Sveci u folklornoj magiji i narodnim kultovima su veoma čest motiv. Kada se obiđe skoro
svaka vračara u regionu može se videti da joj je kuća puna ikonica svetaca i da se tokom rada sa klijentom veoma često poziva na nekog sveca. Činjenica je da sveci pripadaju strogokontrolisanom religijskom ustrojstvu i da crkva, kako katolička tako i pravoslavna, ima veoma jasno definisan postupak obraćanja svecima i praksi koje bi trebalo da pomognu kod nekog problema. Ali narod je, doduše dosta više među katolicima nego među pravoslavcima,svece prihvatao i mimo crkvenih ustaljenih običaja i razvijao svoj vlastiti pristup njima raditraženja da im nešto reše u okviru tako formiranih narodnih kultova.
Religijske i antropološke studije pod terminom „narodni kult“ podrazumevaju poštovanje ili
obožavanje svetaca i drugih svetih ličnosti u okviru lokalnih ili regionalnih tradicija. Ovi
sveci su često u narodu još za života bili prepoznati po svojim vrlinama, čudima ili posebnim vezama sa lokalnim zajednicama. Koncept narodnog kulta se razlikuje od formalizovanijih i institucionalizovanijih verskih praksi koje se nalaze u organizovanim religijama poput hrišćanstva, islama, hinduizma ili budizma. Dok ove glavne religije takođe poštuju svece, narodni kult se fokusira na drugačiji nivo obožavanja i odanosti.
U narodnom kultu svetaca, ljudi mogu uspostaviti lične odnose sa ovim svetim likovima,
često tražeći da ih zastupaju i pomognu im vezano za određene potrebe. Lokalni običaji i
tradicije u vezi sa poštovanjem svetaca mogu se veoma razlikovati, uključujući godišnje
proslave, procesije, hodočašća do njihovih svetinja ili svetih mesta, kao i stvaranje narodne
umetnosti ili verskih predmeta posvećenih njima.
Narodni kult svetaca takođe može da sadrži elemente spajanje i prožimanje različitih
elemenata u kulturi, religiji i tradicijama, gde se lokalna verovanja i običaji izmešaju sa
verovanjima i običajima glavnih religija, što dovodi do jedinstvenih izraza vere i odanosti.
Ovakva spajanja se mogu videti u različitim regionima širom sveta, gde se autohtona i već
postojeća verovanja isprepletu sa uvođenjem hrišćanstva ili islama.
Sve u svemu, narodni kult svetaca odražava duboko ukorenjena duhovna verovanja i prakse zajednica, ističući raznolikost i složenost verskih izraza tokom ljudske istorije. Ona služi kao važan deo kulturnog nasleđa i identiteta, pružajući sočivo kroz koje ljudi percipiraju i razumeju svet oko sebe.
Pošto se hrišćanstvo širili širom sveta,razni narodni sistemi ,običaji,verovanja, ali i prakse
naroda koji su dolazili u dodir sa hrišćanstvom i inkorporirali u svoje religije delove
hrišćanstva, donose nam kvalitetne informacije o radu sa svecima kao pomagačima iz
duhovnog sveta.
Moja baba je rođena u Mađarskoj, gde nam je porodica živela stotinama godina, tako da je
iako pravoslavna odrasla u katoličkom okruženju. Znala je kome se svecu obraća za
konkretne ciljeve, koje se molitve koriste i kako se pale sveće za njih. Psaltir i sveci su nekako oduvek bili deo mog okruženja i danas su bitan segment moga rada.
Postoje sistemi gde neko mora biti iniciran da bi radio sa određenim duhovnim bićima, ali nije potrebno da neko bude katolik ili pravoslavac da bi radio sa svecima.
Moj kršteni kum, koji se nakon penzije zamonašio i bio veliki poštovalac Pravoslavlja, pričao mi je recimo da jako puno osoba muslimanske veroispovesti dolazi u Ostrog da traži isceljenje i da ga tamo i dobijaju, što znači da Sveti Vasilije Ostroški pomaže i onima koji nisu hrišćani. No, praksa je pokazala da su katolički sveci su mnogo otvoreniji i sa njima se lakše može raditi i kad neko i ne pripada hrišćanskoj religiji. Afro-američki sinkretizmi tipa santerije su primer takvog odsustva ekskluzivizma. Ipak, moje je mišljenje da je dobro da neko ipak bude kršten, u nekoj pomesnoj hrišćanskoj crkvi, mada kako rekosmo za rad sa svecima to nije uslov. Ali kada je kršten, onda je mudro raditi sa svecima tačno onako kako crkva podučava.
