Tamna noć duše je fraza koju je izmislio španski pesnik i hrišćanski mistik Sveti Jovan od Krsta i dao naziv nizu pesama koje je napisao (La Noche Oscura del Alma)Sam proces koji on opisuje u oesmu svakako nije bio njegov izum. Pesme koje je napisao opisuju arhetipski proces ili putovanje koje je prošao kada je tražio savršenije sjedinjenje sa Bogom.
Najpoznatiji stih iz ove pesme mistika iz 16.veka je
Jedne mračne noći,
Zapaljen ljubavnim hitnim čežnjama
— Ah, čista milost! —
Izašao sam neviđen,
Moja kuća je sada potpuno mirna
Taj proces se zove se „Tamna noć“ jer simbolizuje iskušenje sa kojim se duša susreće kada je u tom srednjem stanju između odricanja od sveta i dostizanja prosvetljujuće prisutnosti Božanstva. To je iskustveni proces koji može i dešava se godinama, a u nekim dokumentovanim slučajevima samo se povremeno rešava..
Prema Svetom Jovanu od Krsta, ovaj proces ima dve faze; prvo je očišćenje čula, a drugo i teže je očišćenje duše. Svrha oba ova iskušenja je da se eliminišu sve nebitne i ovozemaljskei materijalne stvari iz čula, uma i duše tragaoca i taj način postanu dostojni sjedinjenja sa Božanskim.
Pročišćavanje čula se ostvaruje kroz formu lišavanja, gde se um i telo dovode u situaciju da se sve čulne distrakcije polako ublažavaju sve dok život monaha ne bude regulisan verskim službama, molitvom,kontemplacijom, radom i sprovođenjem samo osnovnih potrebama obične hrane i pića, rudimentarne odeće, bilo kakve utehe, bilo kakve utehe.
Očišćenje duše se postiže strogim oblicima molitve, meditacije, kontemplacije i sprovođenja disciplina kao što su ćutanje, izolacija, samoponiznost, potpuno prepuštanje sebe Bogu i skidanje svake lične gordosti i samodefinisanja..
Nakon dugog perioda ove vrste rigorozne discipline um, a samim tim i duša, biće pročišćeni od ometanja ega, lične sujete, pa čak i kod nekih osećaja identiteta.
Na kraju procesa ostaće samo bezimeno ljudsko biće lišeno svega stranog i nago i poniženo pred Bogom.
U takvom stanju dok čeka projavu Boga otkriva se tama, ispunjavajući monaha sumnjom, strahom, strašnim i mučnim vizijama i noćnim morama, beznađem i očajanjem neuspeha – nedostojnosti. Da nije bilo kratkog, ali snažnog iskustva sjedinjenja sa Bogom koje uzdiže i preobražava monaha, onda ovaj proces ne bi proizveo ništa osim samouništenja. Međutim, to je deliberativni proces i takođe dobrovoljan.
Sa stanovišta hrišćanskog misticizma, pa i drugih oblika religioznog misticizma, čini se da je ovaj proces sasvim relevantan i neophodan za postizanje duhovne zrelosti i ostvarenje Duha unutar mistika i prevazilaženja svake materije. Međutim, postojala bi i odgovarajuća negacija materijalnog sveta i njegovih raznih iskušenja i nevolja.Ovakva stanja u koje ulazi mistik odvijaju se na transcendentalnom nivou svesti i jako ih je teško održati čak i ako bi mistik svo vreme bio u manastiru.
Gledajući iz perspektive abrahamskih religioznih tradicija čovečanstvo se nalazi u palom stanju i zahteva neku vrstu iskupljenja da bi se duhovno ispunilo. Prvi korak koji bi svet trebalo da napravi,a samim tim i mistik u pronalaženju iskupljenja jeste odricanje od materijalnog sveta.Materijalni svet je izvor svega što je palo, i odvojeno od Božanstva. Tako mistik odnosno tragalac za duhovnim iskupljenjem prvo shvata palo stanje čovečanstva, a takođe i užasno stanje materijalnog sveta i na taj način ga se odriče.Međutim kada to učini onda će proći i doživeti verovatno najtežu i najgorču izolaciju koja se može zamisliti da bi započela proces postizanja iskupljenja.
