Iskustvo govori da se na površini planete nalaze posebna mesta, ponekad nazvana Mestima Moći, koja su specifična čvorišta energije i inteligencije na kojima čovek može da otvori sopstvenu svest, proširi je i učestvuje u drugačijem doživljaju sebe i sveta u kome živi. Znamo za takva mesta širom sveta, ona koja postoje još iz davne prošlosti, i koja su pominjana toliko puta… egipatske piramide, Stounhendž, lej linije, i tako redom. Istraživači su u njima boravili često i dugo, bavili se njima sa različitih aspekata, o tome može da se čita mnogo, i ona su postala opšta mesta ezoteričnog predanja-jedan standard koji je blizak i jasan svima koji se bave ovim oblastima Tradicije.
Da bismo se sreli sa ovakvim Mestima Moći, međutim, nema potrebe da se putuje daleko, ona mogu da se pronađu i u našoj neposrednoj okolini. Može biti da su takva mesta u Srbiji manje istražena i poznata, ne računajući opet neka koja su čuvena, kao što je planina Rtanj, recimo… ali, bez obzira na to što se o njima i ne zna toliko, ona postoje, zrače određenim uticajem, šire dobrobit, pozivaju da ispune svoju misiju.
Ako takva mesta nisu poznata dovoljno, možda je trenutak da se aktivnije zainteresujemo za njih.
Podeliću svoje iskustvo sa jednim takvim Mestom Moći, i ako ovo iskustvo bude iniciralo slične izveštaje ili akcije, utoliko bolje.
SUSRET SA ZELENIM BIĆEM
Bavim se različitim oblicima ezoterije još od mladosti. Tokom svih tih godina, učio sam sa raznih izvora, pa sam veliku pažnju obraćao i sopstvenim snovima, razumevajući da je to jedan od puteva koji sigurno vode ka ispunjenju. U jednom periodu često sam sanjao kako iz sela, u kome sam odrastao, izlazim stazom koja postoji u realnosti, i lagano hodam ka zapadu, kuda protiče veliki kanal, prav i širok. Prilazio sam jednom mestu, ili ga gledao iz daljine, ali sa druge strane, tamo gde je na javi banatska ravnica, u snu su se uzdizale visoke planine pokrivene snegom. Prilazio sam mestu kraj vode, za koje znam na javi, i sa tog mesta posmatrao planine, pri čemu me je obuzimao uvek veliki zanos i osećanje beskrajne slobode koje je dopiralo sa tih planina. Nekoliko puta, u snu, doživljavao sam jasan uvid da su te planine deo jednog paralelnog sveta i da je to mesto zapravo kapija koja vodi ka tom svetu, a moguće i ka nekim drugim svetovima. San se ponavljao s vremena na vreme, nekada intenzivnije, nekad manje intenzivno. Nestajao je na neko vreme, pa se vraćao. Svaki put, kada bih se probudio, osećao sam i dalje isto što i u snu, izraženu jasnoću uma, stabilnost razuma, i veliku sreću da sam bio na takvom jednom mestu. Ovaj san je potrajao moguće i više od decenije, možda i dve.
Posle dosta, dosta vremena, odlučio sam da odem na mesto koje sam sanjao i proverim da li ono i na javi ima neka neobična svojstva, pa ako bude tako, da to postane jedno od mesta na kojima obavljam praktične radove. Nekoliko prvih odlazaka donelo mi je relaksirajuća iskustva, jer sam obično birao da odem po lepom vremenu, uglavnom kasno popodne, kada je vedro a sunce se lagano naginje ka zapadu. Mesto je dosta udaljeno od obližnjeg sela, nalazi se na samoj obali, zapravo visokom bedemu koji je napravljen veštački, i kada sam odlazio, obično je bila potpuna tišina. Sedeo bih neko vreme opušteno ili u meditaciji, i vraćao se iz tih šetnji neobično obodren i spreman za različite aktivnosti, a to osećanje ispunjenosti trajalo je i po nekoliko sledećih dana.
