Ivanjdan je jedan od najmisterioznijih i najvažnijih praznika slovenskog kalendara. U ovoj noći naši preci su pokušavali da zavire u budućnost. Posebno mnogo proricanja sudbine bilo je povezano sa ljubavlju i brakom. Prikupili smo neke od najzanimljivih običaja vezanih za ovaj praznik
Pravoslavna crkva i njeni vernici 7. jula, proslavljaju Ivandan (Ivanjdan), praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja.
Praznik Ivanjdan poznat i kao Ivanov dan, Kupalska noć, slavi se od 6. do 7. jula i povezan je kako sa narodnim letnjim ritualima, tako i sa crkvenim proslavljanjem Rođenja Jovana Krstitelja. Ovo vreme se smatralo posebnim – trenutak letnjeg solsticija, kada, prema narodnom verovanju, priroda otkriva svoje tajne: voda se pretvara u vino, biljke govore, sunce „igra“ u zoru, a blago se može pronaći u zemlji [1] , [2] .
Ivanjdanska noć se kod starih Slovena smatrala opasnom, ali i najmagičnijom u godini. Inspirisala je mnoge pisce i pesnike, ali možda najpoznatiji primer je priča N. V. Gogolja „Veče uoči Ivana Kupale“ [3] .
Vreme u noći između 6. i 7. jula oduvek je bilo predmet posebne pažnje. Naši preci su verovali da priroda u ovom trenutku govori čoveku i da njeni znaci mogu predvideti kakav će biti ostatak leta i žetva [1] , [2] .
Ako na Ivanjdan pada kiša, ne očekujte dobru žetvu na jesen. Ali vedro nebo i svetle zvezde u noći uoči Ivanjdana najavljuju plodnu godinu.
Glavna prirodna pojava je kada sunce „igra“. Ujutru, pri izlasku sunca, sunce kao da „pleše“: njegovi zraci drhte, rasipaju varnice, čini se da se približava, pa se udaljava. Ako je osoba videla ovu pojavu, to se smatralo dobrim znakom: godina će biti prosperitetna, plodna, a porodica zdrava.
Verovalo se da je rosa u ovoj noći uoči Ivanjdana lekovita, „napunjena suncem“, posebno ako je ima puno. Što je rosa obilnija, to će leti biti više kiše. Ako je rosa ujutru bila oskudna ili je uopšte nije bilo, očekivala se suša.
Posmatrali su ponašanje vode: ako je u rekama delovala mirno i providno, to je obećavalo toplo i umereno kišovito vreme. A ako je voda bila mutna ili burna, očekivali su grmljavinu i loše vreme.
Jutarnju vodu su skupljali iz bunara: ako se ispostavilo da je hladna i čista, to je bio znak dugog, hladnog leta.
Ljubavno proricanje
Možda najočekivaniji deo praznika za neudate devojke je ljubavno proricanje sudbine. Ivanjdan se smatrao idealnim vremenom da saznate o svom vereniku, a možda čak i da utičete na svoju sudbinu [1] , [2] . Evo glavnih proricanja sudbine i znakova:
Spuštanje venaca niz reku.
Devojke bi unapred, pre mraka, sakupljale bilje i divlje cveće i plele vence, ulažući svoje nade i osećanja u svaki. Ponekad bi unutra uplele malu svećicu, koju bi upalile pre nego što bi pustile venac u vodu. Gatanje bi se obavljalo noću ili bliže zori. Devojka bi prišla reci, zaželela u sebi želju — obično o ljubavi i braku — i spustila venac u vodu. Zatim bi pažljivo posmatrala njegovo kretanje. Ako bi venac glatko plutao, nije potonuo ili se isprao na obalu, to bi obećavalo brz susret sa verenikom ili čak brak u roku od godinu dana. Ako bi se okretao na mestu, u životu bi bila neizvesnost, a ljubavne veze bi bile nestabilne. Ako bi venac potonuo ili se brzo isprao na obalu, predviđala bi se usamljenost ili razdvojenost.
Uhvati venac. Dečaci su takođe posmatrali vence: ponekad su hvatali vence koje su voleli da pozovu devojku na ples ili na sastanak. Tako su se rađali parovi.
Preskakanje vatre.
Vatra je centralni element rituala. Paljena je van sela, na brdima ili pored reka. Vatra se palila uživo (trenjem) i gorela je do jutra. Devojke i dečaci su preskakali plamen radi pročišćenja, u parovima, kako bi saznali da li im je suđeno da budu zajedno. Ako bi se dečak i devojka držali za ruke i uspešno preskočili plamen bez razdvajanja dlanova, smatrani su „stvorenim jedno za drugo“. Varnice koje su usledile nakon što je par obećavale venčanje.
Noćna šetnja oko bunara.
Verovalo se da se u noći Ivanjdana granica između svetova briše i u vodi se može videti ne samo vaš odraz, već i slika budućeg supružnika.
