Uprkos njenoj sve većoj popularnosti, malo nas stvarno zna šta je meditacija.
Jedna vrsta meditacije je mentalna koncentracija na neki objekat, a druga kada zamišljamo nešto što nam pruža mir i zadovoljstvo. Ove navedene metode imaju za cilj da uspore, ili da kompletno zaustave neprekidnu aktivnost našeg mozga.
Ove vežbe nisu stvarno peditacija – oni su zamena za meditaciju jer je zapravo veoma teško zaustaviti tok naših misli u potpunosti. U stvarnosti, meditacija je stanje svesti nepromišljene svesnosti. Ili smo u tom stanu ili nismo, bez obzira na to šta radimo u životu. Iskreno, čovek može biti u stanju meditacije u toku svojih svakodnevnih aktivnosti dok neko drugi može biti veoma dalje od tog stanja dok sedi sa ukrštenim nogama na vrhu Himelaja.
Kada pogledamo različita objašnjena meditacije, još jedna stvar koju često vidimo je da je meditacija definisana kao period od pola sata sedenja u tišini. Prava meditacija je mnogo više od ovoga. To je stanje dubokog mira koje nastaje kada je svest mirna i tiha, pak u potpunosti budna. Ovo je samo početak unutrašnje transformacije koja nas dovodi u veće nivoe svesti. Ovo nam omogućava da ispunimo svoj pravi ljudski potencijal. Problem je naravno, kako ovo stanje i postići.
Meditacija nije…
Koncentracija
Koncentracija je težnja da se usmeri pažnja na određeni objekat ili ideju na duži period vremena. Tehnike koje se koriste u vizuelizaciji su druge vrste koncentracije.
Gubitak kontrole
Zvukovi, glasovi, boje i nesvesni pokreti nemaju nikakve veze sa meditacijom ili spiritualnošću. To su simptomi gubitka svesti i gubitka kontrole nad određenim delovima sebe.
Vežbe
Vežbe, kao što su određeni položaji i vežbe disanja, ne sadrže meditaciju. Možda pomažu postizanju balansa ukoliko se rade pod nadzorom iskusnog majstora (ostvarene duše). Vežbe bez nekog istinskog spiritualnog cilja samo dovode do dizbalansa.
Mentalni napor
Stanje bez misli postižemo kroz rast Kundalini-ja. Da se oslobodimo blokada koje sprečavaju njen uspon, koristimo ruke i samoispitivanje ali nikada mentalni napor (npr. neprekidno ponavaljanje „Moram prestati da mislim“).
Zašto meditacija?
Ogroman broj naučinka i istraživača smatra da je Meditacija potencijalno najefikasnija metoda oslobađanja stresa. Dok su se tehnike za smanjenje stresa proučavane preko 70 godina na zapadu, podaci pokazuju da nisu konzistentno efikasne.
Kako god, Meditacija je razvijena u Istočnim kulturama i ima dokumentovanu istoriju veću od nekoliko hiljada godina. Istočne meditativne tehnike su razvijane među stotinama generacija sa određenim ciljevima razvijanja.
Istraživanje u SAD, pokazalo je da ljudi koji praktikuju meditaciju su mnogo manje išli kod psihijatra u narednih šest meseci. Ušteda je bila preko 200 dolara po pacijentu. Istraživanje je pokazalo da upotreba medicinske negde je značajno veća kod ljudi koji ne meditiraju nego kod ljudi koji meditiraju.
Značajno poboljšanje:
- Kvaliteta života
- Smanjenje troškova lečenja
- Smanjenje stresa i poboljšanje mentalnog zdravlja
Neke ključne stvari o meditaciji
Meditacija je efikasan alat za oslobađanje od stresa i ima potencijal da poboljša kvalitet života i smanji troškove lečenja.
Meditacija nije naporna i dovodi do stanja svesnosti bez misli u kome se višak stresa neutrališe bez smanjenja svesnosti i produktivnosti (kao što to mnogi čine lekovima za smirenje).
Autentična meditacija nam omogućava da se fokusiramo na sadašnji trenuta nego na poršlost ili neodređenu budućnost.
Teoretsko objašnjenje efekata meditacije i tehnika relaksacije je da otpuštanje hormona kateholamina i drugih hormona stresa je značajno smanjeno a aktivnost parasimaptičkog sistema povećava.
Da li meditacija uključuje druge neuropsihološke efekte ostaje da se utvrdi.