Posle izvesnog vremena, a govorimo o periodu od pre sedam ili osam godina, iznenada sam, tokom jednog ritualnog rada, koji je imao samo ovlašne veze sa ovim mestom, dobio jasnu ideju da ovo mesto treba da se aktivira, i da to mogu da učinim odmah, ako tako osećam. Ponet tim impulsom, otišao sam posle nekoliko dana, potpuno spreman za rad. Poneo sam nekoliko rekvizita sa sobom, pravih Magičkih oružja, i pripremio se za probojno iskustvo.
Dok sam vozio auto ka tom mestu, opet jednog toplog popodneva- bio je avgust- jasno mi se ukazalo da ne prilazim onuda kuda sam išao mnogo puta do tada, već da moram da idem potpuno drugim putem, sa polja koje leži na severnoj strani. Auto sam parkirao znatno pre visokog drvoreda koji mi se ukazao kao početna tačka, i išao pešice dobra dva ili tri kilometra. Na mestu koje je bilo odredjeno za polaznu tačku, stao sam, i posle kratke pauze obavio mali ritual Pentagrama kao početak rada. Posle toga seo sam u meditaciju i potpuno se otvorio, prizivajući sliku mesta koje se nalazilo nekoliko stotina metara preko polja, pravo preda mnom. Gotovo u istom trenutku, preda mnom se pojavilo veliko Zeleno biće, gotovo trometarske visine, koje je sebe predstavilo Čuvarem ove oblasti i tog mesta. Komunikacija koju smo obavili bila je potpuno bezglasna, a on mi je dao dozvolu da slobodno prodjem napred i da aktiviram ovo mesto, u skladu sa znanjem i mogućnostima. Zahvalio sam mu se, i pošao napred, pa posle kraćeg, a prilično napornog hoda preko neravnih njiva, popeo sam se na već pominjani bedem, pravo pred Mesto moći.
Aktivirao sam ga koristeći odgovarajući magički ritual, ubadajući štap u odredjenu tačku, prizivajući Imena moći koja sam doneo sa sobom, predstavljajući ih ovom Mestu, a ono ih je prihvatilo, kao što je prihvatilo i mene. U potpuno bezglasnom popodnevu, u potpunoj vrelini, dok je sunce, kao što sam navikao, već išlo ka zapadu, u momentu kada sam završio ritualni rad, iznenada je došao udar snažnog vetra koji je bio kratkotrajan- nestalo ga je isto tako brzo kao što se i pojavio. Sve vreme dok sam radio, i pre i posle toga, stotinak metara dalje, bilo je nekoliko velikih ždralova, koji su bili potpuno nepomični i posmatrali šta se dešava.
Vreme koje je usledilo posle toga, donelo mi je jasno saznanje da sam postao Čuvar ovog mesta, na materijalnom planu, kao što je bilo Čuvara i na unutrašnjim planovima. Postao sam svestan da nisam rodjen i odrastao u ovom kraju u kome jesam slučajno, već da imam odredjenu ulogu i obavezu i prema tom istom kraju, bez obzira što su moja kretanja u tom trenutku već uveliko prevazilazila lokalne okvire.
Povremeno, posle ovog aktiviranja, odlazio sam na to Mesto sa Sestrama ili Braćom koji su bili zainteresovani da se upoznaju sa njime i tamo smo obavljali zajedničke radove. Ja ga i dalje obilazim i sam, uglavnom u doba velikih godišnjih svetkovina, i obično na Ekvinoks.
