Sicilijanska narodna magija, kako ona hrišćanska koja se naziva benedikarija, tako i magija tamošnjih veštica, koje se nazivaju stregama, takođe koristi lutke naravljene od raznih materijala (glina, tekstil, kukuruzovina…). No, veoma često se umesto lutke na Siciliji koristi lmun. Limun po veličini i izgledu odgovara ljudskom srcu i zato ga koriste u simpatetičkoj magiji za čarolije za ljubav, ali i za smrt. Zapravo, limun se na Siciliji najviše koristi za kletve i za ubijanje. Kad kažem kletve za ubijanje to nije samo da se neko ubije, nego se bacaju i kletve na bolest kako bi se ona ubila i pacijent ozdravio, odnosno bacanju se kletve i na kletvu koja je na nekog bačena i tako se ta kletva i skine sa nekoga.Atakature, fašini, legature, fature… samo su neki od oblika manipulativne i agresivne italjjanske folklorne magije koji se danas ne pominju u rekonstrukcionističkim italijansko-američkim izvorima kao veoma „neetični“.
Kulminacija moći koja se koristi za sicilijansku magiju, smatralo se, nastaje u vreme ponoćne mise na Božić. Tada bi u limun veštice zabijale eksere kako bi se njihove žrtve razbolele, a limun bi kasnije bacale u bunar. Ta praksa nije specifična samo za Siciliju. Primera radi ostalo je zabeležemo još u 19. Veku da bi u Napulju veštice zabile 24 eksera u limun i okačile ga iznad kazana oko kojeg bi plesale gole kako bi ga napunile smrtonosmom moći.
Verovalo se da se mora otkriti ko je nekome bacio vradžbinu i da onda druga veštica ili narodni iselitelj, ako joj se donese deo odeće te osobe ili nešto slično mora da napravi kontravradžbinu uz opet pomoć limuna u koji isto tako zabiju ekseri i igle koji se potom baci u bunar kuže gde veštica živi. Igle koje se zabijaju donose nesreću, a ekser se smatra za bol i tugu koji se usade u srce veštice od čega ona, verovalo se, teško može da se oporavi.
Prena nekim naučnicima ova magijska praksa je nastala od rimskih takozvanih defixionum tabellae, iliti tabli za proklinjanje. One su pravljene u vidu tankih listova od olova koje su zakopavane u grobove prerano ili nasilno umrlih osoba, bacane u bunare ili pričvršćivane za zidove hramova. Dve takve ploče, zlatna i srebrena što je veoma retko, pronadjene susredinom 2016. u Viminacijumu u Srbiji. Kao i na sličnim pločama u svetu na njima je ispisan poseban magijski jezik koji se obraća podzemnih bićima i Božanstvima poput Hekate. Praksa je bila i da se te ploče probijaju ekserima, kao činom proklinjanja. Takve plože su često išle sa lutkama koje su isto bile probijene ekserima, a neretko su im ruke i noge bile vezane. Velika je verovatnoća da je ova praksa stigla u grčko-rimski svet iz Egipta ili Mesopotamije budući da su glinene figurice na kojm su bila ispisana imena i magijske fomule ritualno uništavana na temeljima novih gradjevina još vreme 2000 godina pre nove ere. Takođe, u Mesopotamiji je Lilit, na samom početku dok još nije postala jevrejski demon koji se kontroliše samo imenima tri andjela, isterivan tako što bi je iz zaposednute osobe prebacili u lutku psa koju bi potom ritualno proterali“ iz grada.
Veštice i magija drevne Finske – zmijski magični kamen
Strege-italijanske veštice- sledbenici boginje Dijane
Magijske lutke u raznim tradicijama sveta
Slovenske lutke za sreću – motanke