Većina čarobnjaka danas na zapadu su protestanti, oni uglavnom ne koriste svece u radu. Za katoličku crkvu obraćanje svecima i i nije potpuno nedozvoljena „magija“, u onim
slučajevima gde to ne prepoznaju kao sujeverje, budući da katolici veruju u zajednicu
svetaca, kao porodicu koja povezuje preminule koji su postali sveci i živeće vernike. Budući
da su svi u jednoj porodici nije problem da se sveci pitaju za pomoć oko nekog problema. Sa druge strane katolička crkva smatra da su takozvani lanci sreće gde se molitva ili nešto slično pošalje na određeni broj adresa kako bi se tada i tada nešto desilo sujeverje i da nisu u skladu sa crkvenim učenjem.
Rad sa svecima u folklornom pristupu ima neka svoja pravila, kao i svaki drugi rad. Greška
koju ljudi prave je da sve svece tretiraju kao nekog ko je dobronameran i ko će da sve što
urade oprosti. Sveci su zapravo jako zahtevni i kad im se neko obraća potrebno je da mu je
ponašanje i životni stav što bliži onim vrlinama koje ti sveci oličavaju. Postoje sveci kao
Sveta Varvara koji mogu da budu veoma neugodni ako je neko grešan, uostalom njenog je
oca za kaznu ubio grom. Problem sa ovim svecima je u tome što ako se sa njima ne postupa na pravi način i iz krivih pobuda oni počinju da kontrolišu i usmeravaju život onog koji radi sa njime na način na koji to baš ne mora i da odgovara onome ko sa njima radi, ne samo kao deo kazne već i kao deo životne lekcije.
Zatim, narodna magija u radu sa svecima uključuje davanje nečega svecima, ali i traženje od njih. Narodna magija poznaje ezoterične razloge za to, po njoj ako svece samo daruju i hrane, a ništa od njih ne traže, oni će postati „debeli“, tromi i lenji, tako da kad im se za nešto i obrate neće im pomoći. Onda je mudro staviti ih ;na dijetu, od ponuda im davati samo posudu sa vodom, sve dok ne usliše ono što vam treba da vam pomognu. Frejzer je tako opisao situaciju da bi na Siciliji katolici, u slučaju duge suše, iznosili svece izvan crkava i manastira i sklanjali njihove ormanemte sve dok ne bi uslišili molbe i poslali kišu. Sveci nekad zbog nečeg mogu biti besni na nas, razlozi su šaroliki, a u većini slučajeva to i nije našakrivica. Da bi im onda pomogli tada njihov kip okreću ka zidu, sliku okreću naopako i sl.
Mada najbolji način koji daje narodna magija je da tada neko pozove na Hristovo ili Božije
ime. Radikalna verzija je da neko „otpusti“ sveca i to je znak ostalim svecima da se to i
njima može dogoditi. Tu se prekida obožavanje tog sveca, uz škropljenje svetom vodom. To
je radikalan potez i tda se sve vezao za tog sveca, statua, slike i sl, nosi iz kuće i daje nekom,ostavlja negde ili poklanja.
U slučaju da nekog svetac napusti, što se ponekad desi, sklone se njegova obeležja negde u slučaju da se vrati. Ako se ne vrati postupi se isto kao da je taj neko otpustio sveca. Sve
njegovo se skloni iz kuće i nikad mu se više ne obraća i ne pokušava kontakt sa njime. Nije
sve baš onako kako izgleda i znati kako sa nečim raditi, odnosno šta nikad ne raditi, veoma je bitno u ovakvim stvarima.
Sve ovo navedeno je naravno samo narodna magija i deo verovanja koje crkve, ni katolična, a ni pravoslavna, verovatno ne podržavaju, a neke segmente kao okretanje slika svetaca
naopako najverovatnije čak i kritikuju Vernici bi trebalo da se drže onoga što im crkvapropisuje, a tekst donosimo sam kao jedan informativni i na fenomenološkim osnovama zasnovan prikaz narodnih običaja i verovanja.
Tri Sveca koja vas mogu izlečiti-Manastiri isceljuju i od najtežih bolesti!