SUNČEVE LINIJE I IZVOR SIRIJUSOVE ENERGIJE
Pre nekoliko godina, sticajem okolnosti, obnovio sam vezu sa jednim rođakom koji živi u inostranstvu već više od trideset godina. On je, kao i ja, od mladosti bio otvoren ezoteričnom radu, ali smo se mi u mladosti malo družili i on za moja interesovanja nije znao uopšte, a ja sam o njegovim pak znao slučajno, od zajedničkih prijatelja. Sa njim decenijama nisam bio ni u kakvom kontaktu, a onda sam opet čuo slučajno da dolazi kući na nekoliko dana, i da priprema jedno zanimljivo predavanje o radiestezijskim iskustvima.Obnovili smo kontakt, i kao da smo se upoznali ispočetka. Ispalo je da je on živeći u inostranstvu nastavio aktivno da se razvija na različitim planovima, i da je izmedju ostalog temeljno izučio radiesteziju, kod iskusnih praktičara, a njegovo formalno školovanje u toj oblasti trajalo je dve godine- naravno, on je sa usavršavanjem nastavio i posle toga, i kroz dalje lekcije, a i kroz intenzivan rad na terenu. Predavanje koje je imao da održi bilo je o njegovoj poseti Glastonberiju na jugu Engleske, mogućoj vezi sa mitskim Avalonom, lej linijama u Engleskoj i tome slično. Predavanje je bilo u leto, pre dve ili tri godine, veoma dobro uradjeno, i veoma dobro posećeno. Ja sam uživao sve vreme, jer je on i dobar govornik, i pedantan predavač, i vrlo otvoren i srdačan sa ljudima prilikom nastupa.
Po završetku predavanja, usledila su pitanja, pa je neko zamolio da kaže nekoliko reči i o domaćim prilikama, ukoliko je nešto istraživao kod nas. On je ukratko ispričao o linijama koje je pronašao u našem gradu, jednoj velikoj koja je bila energija Meseca, i koja je vodila sa brega nad gradom do samog centra i velike ckrve u njemu, a druga je bila linija Merkura, koja je kroz centar vodlia nekuda ka istoku, nedefinisano dokle-meni je bilo zanimljivo, recimo, da je na toj liniji pijaca, a trebalo bi da znamo o vezi Merkura i trgovine. Neko je zapitao da li, kada postoji energija Meseca, možda tu negde struji i energija Sunca-on je rekao da je nije pronašao, mada nije isključeno da postoji, ali da je to rad za neki drugi put.
Iste večeri, nas dvojica smo se dogovorili da podjemo na moje Mesto moći i da on svojim instrumentima objektivno i nezavisno utvrdi vrstu i kvalitet energije.
Posle tri dana, baš negde oko podneva, po velikoj vrućini, pošli smo da obavimo merenje. Termin smo izborili svom snagom jer je i nekoliko dana ranije padala jaka kiša, koja je bila najavljena već i za sutradan, pa smo koristili trenutak koji smo mogli. On se nije plašio malo pešačenja, ja sam navikao, i uz ugodan razgovor lako smo stigli na Mesto.
Nisam mu ništa posebno govorio o samom Mestu, a on nije pitao ništa veliko. Jednostavno je sve analizirao koristeći radioestezijski instrument kojeg ja nisam zagledao isto nešto posebno. To nisu bile uobičajene rašlje, već jedna skala koja je ležala u drvenoj kutiji, i koja se uspravljala prilikom rada. U bazu tog instrumenta, ako se dobro sećam, on je stavljao malu ampulu sa nekakvim mineralnim rastvorom, ili tome slično, i onda je lagano hodao okolo, dok je pomerao na skali pred sobom mali klizač. Kada bi merenje bilo završeno do kraja, klizač bi se našao u ravnotežnom položaju, i on bi mogao da skali sa strane da pročita o kakvoj vrsti energije se radi.
Hodao je okolo lagano, očigledno sve više okrenut unutrašnjem radu, koncentrisan i pomalo odsutan, koliko god to prozaično zvučalo. Ja ga nisam ometao, čak sam ostao udaljen desetak koraka, seo, samo posmatrao šta radi.
Lagano merenje, koraci tamo, pa ovamo, pa nazad, pa onda zastajanje, pa opet koraci, pa tako nekoliko minuta, sa krajnjom pažnjom.