Samo korišćenjem ovog ekstremnog stepena samopožrtvovanja i odbacivanja sveta moguće je iskupljenje, jer bez takvog čina tragalac ne može da pređe granicu koja razdvaja čovečanstvo od Boga, što je jedini cilj.
Naravno, postoje i drugi načini na koje svaki vernik može da primi određenu vrstu iskupljenja za svoju veru, kao što je iskupljenje kroz zastupništvo Isusa Hrista.
1)Psihološki posmatrano, Tamna noć je primer delovanja zakona reakcije na stres. To je period umora i iscrpljenosti nakon perioda trajne mistične aktivnosti. „Jedan je od najbolje utvrđenih zakona nervnog sistema“, kaže Starbak, „da ima periode iscrpljenosti ako se kontinuirano vežba u jednom smeru i da se može oporaviti samo uz period odmora. 785 Koliko god da je duhovan, mistik – sve dok je u telu – ne može pomoći da koristi mašineriju svog nervnog i cerebralnog sistema u toku svojih avantura. Njegov razvoj, sa psihičke strane, sastoji se u preuzimanju ove mašinerije, hvatanju njenih centara svesti, u interesu njegovog rastućeg transcendentalnog života. U ovom slučaju, kako je to tako, taj transcendentalni život će biti delimično uslovljen psihičkim potrebama i podložan zakonima reakcije i umora.
Svaki veliki korak napred će za sobom povući umor i iscrpljenost za tu mentalnu mašineriju koju je on prisilio da služi i verovatno prezaposlio. Kada su viši centri podvrgnuti neprekidnom naprezanju razvijenog prosvetljenog života, sa pratećim periodima intenzivnog žara, lucidnosti, duboke kontemplacije – možda vizionarskih i auditivnih fenomena – vraćanje nazad u negativno stanje se dešava gotovo nužno. Ovo je psihološko objašnjenje onih čudnih i bolnih epizoda iz života velikih svetaca – zaista, mnogih duhovnih osoba koje se teško mogu svrstati u svece – kada se, možda, nakon dugog života proteklog u vernoj korespondenciji sa transcendentalnim poretkom, rastuće svesti o „prisustvu Boga“, celokupno unutrašnje iskustvo iznenada nestane, i iznenada se izgubi. 383 slepo oslanjanje na prošla ubeđenja spasava ih od neverja. 786 Veliki kontemplativci, oni koji su predodređeni da dostignu puni stas mistika, izlaze iz ovog perioda oskudice, koliko god on bio dug i drastičan, kao iz novog pročišćenja. To je za njih kapija u više stanje. Ali osobe manje herojske duhovnosti, ako uopšte uđu u Noć, mogu podleći njenim opasnostima i bolovima.
Karl Gustav Jung objasnio je alhemijsku fazu nigredo, ili tamnu noć duše, kao psihološku fazu duboke unutrašnje transformacije. Nigredo simbolizuje smrt ega i suočavanje s vlastitom senkom.
Mnogi new ageri pokušavaju da naprave paralelu sa iskušenjima mistika i transcendentalnog stanja u kojem se on nalazi prolazeći kroz Tamnu noć duše,ali to generalno nije nikakav vid duhovnog razvoja već proces koji se odnosi na svakodnevni život.
Podsetimo da način koji dovodi do transcedentalnog stanja Tamna noć duše uključuje isključivanje iz materijalnog sveta,što retko koji poklonik new agea uopšte pokušava i da uradi!
1)izvor https://sacred-texts.com/myst/myst/myst20.htm.
Harizma -božji dar svetim ljudskim bićima U KOJIMA Bog čini čuda i KROZ KOJE Bog čini čuda
Veče ezoterije u Beogradu promocija knjiga „Duhovi Tarota“ i „Golub i zmija“
Abraxas-vrhovni Bog ili Bog materijalnog sveta-dragulji i mistična reč ABRACADABRA
Karl Jung ,gnostik i mistični sveštenik-okultizam i dubinska psihologija
Čuvar praga okultnih misterija