Devojke su čekale ponoć ili prvo kukurikanje petla, dolazile same ili sa drugaricama do najbližeg bunara, najčešće do onog koji se smatrao starim, „nečistim“ ili sa legendom. Devojka se naginjala nad vodom, gledala unutra i tiho govorila: „Verenice, pokaži se u vodi, pojavi mi se – kakva si u licu“ ili „Vodo-vodo, pokaži mi mog muža: kakav će biti – ljubazan, pravedan?“ Ujutru se ritual nije mnogo razmatrao jer se verovalo da ako se to radi neće se ostvariti.
Ivanjdansko bilje ispod jastuka.
Posebno mesto zauzimalo je sakupljanje bilja – pre izlaska sunca, kada, prema verovanjima, sami „mole“ da ih beru. Ove biljke su korišćene za amajlije, lečenje i, naravno, proricanje sudbine. Među popularnim biljem bili su pelin, kopriva, kantarion. Verovalo se da bilje treba brati tiho i pre zore, po mogućstvu pre prvog petla. Stavljalo se u mali buket i stavljalo ispod jastuka, dok je devojka izgovarala posebne reči-balačice („Ko je moj verenik-prerušen – da me vidi u snu“, „Verenik, prerušen, dođi mi obučen – da okusiš hleb i so, da kažeš lepe reči“) ili je mentalno tražila da joj pokaže verenika u snu.
Venac na drvetu
Devojka je bacala svoj venac na grane. Ako je ostao da visi, to je bio znak skorog venčanja. Ako je pao, mladoženja ove godine neće doći.
Kod Rusa je poznato Kupalsko kolo. U zoru Ivana Kupale, devojke su održavale posebnu ceremoniju: birale su najlepšu među sobom, plele vence, i cela povorka je odlazila u šumu. Tamo, sa zavezanim očima, devojka je delila unapred ispletene vence svojim drugaricama. Ostale devojke su igrale oko nje, pevajući ritualne pesme. Verovalo se da se budućnost može proceniti po tome koji je venac koja osoba dobila. Svež, svetao venac značio je srećan brak i bogatstvo. Uveo ili neravnomerno ispleten venac značio je siromašan život i neuspešan brak. Govorili su: „Ko ima suv venac, nikada neće videti sreću.“
Narodni znaci za Ivanjdan kod Slovena
Šta se ne može raditi na Ivanjdan
Na praznik, kao i na mnoge druge posebne dane u godini, postojale su zabrane. Neke od njih su bile tabu, druge su bile mere predostrožnosti [1] , [2] , [4] .
Ne valja se kupati i pre Ivanjdana Pre ovog dana, voda se smatrala „nečistom“. Vodeni duhovi ili utopljenici mogli su vas povući dole. Plivanje je bilo dozvoljeno tek nakon simboličnog „osvećenja“ vode u zoru 7. jula. Verovalo se da se u zoru na Ivana Kupalu sunce „kupa“ i voda u rekama i izvorima stiče lekovita svojstva. Ljudi su se masovno prali, polivali jedni druge vodom i plivali u rekama. „Ivanovska rosa“ je bila posebno poštovana – žene su se valjale po travi pre izlaska sunca, sakupljajući rosu za magijske rituale. Tek posle Ivana Kupale smatralo se bezbednim plivanje – voda je postajala „blagoslovena“.
Logorske vatre i rituali se ne smeju ignorisati. Ako neko iz sela ne dođe do vatre, posebno žena, mogla bi biti osumnjičena za vračanje. Odbijanje učešća je potencijalno priznanje „veštičarenja“.
Ne možete ostaviti kuću nezaštićenu. Bez bilja na prozorima i vratima, bez venaca na stoci, kuća postaje ranjiva na zle duhove.
Ne možete uzimati stvari iz vatre. Sve što gori je simbol nečeg nečistog i vračanja. Uzimanje vatre je prizivanje nevolje.
Ne možete brati bilje nakon izlaska sunca. Verovalo se da veštice pljuju po biljkama i one gube moć. Štaviše, korišćenje takvog bilja šteti vama.
Bilo je zabranjeno jesti biljke sakupljene posle praznika. Posebno je bilo opasno hraniti njima životinje – to je moglo dovesti do bolesti ili čak uginuća stoke.
Ne možete ignorisati rituale i proricanje sudbine. Devojka koja nije preskočila plamen mogla je biti polivena vodom i nazvana vešticom. To je bila sramota.
https://www.rbc.ru/life/news/6866678a9a7947dd314214af
Magično bilje -ulje za kontrolu,ljubav,hrabrost
Kiša u narodnoj tradiciji Slovena- vlasnici i vođe oblaka su obešenici i utopljenici
Kult kamena-slovenska mitologija,kamen Stanac,Beli kamen
