da se prenose na nasumičan način sa planete na planetu pomoću spora, radijacije, kometa, meteorita, itd. Krik je, međutim, smatrao da, za razliku od takvog mehaničkog procesa, prenos života iz jednog sveta u drugi bi zahtevala civilizovanu inteligentnu intervenciju.
Naučnici iz Bakingema lansirali su balone skoro 17 milja u stratosferu. Kada je materijal od jednog sakupljen i ispitan, pronađena je mala oznaka sudara koja ukazuje da sferni objekat nije jednostavno sletio meko. Otprilike širine ljudske kose, lopta je spolja imala vlaknast život i „gnjecav” biološki materijal koji je curio iz njenog centra.
Mogućnost porekla vanzemaljaca, priznaje Vainright, bilo bi nemoguće dokazati osim ako „ne možemo pronaći detalje civilizacije za koju se pretpostavlja da je to poslala“. U međuvremenu, još ima onih koji su voljni da spekulišu. (http://vvv.huffingtonpost.com/2015/02/03/aliens-send-space-seed-to-earth_n_6608582.html)
Da li bi dokaz o postojanju vanzemaljskog života bio problem za religiozne vernike? To pitanje dobija novi pogled u nedavnoj knjizi astronoma sa Univerziteta Vanderbilt Dejvida Vajntrauba — Religije i vanzemaljski život (Springer, 2014). Saznanje (neki bi rekli da već znamo) da li čovečanstvo ima društvo u univerzumu će pokrenuti, kaže Vajntraub, jednu od najvećih intelektualnih revolucija u istoriji i, smatra on, predstavljaće značajan izazov za samo nekoliko zemaljskih religija.
Dok nekim fundamentalističkim protestantskim veroispovestima može biti teško da prihvate nešto što nije eksplicitno pomenuto u Bibliji, mnogima je ta mogućnost sasvim zadovoljna. Ankete, kaže Vajntraub, pokazuju da veliki deo društva misli da postoji vanzemaljski život, a to uključuje 32% hrišćana, 44% muslimana, 37% Jevreja, 36% hinduista i 55% ateista (anketa Survata) . (http://vvv.livescience.com/48208-religion-ektraterrestrial-life.html)
Pozivanje ET
Od svojih početaka, privatno finansirani SETI program je bio zadovoljan time da svoje radio-teleskope usmerava ka svemiru i jednostavno da osluškuje bilo šta neobično – ne slušajući – za slučaj da neka druga civilizacija, za razliku od naše, možda poželi da pokrene razgovor. Međutim, po svim konvencionalnim računima – osim, možda, „Vau!“ signal—naš broj tek treba da bude pozvan. Za neke, međutim, to nije dovoljno dobro, i oni su odlučni da nekako probiju led sa svim kosmičkim usamljenim srcima koji se još nalaze.
Grupa naučnika i investitora je sada stvorila ono što nazivaju neprekidnim signalom za poruke da započne razgovor sa bilo kojom vanzemaljskom civilizacijom koja bi mogla da razgovara. Za malu naknadu možete uključiti svoju poruku u neprekidni prenos. Da bi sproveli svoj intergalaktički plan pozdrava ili udvaranje, dr Džejkob Hak-Misra i njegove kolege preuzeli su radio antenu zemaljske stanice Džejmsburg u Karmelu, Kalifornija.
Nije iznenađujuće što projekat ima svoje kritičare. Kanadski bioetičar, transhumanista i futurista Džordž Dvorski je među onima koji tu ideju vide kao „i beskorisnu i potencijalno nepromišljenu“. Na kraju krajeva, ne postoji garancija da su sve napredne civilizacije tamo prijateljske. Naprotiv, mogli bi se pokazati prilično gadnim. Zaista, ko će reći da neće reagovati na naš svetionik kao što bi neki od nas reagovali na dosadno zujanje muve, gnječenjem izvora? Možda ne, ali da li zaista želimo da rizikujemo? (http://io9.com/nev-project-to-message-aliens-is-both-useless-and-poten-512863567)
Najmanje jedna vlada na Zemlji, Rusija, priznaje da bi invazija vanzemaljaca bila previše za rešavanje. Prema izveštaju RIA Novisti, koji prenosi Hafington post, ruska odbrana, doduše, nije sposobna da se brani od vanzemaljske pretnje. To može izgledati očigledno, s obzirom na naprednu tehnologiju, koju bi svaki međuplanetarni osvajač zahtevao samo da stigne ovde, ali pitanje se pojavilo na nedavnoj konferenciji za novinare u glavnom centru za ispitivanje i kontrolu svemirskih sistema Titov u blizini Moskve.
Izjavljujući da je odbrana njegove zemlje dovoljna da se nosi sa bilo kakvom pretnjom na Zemlji, zamenik šefa centra Sergej Berežnoj je odgovorio, sasvim ozbiljno, da bi široka lepeza raspoloživog oružja bila neadekvatna za vanzemaljski napad. Rusi nisu usamljeni u tom pogledu.
Bez obzira na holivudske spekulacije, kao na Dan nezavisnosti, čini se da vojni kapaciteti nijedne zemlje na Zemlji, uključujući SAD, na bilo koji način nisu sposobni da se suoče sa takvom pretnjom.
Razumljivo je da vojne agencije poput američkog vazduhoplovstva i dalje nerado priznaju bilo kakvu realnost vanzemaljskoj pretnji. To bi moglo pomoći da se objasni, neki osećaju, ometanje događaja poput afere Rozvel iz 1947. godine.
Podjednako je jasno da pozivanje na komunikaciju iz nepoznatih svetova sa nepoznatim ciljevima može biti nerazumno, ako ne i bezumlje. (http://vvv.huffingtonpost.com/2013/10/07/alien-invasion-earth-is-defenseless_n_4046659.html)
Stiven Hoking je godinama govorio da se plaši onoga što bi vanzemaljska civilizacija mogla da uradi Zemlji, možda zbrišući ljude na način na koji bismo koloniju mrava. Hokingova radoznalost, međutim, očigledno ga je nadvladala, i on je sada nestrpljiv da nastavi sa svojom inicijativom „Slušaj
Oh, usput, zaboravi na lako prepoznatljive male zelene ljude. Vanzemaljci možda mnogo liče na nas, kaže stručnjak za evoluciju sa Univerziteta Kembridž. Vanzemaljci koji liče na ljudska bića, kaže profesor Sajmon Konvej Moris, trebalo je da evoluiraju na barem nekim od mnogih planeta sličnih Zemlji koje su otkrili astronomi poslednjih godina. U svojoj novoj knjizi Rune evolucije, Konvej gradi na principu konvergentne evolucije – da će različite vrste nezavisno razvijati slične karakteristike. (http://vvv.independent.co.uk/nevs/science/forget-little-green-men—aliens-vill-look-like-humans-sais-cambridge-universiti-evolution-ekpert-10358164.html)
Ko može reći da vanzemaljci već nisu ovde? Uostalom, kako bismo znali?
Provedite to kroz svoj procesor podataka, SETI štreberi.
ET Presence
Novembar/decembar 2015 – #114
IZVOR
https://atlantisrising.com/archives-sample-page/