U jednom trenutku je stao, osmehnuo se , i pokazao rukom ka severu, upravo ka onoj trasi kojom sam dolazio nekoliko godna ranije kada sam aktivirao Mesto.
„E“, rekao je, „ da su sad tu oni ljudi koji su pitali o Sunčevoj liniji, od pre neki dan, sad bi bili zadovoljni… ovde je Sunčeva linija ogromne snage, dolazi sa severa, prolazi kroz vodu, ide ka jugu, i odlazi u daljinu, ne mogu da odredim koliko… ali je linija toliko čiste sile, da je sjajno“… tako je nekako rekao.
Dodao je još, da bi to bilo mesto na kome bi mogao da se izgradi pravi veliki Hram, i da bi usled te i tolike energije Hram na tom Mestu mogao da bude čuven po izlečenjima i malim čudima koja bi se dešavala u njemu.
Naravno, prokomentarisao sam, to ne znači da takvog Hrama nekada nije bilo ovde… naravno, rekao je i on, ne znači. Sve vreme dok sam to pričao, imao sam sliku Hrama u praistorijskom vremenu, ili u nekom jako davnom vremenu, ali sliku Hrama koji je sigurno imao vezu sa drugim vremenima i prostorima.
Međutim, rekao je on, ovde imaš još nešto. Sunčeva linija je izvanredno jaka, ali nije jedino što je ovde, moram da vidim tačno o čemu se radi… i opet je stavio drugu ampulu, opet krenuo, ovog puta ka meni, i samo korak ili dva naniže, niz strminu ovog već pominjanog bedema.
U tom trenutku već sam znao šta će naći, bili smo obojica već otvoreni i pripremljeni, i samo sam čekao da mi potvrdi.
Na mestu na koje je sišao, zastao je , i kazao: „ Ovde imaš izvor Sirijusove energije. Pazi, ono tamo je bila linija, koja dolazi ko zna odakle i ide ko zna dokle, ali ovo je izvor, dakle, tačka iz koje izvire energija i ide pravo gore u nebo, i stiže ko zna dokle“.
Trebalo bi da kažem ovde da sam prethodne zime i proleća bio izvesno vreme veoma aktivan radeći sa energijama Sirijusa, kojeg sam posmatrao kao Sunce iza Sunca.
On mi je dodao da je u Sunčevoj liniji kretanje energije solarnog tipa, dakle u smeru kazaljke na satu, pa da u tom pojasu mogu da radim potpuno slobodno, dok je Sirijusov izvor lunarnog tipa, u kome se energija okreće u smeru suprotno kazaljke na satu, pa da treba da budem oprezan i da radim na tom mestu samo ako znam šta i kako da radim. Budući da sam dobro izučio šta i kako da radim zahvaljujući onima koji su mi bili uzori i podrška na Putu, prihvatio sam i Sirijusov izvor otvorenog uma i srca.
Nas dvojica više nismo dolazili zajedno na Mesto, ali ga ja i dalje posećujem i radim, ili sam, ili sa Sestrama i Braćom.
Iako na ovo Mesto nismo išli zajedno, prošle zime smo nas dvojica sedeli u maratonskom razgovoru i dogovorili se da ovog leta, koje samo što nije, uradimo još nekoliko sličnih istraživanja. Imam locirana dva ili tri mesta, doduše, ne tako intimno povezanih sa mnom, kao ovo Mesto o kome sam pričao, ali mesta koja su intrigantna zbog sopstvene prošlosti ili doživljaja drugih, meni dragih a otvorenih ljudi. Moguće da će ovaj sledeći korak biti širenje prethodnog iskustva, dalje mapiranje ili stvaranje mreže, ko zna.
Ukoliko neko od čitalaca bude inspirisan pa obavi i sopstveno istraživanje, u skladu sa sopstvenom vizijom ili nadahnućem, još bolje.
Uvek idemo u susret Životu.
