Slovenske lutke za sreću motanke drevni su slovenski obredni predmeti. Smatrale su se čuvarima porodice i predačkom vezom između generacija. One su bile te koje su štitile od noćnih mora i bolesti.
Zna se da su starije od 5000 godina. Od početka prave se od iznošenih delova odeće povezanih čvorovima. Ime im dolazi od reči motati, a prave se bez upotrebe makaza i igle. Stari Sloveni su verovali da se sudbina ne može prekinuti/preseći. Zato se ove lutke, kao simbol ljudske sudbine, prave bez sečenja tkanine.
Motanke nemaju lica, zato što se verovalo da bi time nečija duša mogla da se veže za njih. Umesto lica često je stavljan krst koji je za Slovene bio simbol Sunca.
Motanke predstavljaju žene i decu, ne i muškarce. Ispunjene su biljem, zavisno od svrhe za koju se prave. Zato su ih još nazivali i travnice.Kao zaštita povezane su sa drevnom slovenskom Boginjom Berhanjom. Ona je za neke drevne Slovene bila Boginja Majka, povezana sa životom i smrću. Često se sretala na obojenim jajima, pisankima. Sa jedne strane ona je bila majka koja daje život, stvoriteljica nebesa i svih živih bića i gospodarica nebeske vode (kiše) koja daje plodnost i obilje. Sa druge strane, ona je bila nemilosrdna upravljačica sudbinom.
Za različite namene motanke se različito prave i pune različitim biljem. Ako je trebalo zaštititi dete od bolesti pravilo se 12 malih lutki i ispunjavalo lekovitim biljem, nakon čega bi se davalo detetu da se igra sa njima. Nakon nekog vremena te lutke su spaljivane i tako su uništavane i bolesti od kojih su sačuvale dete. Ako je, recimo, namera da neko stupi u brak pravi se motanka Mlada (Narečena) u obliku devojke sa dugom pletenicom. Lutka sa ovom namerom se stavlja da stoji u prozoru. Ali da žena začne pravi se motanka sa velikim grudima kao simbolom majčinstva. Od dužine kecelje na lutci, verovalo se, zavisio je i broj dece u kuci. Što je kecelja bila duža, to je značilo da će kuća imati više dece. Takodje, vodilo se računa o dizajnu, tako da na lutkama linije na kecelji budu horizontalne. Vertikalne linije su bile znak da će obilje iz kuće da otiče, a to se želelo izbeći.
Prilikom pravljenja lutaka vođeno je računa o fazama meseca, a bilo je zabranjeno da se prave na dane koji su posvećeni Boginji Mokoš.
Lutke su prenošene sa majke na ćerku, tako se generacijski prenosio duh predaka.
Aktiviranje ovih lutki radilo se tokom celog procesa njihove izrade, a ne posle. Žene su jednostavno razgovarale sa lutkama dok su ih pravile i tražile od njih pomoć. Nakon toga bi ih ostavljale više sati na sunčevoj svetlosti da akumiliraju snagu. Deo procesa aktiviranja bio je da ih nakon izrade neko vreme čuva svaki član domaćinstva. Tako su se lutke zbližavale sa ukućanima koje su čuvale.
Da li motanke, slovenske lutke za sreću deluju slobodno isprobajte ako želite.
Magijske lutke u raznim tradicijama sveta
Ritual za pretke – ljudsko telo kao hram i uskrsnuće predaka
Predačka reka-prva linija patnje ali i zaštite
